Sloboda izražavanja, govora i medija je sloboda koju treba gajiti na jedan potpuno zdrav način, jer održava civilizovano društvo. Naravno, ova sloboda ne sme da ugrožava neistomišljenike već se treba propagirati na način da samo doprinosi napretku zajednice, podizanju svesti i boljoj informisanosti svih građana sveta. Sloboda govora je dragoceno pravo i moramo se zalagati da to i ostane!
Iako se moj klijent The Saker kao autor, u naslovu pomenutog teksta rukovodio ovom maksimom, doživeo je u demantiju pokušaj da bude optužen za laž!
Pošto u pravnoj komunikaciji teče proxi dijalog, poslužiću se situacijom koju nameće advokat dr Nemanja Aleksić iz Novog Sada, pribegavajući analognoj lege artis, pa ću i sam tako postupiti.
Radi se o DEMANTIJU TRI službeno objavljenog 26.12.2022. godine u advokatskoj kancelariji u Novom Sadu, a 29.12.2022 godine. i na internet portalu TPKNEWS pod naslovom: “PREKO ĐAVOLJIH ADVOKATA?! Tumanska bratija uputila demantije na objavljene tekstove na našem portalu!”.
Na samom početku demantija čitamo: “U spornom tekstu i njegovom naslovu su objavljene i prenete netačne i neistinite informacije koje se direktno odnose na starešinu i bratstvo manastira Tumane, a koje informacije su leziono podobne informacije.” Iz prvog pasusa odmah zaključujemo da je ovo svojevsni gaslighting.
Da bi to i dokazali odgovorićemo, da u čitavom, kako je rečeno demantiju “spornog teksta”, ni jednom rečju nije spomenuto današnje bratsvo, ponavljam (jer repetitio mater studiorum est) nema pomena današnjeg bratsva manastira Tumane, odnosno “informacije koje se direktno odnose na starešinu i bratstvo manastira Tumane, a koje informacije su leziono podobne informacije.”
Dalje: “Netačne su informacije da je osoba o kojoj pišete u tekstu i koju označavate kao „Mati Ksenija“ bila igumanija manastira Tumane, netačno je da su drugi mediji pisali da je navedena osoba bila igumanija manastira Tumane, netačna je informacija da postoji „prokletstvo manastira Tumane”.
Ovo već zahteva ozbiljnu analizu sa dokazima. Navešćemo stoga punktualno nekoliko medija koji su pisali o dotičnoj dami – “mati Kseniji”:
- SRPSKA HEROINA IZ NOVORUSIJE OTKRILA LICE: Bagira – strah i trepet za ukrajinske fašiste (VIDEO)
- Ovo je Bagira, Srpkinja iz Gornjeg Milanovca, koja se u Ukrajini borila kao snajperista na strani Rusa
- (VIDEO) SRPKINJA JE SNAJPERISTA KOJ I LEDI KRV UKRAJINCIMA: Bila je i monahinja i diler, a NJENO RATNO IME JE BAGIRA!
- Dosije Bagira: Srpkinja je najpoznatija snajperistkinja u Ukrajini, a prije toga bila je i monahinja i diler
- DOSIJE BAGIRA Devojka iz Gornjeg Milanovca je najpoznatija SNAJPERISTKINJA u Ukrajini, a pre toga bila je i MONAHINJA I DILER
- Gornji Milanovac – Bagira, najpoznatija snajperistkinja na ukrajinskom frontu, koja ratuje na strani proruskih snaga, u stvari je Danijela Lazović, Srpkinja iz Gornjeg Milanovca, piše današnji “Blic”.
