Počeli su radovi na restauraciji i konzervaciji Ramske tvrđave kod Velikog Gradišta. Radove finansira Turska, jer je sagrađena u vreme Osmanskog carstva, pa je i oni smatraju svojom kulturnom baštinom.
Tvrđava u Ramu građena je u petnaestom veku, u vreme kada je barut ulazio u upotrebu, pa njene kule imaju i topovske otvore. Kako tvrde arheolozi, u njoj nikada nije bilo stanovništva. Ali su u kulama pronađeni ostaci ognjišta, što pokazuje da su u njima stanovali vojnici.
Posle Karađorđevih ustanika, Turske i Austrijske vojske, Ramsku tvrđavu na Dunavu kod Velikog Gradišta zaposeli su arheolozi, građevinari i arhitekte. Restauraciju su započeli čišćenjem biljaka čiji koren stotinama godina, otkako se tvrđava ne koristi, razara kamen i malter.
Pored oštećenja koje je stekla u periodu napuštenosti, ima i onih koje je pretrpela njena najveća kula u vreme Kočine krajine, usled eksplozije uskladištenog baruta. U Prvom svetskom ratu usled napada Makenzena bila je bombardovana, što je dodatno razorilo deo utvrde.
“Prvo će se raditi ojačavanje, oštećenih delova tvrđave, menjanje oštećenog kamena, pa se prelazi na izgradnju zidina i kula koji nedostaju”, rekla je Kalbije Nojan, arhitekta i stručnjak za restauraciju i dodala da će za najveću kulu koja je veoma oštećena primeniti poseban sistem skele koji ujedno ojačava kulu.
Do kraja leta, radnici na Ramskoj tvrđavi proveriće čekićem jedan po jedan uzidani kamen. Onaj koji ima šupalj zvuk vadiće ga i menjati novim, jačim.
Da bi i nakon rekonstrukcije izgledala kao kada je Bajazit drugi sagradio, kamen se dovozi iz obližnjeg kamenoloma koji će restauratori obrađivati ručno. Urađena je i analiza maltera. Praviće ga u istom sastavu kao 1483. godine. Tada je umesto cementa korišćen kreč.
“Da bi se videla razlika između starih i novih delova zidina i kula biće obeleženo posebnom linijom: malterom druge boje ili metalnim profilom”, istakla je Kalbije Nojan.
Projekat rekonstrukcije zasnovan je na arheološkim iskopavanjima koja i dalje traju, pa će ga dopunjavati novim otkrićima.
“Krenuli smo od kule jedan, kako je mi zovemo i došli do podataka kako je izgledala. Bilo je prilično zatrpano, čak jedan i po metar u središnjem delu bila je pod šutom koji se obrušavao godinama. Tu smo pronašli tragove dovratnika, pa sada imamo elemente za rekonstrukciju ulaznih delova.”, objasnio je Dejan Radovanović, v.d. direktor Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo.
Postoje indicije da se na prostoru tvrđave gradilo i pre Turaka, jer je njena lokacija bila odlična za kontrolisanje ovog prostora. Zato je vojno utvrđenje u te svrhe korišćeno vekovima.
“Napravili smo presek u pravcu sever jug kroz čitavu tvrđavu, pet metara i pronašli najmanje četiri faze života u samoj tvrđavi.”, rekao je Radovanović.
Kada se radovi završe, Ramska tvrđava biće pristupačnija i za posetioce. Ovde zvaničnih turističkih poseta nije bilo, iako na obližnje Srebrno jezero u sezoni dolazi na hiljade njih.
Dragan Milić, predsednik opštine Veliko Gradište kaže da je njima cilj da zaustave bicikliste koji dolaze iz Vojvodine i kojih preko leta ima na desetine hiljada na putu ka Golubačkoj Tvrđavi i Golupcu. Takođe žele da zaustave i putničke brodove, jer godišnje pored tvrđave u Ramu plovi nekoliko stotina.
Restauraciju i rekonstrukciju tvrđave u Ramu finansira Turska agencija za razvoj i koordinaciju, koja je poslala i svoje restauratore sa dugogodišnjim iskustvom. Rok za završetak radova je godinu i po dana.
Bez obzira na buran život koji je vodila, Ramska tvrđava održala se dovoljno dugo, da dobije novo ruho i novu namenu, da turistima pripoveda priče koje je preživela.
TPKNEWS/RTS
