Postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani “Kostolac B” počelo je da radi 2021. godine, ali je u Kostolcu zagađenje danas veće nego što je bilo pre uvođenja tog sistema, piše Nova ekonomija.
Za ovakvo stanje, koje izaziva bojazan i za rezultate koje će postići to postrojenje u termoelektrani „Nikola Tesla“ A (TENT A), koje je počelo da radi u aprilu 2024. i postrojenje koje se gradi u TENT B, ima više razloga, ali činjenica ostaje da je Eroprivreda Srbije (EPS) odgovorna za čak 41,6 odsto zagađenja štetnim gasovovima u Srbiji, navodi Nova ekonomija.
Ministarka Dubravka Đedović Handanović je rekla, prilikom obilaska TENT-a B da je to jedan od najznačajnijih projekata, zahvaljujući kome će emisije sumpor-dioksida biti smanjene 30 puta, a da će završetkom tog projekta, vrednog oko 220 miliona evra, sve velike termoelektrane EPS-a, odnosno više od 90 odsto termokapaciteta, biti potpuno ekološki prihvatljivi i na nivou evropskih i srpskih standarda.
Problem je što se Srbija obavezala da će neka od ovih postrojenja ugasiti, a neka poboljšati kako bi mogla da nastave rad sa manje emisija. Za TE „Kolubara“ i „Morava“, koje je trebalo da budu ugašene prošle godine, Vlada je odlučila da ipak nastave da rade.
Nije to prvi put da se krše međunarodni ugovori. Osim što su postrojenja nastavila da rade, ni sistem odsumporavanja, koji treba da produži životni vek nekih TE, izgleda da ne radi najbolje.
Postrojenje za odsumporavanje koje je instalisano u Kostolcu sada daje veće emisije nego pre. U 2023. je izmereno više zagađenja nego u 2022. godini. Ponovo smo i tu prekršili međunarodne ugovore. Postrojenje je trebalo, prema očekivanjima, da smanji zagađenje za 96 odsto, a u 2023. godini emisija je bila 45.802 tone sumpor-dioksida, dok je u 2022. to iznosilo 36.560 tona.
„To su podaci iz izveštaja koji je predat Energetskoj zajednici, a uradila ga je Srbija. Naš nivo emisija iz termoelektrana je oko 300.000 tona sumpor-dioksida, a dozvoljeni nivo je oko 55.000 tona, što je šest puta preko granice“, rekao je programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović.
Prema njegovim rečima, za odsumporavanje u TENT A tek treba da se izmere emisije, jer se potrebna merenja rade na godinu dana. Za sada, prema njegovim rečima, radi jedno postrojenje za odsumporavanje, ali ne postiže ono što je zacrtano, drugo je instalirano u aprilu ove godine, a treće tek treba da počne sa radom.
„Mehanizam koji je predviđen u direktivi Evropske zajednice o velikim ložištima podrazumeva dva alata. Da se ta velika stara postrojenja koja imaju problem na vreme usklade sa povećanim zahtevima za smanjenje emisija ili da se zatvore. Bilo je vremena od 2018. godine do 2023. da se uskladimo, međutim Srbija je obezbedila pravni okvir, ali ne i sprovođenje“, naveo je Popović.
Problem sa postrojenjima za odsumporavanje je, dodao je i to što je nusproizvod ovog procesa gips i to velike količine gipsa koje negde treba smestiti, što je bio problem u Kostolcu. Treba naravno videti i koje materije sadrži ovaj otpad, da li su opasne i na pravi način ga skloniti.
„Drugi problem je velika količina otpadne vode koja nastaje u ovom procesu. I treće, odsumporavanje smanjuje energetsku efikasnost postrojenja i povećava nivoe emisija ugljen-dioksida. Iako će da smanje emisiju sumpor-dioksida, ona će da doprinesu i povećanju ugljen-dioksida“, kaže Popović.
Prema rečima ministarke Dubravke Đedović Handanović u TENT B se završava izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, što je takođe značajna ekološka investicija.
Postrojenja za odsumporavanje u TENT B, prema rečima generalnog direktora EPS-a Dušana Živkovića još jedan je pokazatelj da EPS brine o ekologiji.
„Posle izgradnje ovog postrojenja, emisije sumpor-dioksida biće na nivou evropskih standarda, ispod 130 miligrama po kubnom metru, dok će emisija praškastih materija biti smanjena na nivo manji od 20 miligrama po kubnom metru“, rekao je Živković, prilikom obilaska radova TENT B.
(Tpknews.com/NE)
