Mafijaška hobotnica javnih izvršitelja pljačka budžet državi pred našim očima, a sudija kriminalac dobio odrešene ruke da utvrdi koji izvršitelji nemilice prazne državnu kasu!
Reč je o sudiji Zoranu Rogiću, predsedniku Disciplinske komisije za utvrđivanje odgovornosti javnih izvršitelja, koji je deo pravosudne mafije koja vlada srpskim Ministarstvom pravde.
U Zakon o izvršenju i obezbeđenju uveden je antikorupcijski član 300. koji je trebalo da spreči korupciju. Međutim, to nije sprečilo da se zakon bahato krši, pa je država oštećena za ogromnu količinu novca. Prvih 10 izvršitelja sa liste koja je sastavljena na osnovu astronomskih zarada godišnje zaradi 5 do 6 miliona evra na štetu budžeta Republike Srbije. Prva trojica sa najvećim godišnjim zaradama su Miljan Trajković iz Niša sa 770.578 evra, Bojan Kostić, predsednik Komore javnih izvršitelja Srbije godišnje sa 750.646 evra i Slobodan Živanov iz Novog Sada sa 705.668 evra. Otkriveno je po kom sistemu su pljačkali novac iz državne kase, ali su njihove malverzacije iznete pred komisiju kojom predsedava kriminalac.
– Kako je moguće da takav čovek odlučuje o tome kada je opšte poznato da taj sudija sve radi za pare! Postavlja se pitanje da li je on uopšte dostojan da može da bude na tom mestu ako je opšte poznato da je korumpiran. U proteklih 25 godina mediji su objavljivali tekstove u kojima je sudija Zoran Rogić direktno dovođen u vezu sa pravosudnom mafijom, ali su oni volšebno nestali sa interneta od kada je zaseo u fotelju Ministarstva pravde! – kaže naš sagovornik čije je ime poznato redakciji i otkriva da je sudija još 2000. godine donosio pristrasne presude.
– U predmetu Ipv-160/12, koji je on odugovlačio 16 godina, u podnesku izvršnog poverioca se navodi da je postupajući sudija Rogić potpuno samoinicijativno, najverovatnije iz ličnog interesa zbog pristrasnosti 20. decembra 2011. rukom napisao zaključak na poleđini podneska izvršnog poverioca, kojim je dao nalog da se spisi predmeta dostave IPV veću radi odlučivanju o prigovoru dužnika na rešenje o izvršenju od 6. novembra 1997. godine – navodi se u podnesku i ističe „da je nalog sudije Rogića potpuno neosnovan i nezakonit“.
– Sudija Rogić je ovim rešenjem protivpravno odlučio u celosti o prigovoru dužnika tako što je izvršnog poverioca direktno oštetio za iznos preko 3.500.000,00 evra sa ugovorenom kamatom za 16 godina odugovlačenja, za šta je postojalo hipotekarno obezbeđenje zalogom nekretnine. Ovo potraživanje izvršnog poverioca sudija Rogić je protivpravno poništio, a vlasnik pravnog lica dužnika, Šuka se hvalio da je sudiji i ekipi advokata koja mu je to završila dao 20% od ukupnog iznosa dospelog duga i zadržao je nekretninu u vlasništvu – kaže naš sagovornik.
Posebno je interesantno da je ceo slučaj vodio advokat koji je inače kum sudije Zorana Rogića, a njegov rođeni brat je u to vreme bio uticajni ministar u tada aktuelnoj Vladi Republike Srbije.
Interesantno je da je protiv sudije Rogića 23. avgusta 2013. Prvom osnovnom sudu u Beogradu podneta pritužba na rad, koja se odnosila na postupanje u predmetu 9-I-7691/2010 i da je sudija Tanja Šobat posle uvida u spise utvrdila da je pritužba osnovana. Pritužba je podneta zbog dugog trajanja i odugovlačenja postupka, a na osnovu spisa je utvrđeno da je postupak pokrenut 1997. godine i da traje 16 godina. Sud je na osnovu pritužbe odogovorio „da će sudska uprava ubuduće i bez intervencije advokata pratiti postupanje u navedenom slučaju i preduzimati mere za njegovo ubrzanje kako bi bio okončan u što hitnijem roku“.
Zoran Rogić iz Surčina je protiv „Kurira-net“ doo pokrenuo parnicu P br 8328/06 zbog povrede ugleda i časti. Prvi osnovni sud u Beogradu je delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao dnevne novine i glavnog urednika Antonija Kovačevića da Rogiću na ime naknade štete isplate iznos od 500.000 dinara, dok je razlika do traženog iznosa od million dinara odbijena.
Podsetimo, tužba je podneta zbog teksta „Sudija osvetnik“ od 25. juna 2006. sa podnaslovom „Sudija Zoran Rogić strpao u zatvor šećeraša Radovana Markovića jer mu je oca gađao ključevima“, a sud je utvrdio da mu je navedenim tekstom povređena čast i ugled.
Postavlja se pitanje da li će sudija sačuvati čast i ugled dok bude preispitivao malverzacije javnih izvršitelja koji su gurnuli ruku u državnu kasu.
(Mile Sova)
Da je, ako je, jedini koji je izvrsio krivicno delo u logoru vrana vrani oci ne vadi. I u Cetvrtom opstinskom Sudu izveo je protivzakonitu odluku odlaganja izvrsenja, kod sudske odluke kojs je bezuslovna i neodlozna. Zoran Rogic nije castan Sudija, kao ni Ljiljsna Milosacljevic iz prvog Osnovnog Suda, ali je tragedija sto su svi pisali kako je advokat duznika diktirao. Ta advokatsko-sudijska-izvrsiteljska mafija reziltat je “reforme” i kriminalizacije Srbije. Masa ljudi je ostecena za iznose od vise hiljada eura, a ministsrka pravde jos nije oformila odeljenje za dostacu dokaza i povracaj novca. Sve to, zavrsavaju blaćenjem Ustavnoga Suda, jer je dobar deo sudija i korumpiran i necastan i ne zna zakone. To cini trulez srpskog pravosudja, kaobi nepostojanje istrage i istraznih sudija. Nijedan od barem 60 sudijs hobotnicara u Beogradu nikada nije odgovarao, jer u Srbiji Sud kao institucija ne postoji.