Malo i stidljivo pače pretvorilo se u prekrasnog labuda. Ovo poređenje moglo bi da se hrabro i bez preterivanja pripiše Božici Bobi Nedeljković, našoj poznatoj umetnici koja živi i stvara u Gosauu nedaleko od Sent Galena u Švajcarskoj.
Odrasla na obroncima Homoljskih planina, sa dva jezika u duši i glasu, vlaškim i srpskim, počela je da peva i na jednom i na drugom, bez razlike i preferencije, osećajući ih oba svojim. Iako su potpuno različiti, jedan neolatinskog, a drugi slovenskog porekla, ipak su njeni, bez njih, kaže, nije potpuna. Srpkinja vlaškog porekla – najbolje bi mogao da se definiše njen nacionalni portret.
Boba je pre 56 godina rođena u malom vlaškom mestu Leskovcu, nadomak Petrovca na Mlavi. Tamo je i odrasla.
– Majka Ljubinka i otac Radmilo, baka Aleksija i deda Vojislav bili su presudni za moj lični duhovni razvoj, kao i značajna udaljenost moje kuće od svih ostalih. To je kuća na brežuljku iznad koje se uzdizala hrastova šumica (zabran), a poviše njega naš vinograd, sa čije sam najviše kosine mogla sa dedom da posmatram horizont i sva ostala sela šćućurena kraj Mlave. Na drugoj strani, niže, bili su gradina, šljivar i bunar, a još niže proticao je potočić, nekada bučan, naročito pod naletom kiša, a leti gotovo sušan. Kraj same kuće veliki dud, ispod njega travnati plato, a ispred kapija i put koji je vodio u svet. Cvrkut ptica, mirisi čiste prirode i ljubav mojih najbližih, neiscrpne priče mog dede, pesme moje majke pri odlasku na bunar, ispunjavale su mi najranije detinjstvo – seća se Boba.
Tamo, i u tim danima, Boba je kreirala svoje snove.
– Želela sam da igram kao balerina, da pevam kao operske dive, da glumim kao američke glumice. Mašta me uzela pod svoje, a ja joj se nisam otimala, ni opirala, već sam joj se prepuštala – otkriva Boba, preplavljena nostalgijom, sećanje na detinjstvo i prve znake ljubavi prema umetnosti.
Ova netaknuta, zdrava i bujna priroda, dar neba, inspirisala je njenu budućnost. Shvatila je da joj se umetnost smeši i nudi izazove koje je prihvatila.
– U tišini prirode, a ona najlepše ćuti, i okružena ljubavlju, oblikovala sam svoj svet i razvijala afinitete za umetnost uopšte. Muzika, stalno prisutna u mojoj porodici, prva se nametnula: od izvorne vlaške i srpske muzike koju je majka često pevala, preko šlagera, pop muzike sa naše i svetske scene do klasične muzike i baleta čija me je lepota pokreta fascinirala, gradila sam tako svoj stil od etno do urbanih nota. Dublje upoznavanje s izvornom pesmom i prva iskustva u njenoj interpretaciji stičem u KUD-u, u mestu odrastanja, a krila mi daju mnogobrojna učešća na kulturnim manifestacijama u zemlji i svetu – kaže Boba.
Prelaskom u Švajcarsku, veza s ovom kulturnom sferom se ne prekida, naprotiv, biva još jača, učešćem u horu srpske duhovne muzike i aktivnostima u KUD-u “Homolje” u Sent Galenu.
– Kao umetnički rukovodilac dečjih ansambala, kao izvođač izvornih pesama, solo i u grupi, kao kreator i voditelj nebrojenih kulturno-umetničkih programa, nastojim da ljubav prema srpskoj kulturnoj baštini, pesmi, igri i lepom govoru prenesem na mlađe generacije, rođene van matice. Takođe i njenim predstavljanjem na višenacionalnim manifestacijama u ovoj alpskoj zemlji. Dva puta sam bila dobitnica nagrade za najboljeg vokalnog solistu na nivou Švajcarske, a u okviru srpskih kulturno-umetničkih ansambala i to prilikom izvođenja starih pesama iz mog izvornog miljea – vlaškog! Svojim sazrevanjem upoznajem dubinu i širinu vlaške pesme, kao i to da se u njoj krije životna istina od čovekove borbe za opstanak do najtananijih osećanja ljudske duše. Ta pesma, prenošena s kolena na koleno, ostavljena nam je u amanet, da je prenosimo potonjim generacijama kao legat – ističe poznata umetnica.
Zahvaljujući, kako Boba napominje, nadahnuću Biljane Krstić i edukativnom druženju sa vrsnim poznavaocem vlaške kulture i interpretatorom izvornih pesama, pedagogom Slavicom Jović Kolerović iz Ranovca, posvećuje se sakupljanju pesama nepoznatih autora i perioda nastanka, onih koje su na izdisaju.
