Nejednakost prihoda u Srbiji je veća nego u bilo kojoj zemlji EU, ali i u Makedoniji i Turskoj, pokazuju izveštaji evropskog statističkog zavoda Eurostat.
Platu manju od prosečne u Srbiji prima čak 66,7 odsto zaposlenih ili oko milion ljudi. Pri tome, svaki peti radnik zarađuje manje od 200 evra, a retki zarađuju basnoslovne sume. Poput Dušana Bajatovića, direktora najvećeg državnog gubitaša Srbijagasa.
Prema poslednjim raspoloživim podacima, on uz ima još tri funkcije s ukupnom zaradom od 2,5 miliona dinara ili oko 21.000 evra. Blizu je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković koja ne otkriva visinu plate, već kaže samo da je srazmerna njenoj funkciji, ali poslednji podaci govore da inkasira oko 5.000 evra svakog meseca.
Među šokantnom srpskom statistikom je i podatak Republičkog zavoda za statistiku da je skoro 350.000 radnika u novembru prošle godine primilo neto platu od svega 25.000 dinara ili 210 evra. Konačno je obnarodovana i takozvana medijalna zarada, prema kojoj jedna polovina zaposlenih prima više od 36.788 dinara (309 evra), a druga manje od tog iznosa.
RADNICIMA SAMO UVREDE
Građanima se sa vrha vlasti poručuje da su lenji i neradnici, da moraju da stežu kaiš i na njima se štedi. Pri tome neki iz vladajućih partija primaju mesečno koliko radnik zaradi za pet godina.
Republički zavod za statistiku u saradnji s Poreskom upravom konačno je stekao uslove da objavi podatke o najčešće isplaćenoj zaradi, kao i o srednjoj. Tako sada dobija podatke o obračunatoj, umesto o isplaćenoj plati. Takođe, ranije je time bilo obuhvaćeno 800.000 zaposlenih, a sada 1,85 miliona, dakle svi za koje se uplaćuju porezi i doprinosi.
PARE BALKANU UMESTO TURCIMA
Nemačka štampa piše da je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) težište aktivnosti prebacila na Zapadni Balkan, pošto je pristup Turske Evropskoj uniji postao propala stvar.
Dodaje se da investicije u ekonomije Srbije, Crne Gore, Makedonije, Albanije, BiH i Kosova iznose godišnje više od 560 evra po stanovniku. Poređenja radi, u Poljskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj i baltičkim zemljama investicije iznose 330 evra po stanovniku.
Preduzeća na Balkanu mogu da računaju na povoljne kredite EBRD, na primer, za projekte hidrocentrala. I Evropska investiciona banka (EIB) u Luksemburgu je pojačala svoje angažovanje na Zapadnom Balkanu. Ona je tamo od 2007. podelila oko sedam milijardi evra, a samo prošle godine 548 miliona. Ove godine u Srbiji su već potpisani ugovori o novim kreditima i namenskoj finansijskoj pomoći od 347 miliona evra.
POVIŠICE SAMO JAVNOM SEKTORU
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je rast BDP-a u januaru prema prvim procenama bio 4,2 odsto. On je dodao da će se dogoditi najveći rast penzija i plata u javnom sektoru ako se takav rast BDP-a održi u prvom kvartalu ove godine. O platama u privatnom sektoru nije govorio.
SRBIJA REKORDER
EBRD je uložila je 10 milijardi evra u 600 projekata na Zapadnom Balkanu.
Srbija 4,7 milijarde evra
BiH 2,1 milijarde
Makedonija 1,6 milijardi
Albanija 1 milijarda
