Topolovnik, nekada siromašno vlaško selo kod Velikog Gradišta bilo je puno ljudi. Danas je bogato, ali prazno, jer veliki broj njih živi u inostranstvu.
Porodice Sandre Paunović i Dragana Tanaskovića su jedine čiji svi članovi žive i rade u selu. Paunovići uzgajaju povrće u plastenicima, a Tanaskovići proizvode betonske pločice.
Sandra Paunović kaže da im nije loše i dodaje: “Ali lepše bi bilo da ima više ljudi. Nemate s kime da se družite. Nemate s kime da popijete kafu i s kim bi popričali par reči”.
“Veliki problem, jer mladog sveta sve manje ima. Ovi koji su ostali nisu toliko vredni toga da rade, niti imaju želju nešto da rade. Zato mi radimo kao porodica”, kaže Dragan Tanasković.
Od 370 velelepnih kuća, u 70 niko ne živi. Tek po neki strani penzioner se vrati da uživa u svojim dostignućima, ali odlazi na lečenje. Dragoslav Ilić otišao je sa prvom generacijom sedamdesetih godina.
“Morao sam, jer nisam imao ništa. Moji, gde sam ja bio, otac, majka nisu imali ništa. Sam došao tu, isto nisu imali ništa. I onda sam služio vojsku i odmah posle vojske sam otišao u inostranstvo”, kaže Dragoslav Ilić, italijanski penzioner.
Deca koju su ostavili u kolevkama, sada rade na njihovom mestu.
“Osećamo se loše”, kaže Darinka Odžalović. I nastavlja: “Nemamo mlađe s nama. Stari kući baba i deda. Šta da radimo”.
I One koji su ostali, ideje o odlasku ne napuštaju. Čak i predsednika Mesne zajednice.
“Ja sam bio, pa sam se vratio, a u skorije vreme smatram da ću da odem opet. Zašto? Jednostavno, ne mogu ovde da se snađem, da živim”, priča Mirko Strejkić, predsednik MZ Topolovnik.
“Mislim da ćemo preći granicu Srbije. Ja i moja prodica ćemo ostati ovde, ali ćemo kapital prebaciti van”, rekao nam je Dragan Tanasković.
A Sandra Paunović dodaje: “Imam sina. On je trenutno školarac i za dalje ne mogu da kažem. Prosto ne znam život kako nas vodi.”
Ako vam zatreba neko iz Topolovnika, prvo probajte u Trstu. Tamo ih ima toliko da se glavni deo gradske plaže zove “Topolovnik bič”. A Italijani su uvereni da je to veliki grad.
(RTS)
