Svinje više neće biti vakcinisane, što će za tri godine, pošto se obnovi stočni fond, omogućiti Srbiji da se vrati na staze stare slave, kada je po broju svinja po glavi stanovnika bila ispred Amerike.
Posle više od tri decenije, od 15. decembra svinje na većini farmi u Srbiji više neće biti vakcinisane protiv klasične svinjske kuge, čime se otvara mogućnost da za tri godine, kada se obnovi stočni fond i otpočne izvoz u zemlje EU, Srbija ponovo postane svinjarska velesila, kao davne 1866, kada je po proizvodnji svinja po glavi stanovnika bila ispred SAD.
Naime, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potpisao je pravilnik kojim se uvodi rejonizacija, čime će vakcinacija svinja biti obustavljena u najvećem delu zemlje. Prema toj odluci, vakcinacija će privremeno ostati još samo na južnim padinama Fruške gore i u Morovičkoj šumi, gde se ta bolest sporadično pojavljuje kod divljih svinja.
Upravo vakcinacija svinja protiv kuge i zabrana izvoza živih svinja i svinjskog mesa, kako u zemlje u EU tako i preko njihove teritorije, bila je glavni razlog što je nemački „Tenis“ odustao od izgradnje farme svinja od oko četiri miliona komada u Srbiji kako bi ih bescarinski izvozio u Rusiju, smatra Branislav Gulan, član Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji.
– Ovo je izuzetno važna mera za srpsku ekonomiju jer će nakon nje naša država moći da se obrati telu za bezbednost hrane kako bi otpočeo monitoring, pa obnova stočnog fonda svinja. Kada se za oko tri godine obnovi stočni fond, moći ćemo da izvozimo svinjsko meso u EU, ali i na druga tržišta na koja izvozimo preko teritorije članica EU, a preko kojih je sada izvoz zabranjen. Na primer, u Rusiju se svinjsko meso koje nije obrađeno i pripremljeno na temperaturi većoj od 70 stepeni moglo transportovati samo avionom, što nije bilo isplativo – kaže Gulan.
On dodaje da će ukidanje vakcinacije smanjiti troškove državi za vakcine, koji su godišnje iznosili 25 miliona dolara. – Stočari su vakcine dobijali besplatno, a plaćala ih je država iz budžeta i delom donacijama. Međutim, u državi je bio veoma moćan uvozni lobi tih vakcina i zato se deo njih protivio prestanku vakcinacije.
Prema procenama stručnjaka, država će uštedeti ogroman novac jer se poslednjih godina, u toku godine, vakcinisalo između 2,8 i 3,2 miliona svinja. Decenijama se u Srbiji godišnje proizvodi od 270.000 do 320.000 tona svinjskog mesa.
Zavisno od kretanja na tržištu kretao se i tov. Spoljnotrgovinska razmena mesa i proizvoda od mesa poslednjih godina je u drastičnom padu. U 2014. vrednost je bila 16,4 miliona evra, da bi u 2018. godini saldo bio u minusu 19,9 miliona evra – ističe Gulan i dodaje da izvoza ne smemo da se odreknemo jer bez njega nema ni razvoja.
IZVOZ NEKAD I SAD
762 miliona dolara vredeo je srpski izvoz svinjetina pre 25 godina
16,4 miliona evra iznosio je suficit Srbije u trgovisnkoj razmeni svinjskom mesom 2014.
19,9 miliona evra bio je deficit Srbije u trgovinskoj razmeni svinjetinom u 2018.
71 milion dolara Srbija je dala za uvoz zamrznutog svinjskog mesa u 2018.
(Tpknews.com/Kurir)
