U sredu, 3. aprila 2025. godine, u 09:30 časova, u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, održano je još jedno ročište u postupku koji se vodi između kapetana policije Zdravka Rajevića i načelnika beogradske policije, pukovnika Veselina Milića. Predmet, koji je dobio značajnu pažnju unutar struke ali i šire javnosti, vodi sudija Ivica Jagodić.
Ono što je postalo ustaljena praksa, ponovilo se i ovog puta — Veselin Milić ponovo se nije pojavio pred sudom. Iako je uredno obavešten o terminu ročišta, nije dostavio nijedno pisano objašnjenje svog izostanka, čime je pokazao otvoreno nepoštovanje prema sudskom postupku, ali i prema instituciji suda kao takve. Njegov izostanak nije izazvao reakciju sudije Jagodića, koji nije ni postavio pitanje o opravdanosti nedolaska, već je postupak nastavljen kroz fazu predlaganja dokaza.
S druge strane, kapetan Zdravko Rajević, koji se javnosti predstavio kao neustrašivi predstavnik sindikata MUP-a i istrajan borac protiv zloupotreba unutar policije, predložio je desetine dokaza u cilju potvrđivanja istinitosti navoda koje je izneo u javnosti. Poseban akcenat stavljen je na sadržaj emisije “Mafijaški poslovi šefova policije”, u kojoj je Rajević otvorio ozbiljna pitanja o zloupotrebama u vrhu policijske hijerarhije.
Jedno od ključnih pitanja u ovom predmetu odnosi se i na smrt policajca Dejana Jovića. Iako je načelnik Milić u ranijem postupku izjavio da je Jović bio njegov prijatelj i saborac, odbio je da podrži javnu inicijativu Rajevića za rasvetljavanje ovog slučaja. Sa druge strane, pohvalio se da je finansirao proslavu punoletstva ćerke pokojnog Jovića – gest koji bi, sam po sebi, mogao da se shvati kao dobrotvorstvo, ali u kontekstu opstrukcije istrage deluje kao pokušaj lične promocije.
Porodica pokojnog Jovića, pre svega njegov otac Vukosav, doživela je dodatnu traumu kada mu je zabranjeno prisustvo proslavi svoje unuke, jer je, kako se navodi, ostao dosledan u svom zahtevu da se istina o smrti njegovog sina konačno utvrdi. Vukosav Jović je čak pokušao da podnese krivičnu prijavu za ubistvo u zgradi Policijske uprave Beograd, ali su ga inspektori, u prisustvu samog Veselina Milića, ignorisali i izbacili bez sačinjavanja bilo kakvog zvaničnog dokumenta – što predstavlja direktno kršenje člana 286. ZKP-a.
Istovremeno, Veselin Milić se tokom tragedije u školi “Vladislav Ribnikar” pojavljuje u javnosti, iako nije portparol MUP-a, otkrivajući poverljive informacije sa uviđaja i imenujući decu koja su navodno trebalo da budu sledeće mete napada. Takav istup, koji je prouzrokovao paniku i traume kod roditelja i učenika, ostao je bez sankcije — naprotiv, Milić je nagrađen medaljom Jakova Nenadovića, apsurdno, zbog “odličnih rezultata u oblasti bezbednosti”.
Ono što dodatno zabrinjava jeste paralelno sprovođenje službene represije nad Zdravkom Rajevićem. Uprkos tome što je predmet u toku i što je uočljiv sukob interesa, Milić koristi svoj položaj da vrši pritisak: Rajević je disciplinski kažnjavan, degradiran u čin zastavnika, premešten u PS Rakovica i izbačen iz kriminalističke policije. Ovakvo postupanje predstavlja kršenje Zakona o sprečavanju korupcije i klasičan primer institucionalnog progona uz zloupotrebu moći.
Sledeće ročište u ovom postupku zakazano je za jun 2025. godine.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