- IKONA PRORUSKIH BORACA Djevojka iz Gornjeg Milanovca je najpoznatija SNAJPERISTKINJA u Ukrajini, a prije toga bila je i MONAHINJA I DILER
- DOSIJE BAGIRA Devojka iz Gornjeg Milanovca je najpoznatija SNAJPERISTKINJA u Ukrajini, a pre toga bila je i MONAHINJA I DILER
- Najpoznatija snajperistkinja ukrajinskog fronta je Srpkinja: Igumanija Ksenija “pala” je zbog droge, odrobijala, pa nestala u kandžama rata (FOTO)
- Dejan Berić | Najnovije vesti – Srbija danashttps://www.sd.rs › tags › dejan-beric – Ko su Srbi koji su ostavili sve što imaju i otišli da RATUJU u Ukrajini i Siriji СРПСКА
Ovo su tek 10 naslova različitih novina. A ima ih još najmanje dva puta toliko (na srpskom govornom području, plus su objavili i hrvatski, bosanski, crnogorski, makedonski i mediji drugih država). I pošto je advokatska ekipa koja nam predstavlja predmet stacionirana u Novom Sadu, zato ćemo i citirati njihovog sugrađanina Đorđa Balaševića i par stihova iz njegove pesme “Boža zvani Pub” u kojoj se kaže: “I ako su lagali mene i ja lažem vas. Jer ja samo pričam onako kako čujem.” Drugim rečima, ove informacije već godinama kruže po novinama. Našoj dilemi nije bilo mesta da to nije istina, jer niko za to vreme nije ni iz same crkve, a kamoli iz manastira Tumana, demanotovao navedene naslove!? Bar mi nismo na njih naišli.
Reći ćemo i više od ovog: pod prvom tačkom “SRPSKA HEROINA IZ NOVORUSIJE OTKRILA LICE: Bagira – strah i trepet za ukrajinske fašiste (VIDEO)” naslov objavljen 04.07.2015. daleke godine – nije demantovan! I odmah ispod čitamo ovakve komentare gde piše neki “Miladin”: “Poštovanje! Dostojna da bude dočekana kao heroj u Srbiji. Kao i svi oni Srbi koji brane rusku braću u Maloj Rusiji”. Odmah Biljana Marković replicira Miladinu: “i otišli da ubiaju tuđu decu, marš bre!” Pa dalje, E. Lirsch – “Nek ti je sa srećom. Srce pravoslavno.” Opet Biljana Marković replicira E. Lirsch: “pravoslavno? da li si ti normalan? prestanite bre fanatici da se krijete iza pravoslavlja i boga, ubice.” I tako dalje u tom stilu (ko ima dobar želudac, neka ode na link i pročita ostalo).
Nama preostaje savet novosadskoj pravničkoj ekipi “tumanske bratije” (a pošto smo seklurano društvo u daljem tekstu “tumanska momčad”), da ako je moguće, svoje najmodavce nauče sajberovanju (cyber veštinama), kako bi mogli da otvore i pročitaju informacije na osnovu kojih je moj klijent napisao svoj tekst. U njemu je već i naveo, “Blic”, i postavio link o nastojateljici manastira Tumana. Na taj način ne bi dovodili u zabunu svoj advokatski tim koji ih zastupa (a, kao što vidimo, nisu ni pročitali tekst mog klijenta, već došli do ad hoc zaključka).
“Sporni tekst sadrži govor mržnje i ima za cilj omalovažavanje, ismevanje i nanošenje štete manastiru Tumane i celokupnoj sveštenoj obitelji manastira Tumane kao i Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, čime se izazivaju i raspiruju verska mržnja i netrpeljivost i prouzrokuje atmosfera linča.”
Znači “sporni tekst” ne sadrži govor mržnje, niti omalovažava nekog sem što ukazuje na objavu informacije koja je ranije služila demostriranju bahate sile i to neskriveno u informativnim listovima prezentovano. I “sporni tekst” na to ukazuje, a ne na ne spomenutu ekipu manastira Tumana.
“….Netačno je da su drugi mediji pisali da je navedena osoba bila igumanija manastira Tumane, netačna je informacija da postoji „prokletstvo manastira Tumane”.
Da pogledamo i to: Dokaz da je mati Ksenija bila monahinja manastira Tumane – Pošto nismo sigurni da će neko od interesenata otići na link, mi, iako se ne bavimo nacrtnom geometrijom, dolazimo u situaciju da ipak – crtamo:
Autor: Momčilo Veljković
Objavljeno na portalu “Danas” 13.10.2011.
Puštanjem u rad trafo-stanice, dar požarevačke elektrotistribucije Elektromorave, manastir Tumane rešio je problem sa snabdevanjem električnom energijom. Ovim činom počela je obnova manastira i uređenje pristupa do, i oko njega.
Vladika braničevski Ignjatije najavio je završetak radova na manstirskom konaku, izgradnje gostinske sale u porti manastira, izgradnju parking prostora i prilaznog puta manastiru, kao i dovođenja vodovoda do manastira i izgradnju priključnih objekata. Kada se svi ovi radovi završe u njega će doći još monahinja, njih desetak, kako bi u potpunosti manastir Tuman bio obnovljen. Tako će obnovljeni manastir u potpunosti biti stavljen na raspolaganju vernicima i turistima iz cele Srbije i inostranstva.
