Na adresu naše redakcije stiglo je otvoreno pismo javnosti od Humanitarne organizacija za podršku osobama sa invaliditetom “Srbija velikog srca”.
Otvoreno pismo javnosti koje potpisuje Jelena Marković, predsednica UO Humanitarne organizacije za podršku osobama sa invaliditetom “Srbija velikog srca”, prenosimo u celosti:
“S obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju u Srbiji, najavljene moguće mere u oblasti obrazovanja i iskustvo iz prethodnog perioda, kao i na sve kraći vremenski rok da se strateški i sistemski reše propusti koji su odavno prisutni, a sada samo vidljiviji, zahtevamo da se nadležne institucije, pre svega Ministarstva obrazovanja i socijalne zaštite u saradnji sa lokalnim samoupravama najozbiljnije posvete pronalaženju adekvatnih uslova i rešenja za navedene situacije:
– U slučaju da se nastava od septembra održava u školama, a rizik od infekcije bude i u manjoj meri prisutan, deca školskog uzrasta sa narušenim imunološkim statusom ne mogu da borave u kolektivu. Takođe, deca sa razvojnim teškoćama i određenim oblicima invaliditeta ne poznaju značenje, ni svrhu, distanciranja, niti će pristati na mere zaštite u smislu nošenja maske. Takođe, nemogućnost da posmatraju grimase ljudi u okruženju i činjenica da će imati teškoće u prepoznavanju likova osoba koje sa njima rade, dodatno će uticati na nepovoljne izmene statusa dece. Ovakav vid školovanja, pod ovakvim uslovima, nikako ne podrazumeva socijalnu inkluziju.
– U slučaju kombinovane nastave – naizmeničnog pohađanja nastave na daljinu i u prostorijama škole, dolazimo do besmislenog zahteva da se deca sa pomenutim teškoćama prilagode životnim situacijama koje su promenljive, narušavaju njihovu potrebu za doslednošću, rutinom, kvalitetom i kontinuitetom, i povećavaju mogućnost pojave anksioznosti, odbijanja saradnje i ozbiljnog ugrožavanja prirodnog funkcionisanja porodice.
– U slučaju nastave na daljinu, neophodno je da škole u što kraćem vremenskom roku kontaktiraju roditelje i dostave nadležnim institucijama podatke u vezi sa (ne)postojanjem ličnog pratioca, radnim statusom oba roditelja i (ne)postojanjem dnevnog boravka u sredini u kojoj dete pohađa školu.
– U poslednja dva slučaja je neophodno omogućiti svim roditeljima, bez izuzetka, rad od kuće, ili, ako priroda posla to ne dozvoljava, i ne postoji lični pratilac, isplatu pune mesečne zarade. Roditelji ne mogu snositi odgovornost za bezbednost dece po cenu davanja ili dobijanja otkaza. Ovo isto važi i za roditelje dece urednog razvoja mlađe od 12 godina, kao što je Zakonom i predviđeno. Neprihvatljivo je da se briga o deci tog uzrasta odnosi samo na onu čiji su roditelji zaposleni u javnom sektoru. Svi državljani Republike Srbije uživaju ista prava i imaju iste obaveze.
– Isto tako, škola treba da kontaktira svakog roditelja učenika koji će nastavu pohađati po kombinovanom ili samo modelu učenja na daljinu i evidentirati tehničke mogućnosti porodice da to isprati. U tom smislu, kada su u pitanju deca sa teškoćama u učenju, nije dovoljno obezbediti dostavljanje štampanog materijala jer najčešće nisu motorički spremna, materijal u tom obliku nije dovoljno motivišuć, a roditelj nije kompetentan za rad sa detetom jer je obuka roditelja i savetodavna podrška porodici, ukoliko uopšte postoji u izuzetnim slučajevima, ispod nivoa neophodnog. Lični pratilac, čak i ako je angažovan, takođe nije stručan za rad sa detetom već je njegova uloga isključivo asistencija. Tehnička sredstva poput pametnog telefona, tableta i računara postaju neophodna u slučaju kombinovane i nastave na daljinu, ali nisu obavezno nastavno sredstvo i ne mogu nikako biti obaveza roditelja da ih obezbedi.
– Svesni obima ovog izazova, mi ćemo i sami pomoći određenom broju porodica da do tehničkih sredstava dođe, putem donacija i bez ikakvog troška, i to je naš doprinos u smislu humanitarnog rada, brige o deci i društvene odgovornosti. Ipak, problem najvećeg broja porodica i troškova korišćenja interneta mi ne možemo da preuzmemo.
Zato, predlažemo da najozbiljnije razmotrite navedeno činjenično stanje, usaglasite se po pitanju (ne)dovoljnosti TV nastave i ne prepustite zaposlenima u obrazovanju da donose odluke mimo onih koje država smatra najekonomičnijim i najefektnijim. Dakle, insistiranje na Viber nastavi, Google učionicama i on-line platformama, obavezuje državu da se ne postavlja diskriminišuće i izdvoji novčana sredstva kako bi svaki učenik mogao neometano da prati nastavu.
Što se tiče isplate zarada roditeljima dece sa teškoćama u učenju, kompromisno rešenje bi bilo isplata naknade za 8 sati radnog vremena svakom roditelju koji je u ulozi ličnog pratioca u ovoj situaciji.
Nadamo se da svako dete zaista jeste naše dete i da će konačno ova tema dobiti prostor koji joj pripada po svim važećim zakonima i pravima dece, a u skladu sa međunarodnim deklaracijama. Nadamo se i da rešenje za to nećemo morati da tražimo od nadležnih međunarodnih institucija”, navodi se u otvorenom pismu javnosti koje potpisuje Jelena Marković, predsednica UO Humanitarne organizacije za podršku osobama sa invaliditetom “Srbija velikog srca”.