– To radim sa željom da im kroz nove muzičke aranžmane ubelim haljine i udahnem energiju za nastavak života. Ovo nastojanje realizujem saradnjom sa našim mladim, talentovanim umetnikom na harmonici, vrsnim poznavaocem muzike i sjajnim aranžerom i kada je vlaška muzika u pitanju, Aleksandrom Sofronijevićem. Rezultat je CD sa nekoliko snimljenih pesama sačuvanog narodnog stila, ali i onim kojima smo udenuli niti pop i džez žanra, kroz čiju smo usklađenost sačuvali sve elemente izvornog i autentičnog zvuka. Nova dimenzija koja omogućuje dalji let i komunikaciju sa širim auditorijumom – kaže Boba.
Pesme sa CD-a su veoma slušane i često emitovane u radio i TV emisijama, kako lokalnim tako i na nacionalnoj frekvenciji. Video-spotovi su prikazivani i u udarnim terminima RTS-a. Od muzičkih poznavalaca pesme su veoma lepo ocenjene. Ušle su u arhivu Radio Beograda.
Pošto je odrasla i obrazovala se u bilingvalnoj sredini u kojoj je srpska pesma zauzimala i te kako važno mesto, podrazumeva se da se pojavila i želja za širenje njene delatnosti i na srpsku pesmu.
– Za kompozitora i saradnika sam odabrala jednog među najboljima, onog koji bi mogao da zadovolji moj muzički senzibilitet, kompozitora nekih od najlepših pesama iz pop i narodnog žanra, pesama za Evroviziju i mnogih filmskih kompozicija, Radeta Radivojevića. Prva pesma “Cveta trešnja u planini” je već objavljena na Jutjubu, a druga “Pesmo, moja radosti” zbog aktuelne situacije u kojoj korona vlada našim životima, čeka svoje pravo vreme. Čekaju još tri pesme koje su posejane i lagano niču u muzičkim laboratorijama Ace Sofronijevića, Novaka Stankovića, mladog i perspektivnog kompozitora i muzičara i Velibora Kokorića. Sa RTS-om sam već u pregovorima za novi CD, čim okolnosti dozvole – završava Boba Nedeljković.
– Moje aktivnosti vezane su i za mnoge kulturne večeri na kojima učestvuju naši pesnici, edukativni predavači, kao i za okupljanja naših entuzijasta, stvaralaca i promotere naše kulture. Za 13. novembar prošle godine u planu je bio moj koncert u prostorijama Kantonalne biblioteke u Frauenfeldu, a u organizaciji udruženja Serbika kafe i njenog rukovodioca Dragane Zimonjić. Odložen je zbog pandemije. Pošto volim da izađem iz standardnih klišea i pri kulturnom stvaranju, tako sam u taj planirani koncert unela i poeziju, duhovnu pesmu i glumu. I sve to sa specijalnim gostima i prijateljima. Zvao bi se “Boba i prijatelji, na izvoru” – kaže Boba.
Ističe da je vrlo zahvalna na saradnji Nemanji Ispiroviću mladom lekaru, koji je čuvar vlaškog jezika, kulture i koji prepoznaje važnost pisanja poezije na vlaškom, i da će se njegova pesma naći na njenom novom CD-u.
– Bez pauze sam nastavila pripreme i prepevavanje novih-starih vlaških pesama, s istim timom, ali i sa novim. Dve pesme sam potražila po želji moje pokojne majke. Jedna je “Trandafir de la Moldova”, to je mamima voljena pesma iz njene mladosti. Uradila sam je sa Miroljubom Todorovićem, flautistom i vrsnim muzičarem u orkestru RTS. Druga pesma je “Lakremi lu Omol” – priča Boba.
– Ne možemo stalno da crpemo iz stvaralaštva svojih predaka jer nam je dužnost da i sami stvaramo u skladu s tradicijom koju su postavili, a s udenutim duhom sadašnjeg vremena. Tako sam iskoristila tekst pesme “Plač Homolja” (Lakremi) koji mi je poklonio gospodin Goran Đorđević, poreklom iz Zaječara. Pesmu je napisala još pre više godina njegova baka, a on ju je pronašao na tavanu. Kompoziciju je uradio i odsvirao naš veliki umetnik na fruli Velibor Kokorić. I za nju sam uradila video-spot. Dostupan je i na Jutjubu – kaže Boba Nedeljković.
ČAS HUMANOSTI
Božica Nedeljković se uvek rado odazivala pozivima naših klubova i udruženja u Švajcarskoj da nastupi na priredbama humanitarnog karaktera. Činila je to godinama, a nastup na koncertu koji je 2017. godine organizovalo Humanitarno udruženje Stvar srca iz Ciriha. Prošle godine Božica je prvi put samostalno nešto slično učinila i proslavu rođendana pretvorila u svojevrsnu humanitarnu akciju. Pozvala je prijateljice da joj ne kupuju poklone već da novac koji bi za to izdvojile doniraju Centru Zvezda, udruženju građana koje brine o socijalnoj integraciji dece i mladih u više gradova Srbije. Objava na Fejsbuku je mnoge dirnula, odaziv gošći bio je onoliki koliko je tadašnja situacija sa koronom dozvoljavala, a oni koji nisu došli shvatili su poruku i učestvovali u ovoj lepoj akciji. Ipak, oko dvadeset žena je došlo na rođendansku proslavu koja je organizovana u Štajnahu u predivnom ambijentu sa pogledom na Bodensko jezero. Jedna od gošći navela je tada da je Božica svima održala čas humanosti.
(Tpknews.com/Vesti)