Ovaj manastir u Braničevskoj eparhiji nalazi se u selu Tumane, desetak km od Golupca. Vreme nastanka manastira je neposredno pre Kosovske bitke a ktitor je Miloš Obilić koji ga je podigao u znak kajanja za nehotično ubistvo prilikom lova monaha Zosima Sinajita.
Na mestu na kome ga je sahranio podigao je prvobitnu crkvu i monahov grob se i danas nalazi tamo. Prvobitna crkva je bila od kamena. Današnja je podignuta na temeljima stare koja je stradala u Kočinoj krajini i Prvom srpskom ustanku.Prvu veliku obnovu hrama uradio je knez Miloš Obrenovic. Freske u manastiru su novijeg datuma i potiču iz 19-og veka.
Legenda o nastanku imena manastira kaže da je Knez Lazar poslao po glasniku poruku Milošu Obiliću pred Kosovski boj koja je glasila:
– Tu mani, ostavljaj zidanje, skupljaj Stižane i pohitaj na Kosovo da branimo zemlju. – Tako je ovaj manastir narod nazvao Tumane.
Manastir je od 1966. godine ženski i aktivan je.
Trenutno u manastiru nalaze se tri monahinje koje uz velike napore uspevaju da ga održavaju i da vrše bogosluženja. Nastojateljica manastira je sestra Ksenija. Ona je rodom iz Gornjeg Milanovca i ima 24 godine. Prošle godine se zamonašila i obavlja dužnost nastojateljnice do izbora igumanije. Tu su još i sestra Jovana koja je rodom iz Zvornika i koja se zamonašila pre desetak godina. Treća monahinja u manastiru je mati Serafima, do skora igumanija manastira, ali je zbog bolesti prestala da obavlja tu odgovornu dužnost.
Vladika braničevski Ignjatije prilikom otvaranja trafo stanice zahvuljujući se darodavcima istakao da je manastir Tuman jedna od najstarijih bogomolj u ovom kraju. On je najavio radove koji su u toku i koji će se u dogledno vreme uraditi na obnovi manastira.
– Upravo završavamo radove na unutrašnjosti manastirskog konaka, koji je sagrađen još pre rata. Predstavnici lokalna samouprave u Golupcu obećali su da će u što skorije vreme dovesti vodu do manastira, a mi ćemo izgraditi prilazni put do manastira, kako bi se bezbedno dolazilo do njega, jer ovaj koji prolazi pored njega je nepregledan i takav ugrožava bezbednost gostiju. Na manastirskom imanju izgradićemo i parking za vernike i turiste, kao i gostinsku salu u porti manastira, gde će se smestiti vernici koji dođu u njega, jer je od strane njih veoma posećen. Izgradićemo i objkte koji će služiti sestrinstvu za svoja poslušanija-rekao je vladika Ignjatije, naglasivši da kada se svi radovi završe da će ovde biti veoma lepo mesto za vernike i turiste koji dođu da ih posete. Vladika je uz osmeh najavio da će se manastir kadrovski ojačati, tako što će tokom narednog mesca doći još jedna monahinja, a u dogledno vreme još nekoliko, jer optimalno, za pun manastirski život, potrebno je da ima 10 do 12 monahinja.
– Kada sve monahinje budu na okupu one će međusobno izabrati koja će od njih biti igumanije. Moje je samo da potvrdim njihovu odluku – objasnio je vladika kada će i kako će biti izabrana igumanija manastira Tuman.
Mlada nastojateljnica Ksenija kaže da je manastir Tuman posvećen Svetom arhistratigu Gavrilu (letnji Sveti Arhanđel, koji se slavi 26. jula) i da su sabori kod manastira na Veliku Gospođu, 28. avgusta i na Cveti, u nedelju pred Uskrs.
– Tada u manastir dođe mnogo sveta i prostor u njemu i oko njega je mali da sve goste primi. Naredno takvo okupljnje očekujemo za manastirsku slavu, Svetog Zosima Sinajita, koja će se održati 21. avgusta – skrušeno priča sestra Ksenija” objavljeno je u listu Danas tog 13.10.2011. godine.
