Kada vam neko kaže da se seli, prvo što pomislite je da je dobio bolji posao, napredak u karijeri, da će mu zarada biti veća.
Porodica Novaković je iz Bora otišla iz nekih sasvim drugih razloga – oteralo ih je zagađenje i sumpor-dioksid, pa su rešili da svoj život nastave u Kraljevu, dalje od topionice.
O zagađenju u Boru svedoči i poslednji Godišnji izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine. U prilog životu u tom gradu ne ide ni studija koju je uradila ista agencija, a tiče se uticaja industrijske zagađenosti na zdravlje stanovništva u Boru, čiji podaci pokazuju da su stanovnici ovog grada značajno izloženi većem riziku od oboljevanja i umiranja od različitih oblika raka osim tumora kože, a postoji i veći rizik smrtnosti od više drugih bolesti.
Tako je Dragan Novaković rešio da se sa porodicom skloni od svega.
“Odmah ću ovde napomenuti da glavni razlog odlaska moje porodice iz Bora nije materijalna strana, odnosno posao. Prema kriterijumima moje supruge Mirjane i mene, ima nešto mnogo bitnije od te materijalne strane, zarade i novca. Nešto mnogo važnije i bitnije o čemu supruga i ja razgovaramo već godinama i želimo da načinimo iskorak. I odlučili smo. Idemo iz Bora”, objašnjava Dragan.
Dragan ističe da se već dugo bavi fotografijom i video produkcijom, a pre nekoliko godina su se supruga i on osmelili da zaplove u preduzetničke vode. Olakšavajuća okolnost im je bila ta što su imali svoj lokal u vlasništvu, u glavnoj ulici u Boru, tako da nisu morali svakog meseca da izdvajaju za zakup.
“Sigurno će se mnogi zapitati zašto naša porodica napušta Bor. Pojasniću na najednostavniji način. Kada se probudimo ujutro, supruga i ja tokom letnjih meseci popijemo kafu na terasi. Taj prvi jutarnji izlazak na sunce itekako prija, ali u paketu sa svim tim lepim stvarima, moja supruga i ja, a i svi Borani, dobiju i određenu količinu sumpor-dioksida u ustima i organizmu.
Da biste znali o čemu govorim, reći ću vam da je to ukus metala u ustima koji se podjednako oseća i kroz nos kada udahnete ili izbacite vazduh. U tom paketu se nalaze i mnogi drugi plemeniti metali koji su dokazano veoma štetni za ljudski organizam. Taj “paket” aero osveženja koji dobijete ujutru, imate na raspolaganju ceo dan”, slikovito objašnjava naš sagovornik.
Napominje i da je “aero osveženje” prisutno non-stop, u svakom delu grada. Jedino varira količina svih gasova iz rudarskih i metalurških postrojenja.
“Naša deca, Minja i Novak, koji sada imaju 15 i 11 godina, svakako da su itekako izložena tom dimu i to je nešto što nas godinama izjeda. Godinama odlažemo, slobodno mogu reći, ne odlazak, već beg iz Bora, jer čovek od ovakvog zagađenja mora pobeći, a ne otići mirno i polako.
Nema više odlaganja. Zdravlje naše dece nam je najbitnije i mi više ne želimo da oni budu u ovakvoj sredini. Sa zadovoljstvom mogu reći da su nam deca već u Kraljevu i da su tamo pošla u školu, a supruga i ja pakujemo poslednje stvari i za koji dan im se pridružujemo. Doneli smo odluku. Povratka nema”, kaže Dragan.
Priznaje da kada pomisli na dim u Boru, svaki strah od preseljanja prestaje – šta god i kako god da im bude, u svakom slučaju, biće lakše bez dima.
“Ljudi koji su u situaciji da utiču na rešavanje problema aerozagađenja u Boru, jednostavno ne mogu i ne žele to da urade. Moja deca, supruga i ja nemamo više vremena da čekamo. I upravo ta objava preko društvenih mreža je naišla na ogromnu reakciju svih naših prijatelja u Boru.
Novaković je o svemu svoje prijatelje i sugrađane obavestio i u postu na Fejsbuku.
“ZiJin mora da radi i stvara enormne cifre novca kao nikad do sada. Naravno tuđeg novca, nama ostaju samo mrvice. Zagađenje i dalje nikog ne zanima. U stvari neki nešto kao pokušavaju ali to se sve završi na nekim obećavanjima, osudama i prebacivanju krivice.
Žao mi je svih koji moraju da ostanu ovde i da se truju. Mi smo rešili da sklonimo i zaštitimo našu decu jer mi se čini da se parola “Za našu decu” tiče samo nas, roditelja. Ostalo je laž. Da nije, ne bi niko dozvolio da nam se deca truju. Na žalost radnici ZiJin-a misle da se njihova deca ne truju, verovatno zato niko i ne želi da protestuje.Čast izuzecima.
Zahvaljujemo se prijateljima na podršci i svim učiteljima, nastavnicima i profesorima što su svoje znanje nesebično preneli našoj deci i dali dobru osnovu za dalje školovanje. Hvala svima i viđaćemo se još!”
Iskreno, nisam očekivao nikakvu reakciju, samo sam želeo da pozdravim sve naše prijatelje i svima poželim sreću. Suština komentara je bila da nam čestitaju na odluci i da jednostavno više ni oni ne mogu da trpe ovakvo stanje u Boru zbog dima”, priča Dragan i o reakcijama na odluku njegove porodice.
Ističe da njegova porodica, u svakom slučaju, odlazi iz Bora, ali primećuje i da se u tom gradu stvara kritična masa koja će, smatra on, u jednom trenutku samo da iznenadi vlast, kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou.
“Ljudi su besni, uplašeni, ne žele da im deca rastu u takvoj sredini, žele da rade u rudarskim postrojenjima, ali ne žele da umru u pedeset i nekoj godini zbog problema koje organizmu nanose arsen i nikl. Niko nije protiv rudarske proizvodnje i rada rudnika, ali jeste protiv aerozagađenja. Norme postoje, zakoni su napisani, samo ih treba poštovati. A ne poštuju ih, kako vlasnici rudnika, tako i država”, ukazuje Dragan.
DRAGANOVA PORUKA ZA SVE KOJI OSAJU U BORU
“Bor je naš grad i teška srca odlazimo. Neka nam svi naši prijatelji ne zamere što nismo ostali da popunimo tu ‘kritičnu masu’ koja će u nekom trenutku pokazati snagu i vlast će shvatiti da nešto mora promeniti. Siguran sam da će mnogi naši prijatelji to uraditi, osećam to.
Mi smo ipak izabrali drugi put, zbog dece. Nismo spremni da podnesemo toliku žrtvu. Bio bih srećan da Bor bude ponovo čist grad i da sa porodicom opet dođem da živim ovde”, zaključuje Dragan.
(Tpknews.com/Nova)
Да,….то је та ,,нетакнута” источна Србија!