Kraj godine doneo je neugodna iznenađenja za vlasnike oružja i one koji su oružje davno predali Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP). Mnogi su od Poreske uprave dobili opomene za izmirenje poreskog duga koji, kako tvrde, ne postoji ili je davno plaćen.
Pukovnik u penziji, koji je svoj pištolj predao MUP-u u januaru 2021. godine, dobio je obaveštenje o dugu za porez na oružje od preko 72.000 dinara. Glavni dug iznosi 5.840 dinara, dok ostatak čini kamata od neverovatnih 66.754 dinara. S obzirom na to da je pištolj razdužio pre tri godine, pukovnik smatra da je ovaj dug neosnovan.
„Elektronski sam izmirio dug od 145 dinara odmah po razduživanju pištolja. Tada sam završio sa oružjem i porezima na isto,“ izjavljuje. Međutim, krajem prošle godine stigla mu je opomena uz pretnju da će se dug prinudno naplatiti preko izvršitelja ako ne plati u roku od pet dana.
Sa opomenom u ruci, pukovnik se obratio nadležnoj filijali Poreske uprave, gde nije uspeo da dobije odgovore. U opomeni se navodi da je dug utvrđen na osnovu podataka MUP-a, dok Poreska uprava u svom saopštenju tvrdi da je rešenje zasnovano isključivo na podacima dostavljenim iz MUP-a. MUP, s druge strane, smatra da je pitanje pretežno u nadležnosti Poreske uprave.
Ovaj ping-pong između institucija ostavlja građane u pravnoj i finansijskoj nesigurnosti, posebno jer su zatezne kamate na dugove nerealno visoke.
Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva smatra da ovakve situacije nisu slučajnost.
„Deluje kao da, kada državi zatreba novac, pronađe način da ga uzme, čak i kroz neosnovane naplate,“ kaže Gavrilović. On građanima savetuje da ne paniče i da sačekaju postupke izvršenja.
„Treba spremiti dokaze i sačekati postupak. Ukoliko postoji dokaz o plaćanju, postupak mora biti obustavljen. Nikome ne može biti prinudno naplaćeno ono što je već izmireno,“ objašnjava.
Slučaj pukovnika nije izolovan. Ovakve opomene stigle su mnogima, što ukazuje na šire sistemske propuste u razmeni podataka između MUP-a i Poreske uprave. Građani su ponovo ti koji moraju da troše svoje vreme, novac i energiju kako bi dokazali ono što su već platili.
Nedopustivo je da državne institucije prebacuju odgovornost jedna na drugu dok građani trpe posledice. Ovde nije reč samo o administrativnim greškama, već o praksi koja podseća na plansku pljačku građana.
Potrebno je hitno reformisati mehanizme komunikacije i odgovornosti između nadležnih institucija kako bi se ovakvi slučajevi sprečili u budućnosti. Građani ne smeju biti žrtve loše organizacije sistema, posebno kada je reč o njihovim finansijama i osnovnim pravima.
(Tpknews.com/@Ivan Č.)
