RODITELJI ĆERKE PRODAJU ZA PAR STOTINA EVRA! Devojčice u Požarevcu i Kostolcu sa 12 godina završe u braku

Dečji brakovi u Srbiji i dalje su realnost za stotine i hiljade tinejdžera, posebno devojčica koje jedva da su zakoračile u pubertet. Već sa 12 godina susreću se sa ugovorenim venčanjima za potpuno nepoznate starije osobe koja za njih ugovaraju roditelji i najbliži rođaci.

Opština Kostolac druga je na listi po zastupljenosti dečjih brakova, sa 5 odsto od ukupnog broja devojčica koje su stupile u maloletnički brak u istraživanim opštinama. Od 100 ispitanica iz Kostolca, 81 odsto njih je stupilo u brak pre navršene 18. godine.

Požarevac je 12. na ovoj listi, sa 2.49 odsto od ukupnog broja žena koje su stupile u maloletnički brak. U samom Požarevcu, od 103 ispitane žene, 75 odsto njih stupilo je u brak dok je bilo maloletno.

Praksa ugovaranja brakova je rasprostranjena u gotovo svim sredinama, ali je stepen učešća budućih supružnika u donošenju odluke različit. Negde učešće potpuno izostaje, dok u drugim sredinama roditelji samo formalno donose odluku.

Istraživanje Romske ženske mreže je pokazalo da praksa ugovorenih brakova nije iskorenjena u Srbiji. Naime, 22 odsto od ukupnog broja ispitanica navelo je da je neko drugi na njih vršio pritisak da stupe u brak. Od tog broja 35 odsto je prisilno stupilo u maloletnički brak.

Neretko je ova odluka roditelja motivisana obezbeđivanjem boljih uslova za život detetu ili je rani ulazak u brak način da decu zaštite od različitih iskušenja. Međutim, devojčice koje stupaju u ovakve brakove neretko su žrtve fizičkog, psihičkog i seksualnog nasilja.

Međutim, kada su u pitanju prisilni brakovi, govorimo o obliku trgovine ljudima, jer se devojčice prodaju za velike sume novca. Za ovakve slučajeve često se saznaje tek nakon što je krivično delo izvršeno. U Kostolcu je četrnaestogodišnjoj devojčici ugovoren brak, tako što su je roditelji prodali za više od 15.000 evra.

Slučaj devojčice D. M. (18) iz sela Margita kod Vršca koja je silovana od strane Marjana J. (42) i njegovog sina Nedeljka J. (22) pošto se protivila ugovorenom braku potresao je javnost.

Nakon prijave o silovanju, roditelji su negirali da je reč o ugovorenom braku. Uhapšeni Marjan i njegov sin Nedeljko su rekli nakon privođenja da jeste reč o ugovorenom braku, a devojčicu su navodno platili 600 evra. Ona je navodno pre nekoliko godina već preživela silovanje.

– To se dešava od ranog puberteta i posebno je zastupljeno kod romske dece. Kod nas se to najlakše primeti u svratištu gde kroz razgovor sa decom shvatimo šta se sprema. Neretko se dešava da deca kažu da su im u kući bili nepoznati ljudi koji su ih gledali, i o njima razgovarali sa roditeljima. Deca se čak pripremaju za putovanja u inostranstvo, a po njih dolaze rođaci da ih odvedu. Ta deca su žrtve nasilja, i ti maloletnički brakovi nisu ništa drugo do trgovina ljudima – kaže Ivana Perić iz SOS ženskog centra.

Slavica Vasić, direktorka Romskog ženskog centra “Bibija” ističe da bi se problemu sklapanja maloletničkih brakova trebalo pristupiti sistemski.

– To nije problem samo romske zajednice, iako je tu on najizraženiji. Da bismo primetili bilo kakav pomak potrebno je da država ima sveobuhvatan pristup koji će biti usmeren podizanju svesti celog društva. Poražavajuće je da imate prijavu maloletničkog braka, a da policajac koji je došao da interveniše završi kao gost na veselju samo zato što mu je rečeno da je to tradicija – kaže Vasić.

Prema njenim rečima, da bi se ovoj nepopularnoj praksi stalo na put Krivični zakonik i Zakon o nasilju nad ženama trebalo bi promeniti kako bi se ljudi koji to rade adekvatno kaznili.

– Međunarodna konvencija o pravima deteta kaže da je dete dete sve dok ne napuni 18 godina života. U slučaju maloletničkih brakova dete se ne posmatra kao tako već se od njega očekuje da protiv svoje volje stupi u bračni odnos sa drugom osobom koja je u većini slučajeva i po nekoliko puta starija – kaže Vasić.

NOVI PORODIČNI ZAKON UKIDA MALOLETNIČKE BRAKOVE

Dugoočekivana izmena Porodičnog zakona koju Srbija čeka već nekoliko godina predviđa totalnu zabranu maloletničkih, odnosno dečjih brakova.

Za sada, deca su uz pristanak roditelja te dece i odobrenje suda mogla biti venčana zakonski. Međutim, ako bi ovaj zakon bio usvojen prema predloženim odredbama, bila bi ukinuta mogućnost da sud daje dozvolu za sklapanje dečijih brakova, koji su, prema Strategiji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i Opštem protokolu za zaštitu dece od nasilja, oblici nasilja nad decom.

Slavica Vasić kaže da je taj stav uvršten u ove Predloge izmene zakona na inicijativu Romskog ženskog centra “Bibija”. Ističe, pak, da će to pre svega imati deklarativni značaj obzirom da se u romskim zajednicama najviše sklapaju vanbračne zajednice maloletnika.

TOKOM 2020. GODINE SKORO 200 DEČIJIH BRAKOVA

Problem dečjih brakova u Srbiji i dalje je ogroman, a samo novosadski Centar za socijalni rad u poslednje tri godine zabeležio je 113 slučajeva. Ni u Leskovcu situacija nije bolja, a od 2020. godine Centar je registrovao 92 dečja braka, prenose Novosti.

Prema podacima istraživanja “Prevencija i eliminacija dečjih brakova i ekonomsko osnaživanje Romkinja na lokalnom nivou u Srbiji” koje je obuhvatilo osam gradova (Vranje, Leskovac, Kruševac, Kragujevac, Smederevo, Novi Sad, Bačku Palanku i Suboticu) osnovni uzrok brakova maloletnika jeste siromaštvo.

U istraživanju se navodi da je čest uzrok ovih brakova “kult nevinosti”.

– Stav da zabavljanje pre braka nije dozvoljeno uobičajen je za većinu intervjuisanih Roma u svim opštinama, posebno za devojke. Iako u nekim opštinama postoje izuzeci od ovog pravila, kao na primer u Kragujevcu, gde više članova zajednice dozvoljava svojoj deci da izlaze, ipak se očekuje da će deca na kraju stupiti u brak sa svojim prvim seksualnim partnerom, i tako neće “osramotiti” roditelje i porodice – navodi se u ovom istraživanju.

Kao jedan od glavnog problema ističe se nedostatak seksualnog obrazovanja i znanja o reproduktivnom zdravlju što ide u prilog ovom uvreženom stavu nevinosti mlade.

Pored toga faktor koji utiče na pojavu dečjih brakova jeste i nizak stepen obrazovanja i percepcija obrazovanja kao nepotrebnog, posebno kod devojčica, ali i društvena marginalizacija, izloženost predrasudama i diskriminaciji.

(Tpknews.com/Blic)