Reč je o porezu koji uz obavezno osiguranje, predstavlja najveći deo cene registracije vozila. Inače, prošle godine je u odnosu na 2016. porez povećan za oko 1.5 odsto.
Porez je i ove godine povećan, odnosno usklađen sa indeksom potrošačkih cena koje je objavio Republički zavod za statistiku za period od 1. decembra 2016. do 30. novembra 2017. godine. Porez je veći za 30 dinara za najmanju kubikažu do 6.320 dinara za automobile sa najvećom kubikažom. Nove cene se obračunavaju od 5. januara.
Tako je na putnička vozila do 1.150 kubika porez 1.270 dinara. Vlasnici vozila čija kubikaža se kreće od 1.150 do 1.300 kubika je 2.480. Za vozila od 1.300 do 1.600 kubika porez je 5.470 dinara. Za automobile od 1.600 i 2.000 kubika je 11.210, od 2.000 do 2.500 kubika 55.380, a između 2.500 i 3.000 kubika 112.220 dinara.
Za više od 3.000 kubika porez je 231.930 dinara. To su iznosi bez umanjenja. Međutim, propisani iznosi poreza umanjuju se za motorna vozila starija od pet godina, i to: 15 odsto za vozila između pet i osam godina starosti, 25 odsto kod vozila starih između osam i deset godina i 40 odsto kod vozila starijih od deset godina. Za motorna vozila starija od 20 i više godina, porez na upotrebu se plaća u iznosu od 20 odsto od propisanog iznosa.
Sa jedne strane, govori se o uvođenju Euro 4 standarda kao ograničenja za uvoz polovnih automobila, a kao razlog se navode ekologija i bezbednost, dok se sa druge strane kolima starijim od 20 godina daje popust od 80 odsto na porez na upotrebu, čime se direktno destimuliše kupovina novijih vozila, piše B92. Veći problem je nepravda prema običnim vozačima.
Na primer, potpuno nov BMW X5 xDrive25d ima motor od 2.0 litra i 231 KS, košta 60.500 evra, a porez na njega je sada 11.210 dinara. Nasuprot njemu imamo Fiat Punto 1.9 D iz 2003. godine, sa motorom od 1.9 litara i 60 KS, čiji vlasnik plaća porez od 6.726 dinara. Tu je i nesrećni vozač koji za svoju Lagunu 2.2 dCi iz 2005. godine, sa motorom od 150 KS mora svake godine da izdvoji 33.228 dinara.
