Posle 47 godina Velika Britanija više nije članica EU, a pristalice Bregzita na Parlamentarnom skveru u Londonu slave “povratak nezavisnosti”. Premijer Boris Džonson obećava novi početak.
Posle tri i po godine od kada je većina britanskih građana 2016. godine odlučila da njihova zemlja napusti EU u Briselu je u tišini spuštena zastava Velike Britanije.
Bez fanfara i zvaničnika EU, praćena samo zvukom blica sa aparata foto-reportera. EU gubi 15 odsto svoje ekonomije, najvećeg vojnog potrošača i prestonicu svetskog kapitala – London.
U gradu na Temzi drugačija slika, svečarski su osvetljene sve zgrade vlade okićene zastavama. Dan Bregzita obeležile su kolone veselih pristalica Bregzita dok je u iščekivanju ponoći zgrada Parlamenta bila obasjana u bojama britanske zastave.
U Škotskoj sasvim druga pesma. Dok mnogi Škoti žale zbog izlaska Velike Britanije iz EU, premijerka Škotrske Nikola Sterdžen poručuje da i dalje želi referendum o nezavisnosti tokom ove godine ali da se to možda neće dogoditi pre izbora za škotski parlament 2021. godine.
Sterdžen je rekla da je Bregzit “ključni momenat” za Škotsku i Ujedinjeno Kraljevstvo, pri čemu mnogi Škoti osećaju “stvarnu i duboku tugu ali i gnev”.
Britaniju sada čega period adaptacije, ali i finaliziranje novog, pre svega trgovinskog sporazuma sa EU.
Do kraja prelaznog perioda građani neće osetiti veće promene. Moći će da putuju u Evropsku uniju i u njoj rade, primaju penzije, koriste zdravstvene knjižice i pasoše za kućne ljubimce. Trgovinske barijere neće se podići, a Britanija će nastaviti da uplaćuje novac u evropski budžet.
Dok, kako premijer Džonson kaže, Britance čeka nova era, postavlja se pitanje može li Gordi Albion da dosegne Šekspirove stihove:
“Ovo je kraljevstvo gde su prestoli kraljeva, ovo prezreno ostrvo, ova zemlja veličanstva, sedište Marsa, drugi Raj… ovu tvrđavu je priroda izgradila za sebe, protiv pošasti i rata, ova grupa sretnih ljudi, ovaj mali svet, ovaj dragoceni kamen smešten u srebrnom moru…”.
