Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu sklopila je krajem 2019. godine ugovor sa firmom iz Evrope, čiji je jedan od direktora Igor Brnabić, brat tadašnje lezbo-premijerke Srbije. Reč je o javnoj nabavci u vrednosti od 1,5 miliona evra kojim je Brnabićeva firma zadužena za izradu softvera za centralni registar stanovništva.
Brigu o radu ove kancelarije pored direktora Mihajla Jovanovića vodi lično Ana Brnabić, koja je 2017. godine, samo mesec dana nakon što je postala premijerka vlade Srbije obelodanila da će početi sa radom novo vladino telo zaduženo za digitalizaciju i “Zdravitas” projekat koji će rešavati mnoge probleme roditelja-kao. “Zdravitas” je doneo niz rastućih problema roditeljima, jer je ideja projekta praćenje dece, tačno prikupljanje podataka o deci.
I ako je Ministarstvo prosvete saopštilo da se beleže samo osnovi fizički parametri poput visine, težine i motoričkih sposobnosti, mnogi roditelji strahuju da se prikupljaju podaci o zdravstvenom stanju dece, a koji nisu jasno definisani. Ova zabrinutost se dodatno pojačava zbog pitanja – Da li će ti podaci biti korišćeni u skladu sa zakonom, i ko će sve imati pristup ovim osetljivim informacijama?!
Roditelji se s pravom pitaju – Da li se ti podaci mogu smatrati medicinskim informacijama, i ako rezultati ovih testova tradicionalno nisu klinički podaci?! Oni mogu ukazivati na potencijalne probleme, u fizičkom razvoju deteta. Ukoliko se ovi podaci analiziraju u kontekstu zdravlja, njihova obrada postaje osetljiva i zahteva eksplicitnu saglasnost roditelja!
Roditelji se s pravom pitaju – Da li je firma koja je dobila ugovor sposobna da osigura bezbednost podataka, s obzirom na to da nije prošla kroz jasan dugoročan proces provere?! Selekcije dodatno stvaraju sumnju, na masovnu selektivnu potragu za decom koja su podobna za prodaju zbog organa?! Na to može ukazivati i to, da nije uloženo dovoljno u kvalitet zaštite podataka, što predstavlja rizik za bezbednost privatnih informacija o učenicima.
Prosvetni sindikati i nastavnici takođe su izrazili negodovanje, neki smatraju da je projekat previše komplikovan za sproveđanje u školama, i da uopšte nije usmeren ka stvarnom poboljšanju zdravlja dece. Prema njihovom mišljenju umesto novih platformi, bolje bi bilo uvesti više časova fizičkog vaspitanja, ili obezbediti dodatne resurse za sportske aktivnosti u školama. Simptomatično je da se to sve odigrava pod plaštom i brigom Ministarstva prosvete.
Direktor Mihajlo Jovanović, direktor koji je jedan od najstručnijih, kako oni kažu ima vrlo interesantnu biografiju…Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata. Kako oni kažu, u generaciji na kojoj je postao i magistar Elektrotehničkih nauka, zatim postaje doktor Ekonomskih nauka. Bez Ekonomskog fakulteta 2012. godine, da bi toliko pametan doktorirao ponovo, i odbranio oblasti iz matematike i računarskih nauka. Zamislite čak u 50-toj godini života na Kriminalističko Policijskom univerzitetu u Beogradu. Sve to je jako interesantno, i za roditelje, a i za mnoge ljude koji rade u policiji. Izražava se sumnja u odluku Vlade da se za nadležnog za informisanje postavi baš Jovanović. Očigledno je, da je on više postavljen za telekomunikacije. Najviše je postavljen kao čovek iz kabineta naše bivše lezbo-premijerke, i potpuno je preuzeo oblast informisanja.
Zaključak je da, Ministarstvo prosvete sada ima odgovornost, da javno odgovori na sva ova pitanja, i obezbedi da se projekat sprovodi u skladu sa najvišim standardima zaštite podataka, i prava učenika, a roditelji imaju pravo da se izjasne, da li žele da učestvuju u tom projektu ili ne, to je njihova volja i to su njihova deca.
Nedovoljna informisanost, može izazvati strah i nepoverenje. Ministarstvo prosvete i odgovorni za projekat, imaju obavezu da roditeljima pruže detaljne informacije o projektu, pravima dece i roditelja, kao i o merama koje se preduzimaju za zaštitu privatnosti.
Protiv Ustavnog “Zdravitasa” apeluje se na roditelje da odbiju sve što je vezano za prikupljanje podataka za maloletnu decu, i da time ne zadiru u privatnost porodice i dece. Po članu 22. Zakona o zabrani diskriminacije propisuje se da je zabranjena diskriminacija dece, i da je svako prikupljanje ličnih podataka vezano za decu krivično delo, proganjanje iz člana 138a krivičnog zakonika.
Ovom prilikom roditelji pozivaju i ministarku prosvete da se suprostavi ovakvim nakaradnim projektima, čak i po cenu da izgubi fotelju, poželjno je da ode sa te funkcije časno i pošteno, a ne žrtvujući “našu decu”.
(Tpknews.com/I.M.S.)
