Osamnaesti put po redu, tradicionalna kulinarska manifestacija “Pasuljijada” okupila je u subotu u Velikom Gradištu veliki broj vrhunskih kulinara i ljubitelja domaće kuhinje.
U jutarnjim časovima izabrane su najlepše bašte i najcvetniji balkoni, kao i najlepše uređeno zajedničko dvorište.
U gradskom parku, u 15 časova, organizator je dao znak za početak kuvanja najpoznatijeg uvezenog pasulja Gradištanca.
Nešto ranije, učesnici su sređivali svoje štandove u etno stilu, a najlepše uređenu kuhinju ove godine imala je ekipa „Penzioneri i Jovanovići“.
Kada se upalila vatra, i pasulj stavio na krčkanje, oko kotlića je vladala vesela atmosfera. Specijalna nagrada za najveseliji kotlić dodeljena je ekipi Srđana Filipovića.
U isto vreme, u gradskom parku, krčkao se pasulj kome su se svi posetioci najviše radovali. Pasulj za degustaciju kuvala je Vojna akademija iz Beograda na čelu sa Zastavnikom Ivanom Pešićem.
Posle tačno tri sata od početka kuvanja, organizator je dao znak učesnicima da gase vatru. Kapiteni ekipa dali su volonterima uzorak u pripremljenim činijama. Žiri u sastavu: Frančesko Mincalone, profesor agronomije specijaliziran za mahunarke iz Regije Bazilikate grada Matera, predstavnik Vojske Srbije KV kuvar sa Vojne akademije Violeta Davidović i predsednica žirija Mirjana Ostojić – zastupnik Slow Food-a za Srbiju ocenjivao je izgled pasulja, njegov ukus, gustinu, raskuvanost i zaljućenost.
Treće mesto osvojio je pasulj koji je pripremio Milan Nedeljković iz Starog Kostolca. Pasulj Vujčić Gorana iz Klenovnika zauzeo je drugu poziciju a kao vrhunski eliksir za dug život žiri je preporučio pasulj koji je skuvala ekipa na čelu sa Bojanom Andrejevićem iz Požarevca.
Kako dolikuje ovoj manifestaciji Pasuljijada je zatvorena velikim narodnim veseljem uz koncert Peđe Medenice.
(Tpknews.com)
Izgleda da su predstavnuci Vojne akademije, kuvali pasulj za jedan vod. Ja sam oko 19:00 pitao zastavnika da li ima još pasulja za degustaciju, rekao je da nema. Nadam se da će sledeće godine kuvati bar za četu, ako već neće za diviziju ili brigadu. Mada neki tvrde, da su lokalni Romi dolazili sa šerpama i loncima, koje im je vojska punila i da su to nosili kućama. Da li je tačno, ne znam. Tako sam čuo.