“Netačna je informacija da postoji „prokletstvo manastira Tumane”.
Pod ovom tačkom nećemo navoditi da je “tumansko prokletsvo” proizašlo ranjavanjem Svetog Prepodobnog Zosime od strane Miloša Obilića prilikom lova. Niti ćemo govoriti o austro-turskom ratu 1788. godine kada za vreme ustanka Kočine krajine, Turci spaljuju manastir Tumane.
Ali ćemo spomenuti 24. april 1910. godine, kada zbog nekakvih mutnih radnji sa predsednikom golubačkog sreza i manastira (mada je pravi uzrok još uvek obavijen velom tajne) banditi u obračunu miniraju manastir koji tom prilikom biva srušen. Ovaj je podatak toliko kontradiktoran da i same istoričare dovodi u zabunu, pa samim tim ukazuje na dosta nepravilnosti oko manastirskog vođenja i poslovanja.
I od tada ovaj manastir počinje pratiti “prokletstvo” o čemu je istaknuto u tekstu.
U 1936. godini u manastir dolazi 30 ruskih kaluđera i sa sobom donose znamenitu svetinju – Čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice. Detalje o tome možete pročitati klikom OVDE.
Pošto je organizacija NKVD-a, a kasnije i KGB-a ušla u sve crkvene pore i počela postavljati svoje ljude za episkope, ovi izbegli Rusi u manastir Tumane, formiraju antisergijevsku rusku crkvenu strukturu i ne priznaju moskovsku patrijaršiju, sve do danas. Mada se izdelili na mnoštvo frakcija, od kojih je jedna sa Markom minhenskim i prišla nedavno moskovljanima. Ipak, dobar njen deo još nije niti će ikad to učiniti. Dakle, ovo manastirsko rusko bratsvo iz 1936. godine koje je naselilo manastir Tumane bilo je opozicija, današnjim rečnikom rečeno, zvaničnom moskovskom patrijarhu. A da bi njih smestili u manastir Tumane, morali su rasformirati predhodno srpsko bratsvo i odseliti ih u Miljkov manastir kod Svilajnca.
I da skratimo, Hrizostom, episkop braničevske eparhije 1966. godine manastir pretvara u ženski. Neko vreme (od kraja 1970-ih do 1981. godine) u manastiru je živeo poznati srpski starac Tadej Vitovnički, bio je ispovednik sestrinstva. Godine 1991. godine izgrađen je novi kameni ikonostas u hramu Arhangela Gavrila. Za vreme episkopovanja vladika Save. Odmah nakon izgrađivanja ikonostasa u manastiru Tumanu, otpočinje i njegovo freskopisanje. Zanimljiva je situacija, da iako je država bila pod embargom, freskopisci nisu mogli dobiti boje za freske iz Francuske. U tu svrhu odlazili su u obližnje šume i planine i brali biljke od kojih su spravljali boje za freskopisanje. Zato su tumanske freske danas jedinstvene, što se tiče umetničke vrednosti. Tada je igumanija manastira Tumana bila mati Matrona.
Priča u vezi manastira Tumane, teče dalje ovako: na scenu se pojavljuje Milica Mitrović koja se monaši i dobija monaško ime Teoktista. U manastiru je tada bio jeromonah Marko Jovanović, koji na pitanje velikogradištanskog protojereja-stavrofora Petra Petrovića i protojereja Milana Mrkalja kada bi došao u crkvenu velikogradistansku kancelariju: “kako je mati Teoktsita?”, obično odgovarao: “Mica-pica radi šta hoće i kako hoće”!
Markov odgovor je davao novi materijal za popovska čaršijska ćaskanja i raspredanja dalje priče uz jutarnju čašicu razgovora, kojim je nedvosmileno ukazao na Miličinu (mati Teoktiste) nimfomansku sklonost.
