Stavke na računima za struju koje znatno uvećavaju osnovnu cenu kilovat-časa električne energije čest su razlog za negodovanje građana.
Nije im jasno zašto moraju da plaćaju račun i kada po godinu i više dana nisu otvorili kuću i uopšte nije bilo potrošnje, zašto bi mali potrošači morali da stimuliši proizvodnju zelenih kilovata investitorima koji su ovde izgradili vetroparkove, kao i zašto se uz račun za struju plaća i TV pretplata.
Svakog meseca plaća se i “trošak garantovanog snabdevača”, kao i naknada za energetsku efikasnost, a apsurd je da ove naknade nisu oslobođeni čak ni socijalno ugroženi koji imaju pravo na određen broj besplatnih kilovata. Građani se pitaju i ko je i kako smislio da se i na akcizu, koja je takođe uračunata u cenu kilovata, plaća porez na dodatu vrednost (PDV), piše Politika.
Čitaoci tog lista konstatuju da je “EPS sigurno ušao u Ginisovu knjigu apsurda kada naplaćuje porez na porez (PDV na akcizu) i smatraju “da je to samo rezultat oholosti EPS-a i da tome nema kraja”, jer je “i jedno i drugo oblik poreza, to jest prihod države”.
Navode da je ista stvar i s gorivom – da se na akcizu zaračunava PDV, te da sve na čemu je moglo da se zaradi preko cene jednog litra, da je to i urađeno.
Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA i generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta kaže za Politiku da je sve po zakonu.
– Zakon je propisao da se na cenu u koju su uračunati i drugi porezi ili nameti (akcize, naknade i slično) plaća PDV. To je pravilo u svim zemljama koje imaju porez na dodatu vrednost kao oblik poreza na potrošnju – objašnjava.
Iako je plaćanje poreza na dodatu vrednost na akcizu apsurdno jer nema dodate vrednosti u porezu, ovo pravilo je ustaljeno i njega nažalost više niko ne dovodi u pitanje, naglašava.
– Razlog je jednostavan. Država time ubira mnogo veće prihode. Akciza je inače davno prestala da bude poreski oblik koji ima za cilj smanjenje negativnih eksternalija već je postala sredstvo za punjenje budžeta. To je posebno odlika srednje i niže razvijenih zemalja u kojima su indirektni porezi (pre svega akcize i PDV) dominantni – navodi Radosavljević.
S njim se slaže i Đerđ Pap, bivši direktor u Poreskoj upravi i poreski stručnjak.
– Tu nema mnogo polemike, jer je to jednostavno tako propisano Zakonom o porezu na dodatu vrednost. A da li je to pravično ili ne ne bih da komentarišem – kaže Pap.
(Tpknews.com/Politika)
Srbija, ekonomski div, zlatno doba na grbači jadnog i izmučenog naroda.