Počeo je štrajk prosvetnih radnika. Odvija se po „zonskom“ modelu. Najpre podrazumeva skraćenje časova u školama u Beogradu i Požarevcu, a onda svake sledeće nedelje u drugim školskim upravama.
Članovi reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika stupili su danas, 4. novembra, u zakonski štrajk, koji će se u školama na području školskih uprava Beograd i Požarevac sprovoditi skraćenjem časova na 30 minuta. Ovaj vid protesta trajaće do 8. novembra.
Posle školskih uprava Beograd i Požarevac, nastava će biti skraćena u školama s područja Novog Sada, Zrenjanina, Sombora i Valjeva od 13. do 15. novembra, budući da je 11. i 12. novembra jesenji raspust za učenike, a 11. novembar je za zaposlene neradni dan zbog državnog praznika Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
Od 18. do 22. novembra časovi će biti skraćeni u školama na području Kragujevca, Čačka, Kraljeva i Užica, a od 25. do 29. novembra u školskim upravama Niš, Kruševac, Jagodina, Leskovac i Zaječar.
MODEL ŠTRAJKA DAO REZULTATE U HRVATSKOJ
Takav model „zonskog“, odnosno „cirkularnog“ štrajka preuzet je iz drugih zemalja, a posebno je dao rezultat u Hrvatskoj. Time se štedi energija štrajčaka i istovremeno plate, jer ako dođe do odbijanja od dnevnica, prosvetarima neće biti zakinuta velika količina novca.
Po ranijoj odluci reprezentativnih sindikata, zaposleni nisu dužni da unose podatke u informacioni sistem „Zdravitas“.
Uputstvo sindikata o postupanju tokom štrajka predviđa i da se radno vreme zaposlenih koji nisu u neposrednoj nastavi skraćuje za trećinu, a predškolske ustanove, koje su članice nekog od reprezentativnih sindikata, primaće decu od 9 časova.
VELIKI PRITISCI NA PROSVETNE RADNIKE
Uprkos velikim pritiscima koji su se, između ostalog, ogledali u tome da su direktori pravili spiskove zaposlenih, a autobuski prevoznici iz unutrašnjosti otkazivali prevoz prosvetnih radnika na protest u Beogradu 1. novembra veliki, broj prosvetnih radnika je učestvovao u potpunoj obustavi rada.
Sindikati nisu izneli svoje podatke, a Ministarstvo prosvete saopštiloje da je 49,58 odsto škola radilo redovno, 32,79 odsto je bilo u izmenjenom režimu, dok je u 17,63 odsto škola nastava bila obustavljena u potpunosti.
Glavni zahtev prosvetnih radnika je da Vlada ispuni ono na šta se obavezala u protokolu koji je pre godinu dana potpisala sa sindikatima – da početna plata nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme bude izjednačena sa prosečnom republičkom zaradom od 1. januara 2025.
Vlada, s druge strane, nudi povišicu od 11 odsto za sve zaposlene u obrazovanju i predškolskim ustanovama, kao i isplatu jednokratne pomoći od 15.000 dinara koju bi početkom januara dobili svi sektori, sem visokog obrazovanja.
Takođe je ponuđeno povećanje naknade za razredno starešinstvo za jedan procenat, što su sva četiri sindikata odbila.
(Tpknews.com/Danas)