A kako je sve počelo, videćemo dalje:
“Milica Mitrović se svojevremeno udala za sveštenika Čedomira, jednog od najboljih pojaca u Eparhiji braničevskoj. Sa njime je rodila dvoje dece, sina i ćerku. Zbog neposlušnosti mužu, tvrdoglavosti i „dugačkog jezika“, često su između njih izbijale svađe, što je rezultiralo i njihovim čestim menjanjem parohija. Najpre su bili u selu Poljani kod Požarevca, Miličinom rodnom mestu. Posle toga su bili u selu Sirakovu, pa u Kolarima. Zbog neprekidnih bračnih nesuglasica, brak su razorili i otišli u manastire zajedno sa decom. Otac Čedomir je sa sinom otišao u muški, a Milica i Jelica odlaze u ženske manastire. Pošto je za našu priču nebitan dalji život oca Čedomira i njegovog sina, to o njima dalje nećemo govoriti. Priču nastavljamo događajima vezanim za život Miličin i njene ćerke Jelice. Milica Mitrović je u manastiru Tumane (Eparhija braničevska) zamonašena 1998. godine, od strane ep. Ignjatija. Na monašenju je dobila ime Teoktista. U početku je na sebe uzela obrazinu vrlina i dobročiniteljstva, kako bi obmanula i pridobila za sebe staru i onemoćalu, čestitu igumaniju Matronu. Pre bilo čega drugog, u svoje ruke prigrabljuje manastirsku blagajnu. Uskoro joj se pridružuje ćerka, sada već monahinja Antonija, zamonašena u manastiru Prohor Pčinjski kod igumana Pajsija. Svoj odlazak iz Prohora Pčinjskog pravdala je velikom strogošću igumana Pajsija. Ulagivanje staroj igumaniji trajalo je sve dotle dok ona nije stekla toliko poverenje u Teoktistu, da je jednom prilikom potpisala neki dokumenat ne znajući ni sama šta potpisuje. Radilo se, međutim, o potpisivanju njenog tobožnjeg dobrovoljnog povlačenja sa mesta igumanije. Od tog trenukta nastupa teror prema staroj igumaniji. Teoktista i njena ćerka, monahinja Antonija, zatvarale su je u sobu, nisu joj davale hranu, niti su dozvoljavale da kontaktira sa bilo kim. Bilo je glasova da njih dve čak i tuku staru igumaniju, no ovo mati Matrona ni pred rodbinom, koja je takođe ovo podozrevala, nije htela potvrditi kao istinito. Stradanje stare igumanije trajalo je sve dotle, dok neki vernici koji su redovno dolazili u manastir nisu dojavili rodbini da mater Matronu zlostavljaju u manastiru. Zbog svega gore rečenog, rodbina odvodi mater Matronu iz manastira njenoj kući. Uz pomoć policije, a sa blagoslovom ep. Ignjatija, Teoktista je iz manastira Tumane proterala još nekoliko monahinja (imena nećemo pominjati). Majka i ćerka, zajedno sa jeromonahom Markom, pustoše manastir duhovno i materijalno.
Pošto pomenusmo oca Marka, ovom prilikom nećemo iznositi njegova bezakonja koja su vezana za njega lično, jer će za lične grehe Gospod suditi svima. Naš je cilj raskrinkavanje Ignjatijeve bulumente, cilj nam je da pokažemo kakav je duhovni porod lažne dogmatike koja odriče postojanje raja i pakla, koja odriče zagrobni život duše i „uči“ da su zapovesti Božije promenljive i da se moralni zakon menja. Zato ćemo pomenuti samo jedno bezakonje jeromonaha Marka.
Naime, on je naređivao prisutnim ženama na bogosluženju u hramu, da ulaze kod njega u oltar i seku naforu. Ukoliko bi neka od njih to odbila (a toga je bilo), on bi im pretio kaznom odlučenja od pričešća. Zbog očiglednog zlotvorstva i rušilačkog delovanja u manastiru Tumane, monahinje Teoktiste, monahinje Antonije i oca Marka, narod je slao peticije ep. Ignjatiju, u cilju premeštanja pomenutih zločinitelja iz manastira. Ep. Ignjatije na kraju popušta pod pritiscima naroda i gore pomenute uklanja iz manastira Tumane. Posle izlaska iz Tumana, Teoktista i Antonija odlaze u svoju porodičnu kuću u selo Poljanu, jer im je ep. Ignjatije dao „godišnji odmor“ (to je bilo zvanično obrazloženje), dok im ne nađe drugi manastir. Provevši neko vreme u svojoj porodičnoj kući, odlaze u manastir Manasiju, a potom Pokajnicu.”
Ovo je objavljeno na nekoliko portala i jednoj fejsbuk grupi
Ali ne lezi vraže, otac Marko je sa svoje društvene mreže gde je registrovan kao Miodrag Jovanovic (njegovo civilno ime) pročitao i sam ovaj tekst i uputio ovakav demanti:
“Ovde da se i otac Marko oglasi. Nikakve žene nisu ulazile u oltar, samo mati Varvara. Nikome nisam pretio ničim, a kamoli odlučenjem od pričešća, moji lični gresi su bili moji dok niste rekli da ih znate i da ih nećete da ih pominjete. A sad su i vaši koliko god da nije istina to što govorite. I pošto ste me tako lepo pomenuli, ja neću da prizivam božji sud na vas on će svejedno svima da sudi. Ja nisam pustošio manastir ni moralno ni duhovno, nisam imao nikakve vlasti u manastiru, imao sam samo da služim u oltaru i da idem na parohiju. Napravio sam tron za tumansku ikonu čudotvornu od svog novca na parohiji zarađenog. Duhovnu vlast je vršila igumanija Matrona, ni jedna sestra se nikad nije ispovedila kod mene niti sam to zahtevao. Čim je igumanija Matrona predala vlast pismeno, vladika je postavio nastojateljicu manastira Koporina, mati Agniju na kratko, zatim je tu istu Teoktistu postavio i ona je prvo mene isterala. A zatim monahinje jednu po jednu. Ja sam samo na njihov zahtev napisao mati Varvari i Serafimi molbu za kanonski otpust. Odmah posle toga, dolazi otac Petar Belić i mene šalju na ulicu 4 meseca sam išao od jednog do drugog dok me nije poslao u selo Dobru na parohiju gde sam oboleo od Behterove bolesti, kičma mi propala mada još u Tumanu. Ništa nisam uzeo iz manastira, nego sam, kako rekoh davao sve što sam mogao. Kada je došla na vlat Teoktista je u raznoj valuti ako se pretvori u marke, dobila oko 40.000 maraka i u dinarima nekoliko stotina hiljada kad je ubrzo posle toga predala vlast igumaniji Serafimi Petrović dala joj dve i po hiljade dinara. Mene je vladika izbacio na ulicu na njenu reč koju je igumanija Matrona potvrdila. Kad su me izbacili ona je dva puta izmlatila igumaniju Matronu, a treći put je mati Matrona pobegla u kuću, zaključala se i pozvala njene koji su je odveli kući gde je i umrla. Znači, dok sam bio tamo, Teoktista i Antonija nisu smele nikog da biju pokušale su sa nekom sestrom Radom iskusenicom, ali sam pozvao vladiku telefonom. Eto dakle, to je uglavnom to. A bog koji vidi sve neka svakome plati za sve pa i vama, vi ste prizvali božji sud na mene pa neka vam bude po reči gospodnjoj, kakvim sudom sudite, onakvim će se i vama suditi!”
Ubrzo posle ovih reči otac Marko iako oboleo, diže lengere napusta i manastir Tumane i braničevsku eparhiju, odlazi za Australiju i prilazi grčkim starokalendarcima.
Iz navedenog se vidi da istorija manastira Tumane počinje nešto ranije od 2014. godine (kada dolazi današnja ekipa i taj datum utvrđuje kao početak istorije ovog braničevskog manastira).
Na kraju, treba pomenuti još jedan važan dokument koji je neophodan kada je reč o ovoj temi, a to je Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, ustanovljena od strane Saveta Evrope u Rimu, 4. novembra 1950. godine. Ustav Republike Srbije u članu 51. priznaje pravo svakog lica da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavano o pitanjima javnog značaja, i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju. Štaviše, Bitnu regulativu vezanu za medije i novinare, pogotovo za one koji se koriste modernim tehnikama novinarstva i posluju i u okviru Sajber sfere, kao i za njihovu slobodu izražavanja, predstavlja Zakon o javnom informisanju i medijima. U ovom zakonu zagarantovana su prava i slobode medija, kako tradicionalnih (npr. štampa), tako i onih koji su prisutni i posluju na internetu, odnosno u Sajber okruženju, koji možete pročitati klikom OVDE.
Manastir Tumane kao i ostali srpski manastiri nisu svojina jedne malobrojne grupe koja zaposeda verska i kulturna dobra naše istorije, jer je to svojina svog srpskog naroda. Ako je tako, to svi imamo ne pravo, već i dužnost da o njima brinemo, pišemo i upozoravamo.
Kolegi, zastupniku manastirske momčadi, dobronamerno predlažemo da sledećeg puta detaljnije prouči materijal, a ne da prepisuje izlišne istovetne fraze i tako dovodi sebe u nezavidnu situaciju i rizikuje da bude proglašen za kvazi-pravnika.
Na kraju dodajmo, kako se vidi iz našeg odgovora, niti jedne insinuirane teze koje se mom klijentu imputiraju ne stoje, već se sve svodi na gaslighting. Pokojni patrijarh Pavle je o sličnim događajima u svom stilu govorio: “svako vidi ono što hoće da vidi.”
Srećna Nova 2023. Godina!
Pravni zastupnik autora pod pseudonimom The Saker/Legal representative of The Saker
(Adresa poznata redakciji)
Nije bratija iz Tumana nimalo naivna. Malo sam proguglao ko je dr Nemanja Aleksić iz Novog Sada. U njegovoj kancelariji rade 23 advokata i nekoliko savetnika i asistenata. Po pisanju lista Danas, pomenuti advokat tvrdi da nije član nijedne stranke, ali da podržava Aleksandra Vučića i da je Vučićevac. Dalje u tekstu piše, da je advokat Aleksić najpre podržavao SPS, da bi kasnije dok su bili na vlasti podržavao DS, a sada podržava SNS. Dalje sam naišao na podatak, da je advokat donirao neko vozilo Goranu Vesiću, što advokat demantuje i ako sam dobro razumeo, tvrdi da je vozilo poklonio građanima Beograda. Dalje sam čitao komentare o njemu i pogledao kojom je ocenom ocenjen. Ukupno ga je komentarisalo 32. ljudi. Od mogućih 5 zvezdica, dobio je 3. Najviše je dobio slabih ocena (jedinica), a posle njih odličnih ocena (petica). Najviše me je nasmejao prvi komentar, koji citiram:”Ok, nije neki advokat, sve sređuje peko stranke, zato se i leči od hemoroida”… Baš me zanima kako bratija iz Tumana nije uzela nekog advokata iz braničevske oblasti, već ode čak u Novi Sad. Polako počinjem verovati u sve glasnije šaputanje naroda iz okolnih sela oko manastira, da tu nisu čista posla i da navodno svako veče iz Beograda dolazi automobil Državne bezbednosti, koji u džakovima odnosi novac iz Tumana. Posavetovao bih TPKNEWS da i njihovi novinari proguglaju kakvog advokata imaju protiv sebe, da bi se na vreme pripremili ako dođe do sudskog procesa.
Mala ispravka: Nije list Danas pisao ovo što sam naveo u prethodnom tekstu, već ekipa Voice. List Danas je pisao, da advokat Aleksić pikira mesto predsednika Advokatske komore Vojvodine i da su iz njegove kancelarije pozivani drugi vojvođanski advokati, sa molbom da ga podrže.
Prošlo je 15 sati od objavljivanja ovog teksta, a osim mene niko ne komentariše. Nema Danka, nema Milice, nema Azre, nema Milice Novi BG, nema Mileta i ostalih koji su ranije komentarisali na ovu temu. Gospodo, da li ste se vi to uplašili ili vam je postalo svejedno? Interesantno je da nema ni onih koji podržavaju monahe i napadaju njihove kritičare. Narod je zaćutao. Knez Miloš Obrenović je povećavao razne poreze i namete, dokle god se narod bunio i negodovao. Čim bi narod zaćutao, Miloš bi popuštao poreze, jer je to bio znak da će narod ustati protiv njega. Da li je sada narod zaćutao zbog staha ili nečeg drugog, videćemo.
ZAŠTO SU NEMANJIČI DOBILI KRUNU OD VATIKANA?
Da se metal na teritoriji današnje Srbije obrađivao hiljadama godina pre Nove ere bila je dugo skrivana istorija, pa je kovanje novca na ovom prostoru zvanično prisutno tek od srednjeg veka. Poznato je da su ovde i Mletački trgovci (najveći finansijski maheri i prevaranti) kovali zlatnike i srebrnjake, ali je verovatno tajna da im je kralj Milutin pravio lažni novac koji je bio naizgled gotovo istovetan sa njihovom, ali sa promenjenom legurom od zlata i srebra. Ovaj novac je tako bio čista prevara. I on se time nije mogao baviti bez njihove saglasnosti jer ne bi bio na tronu. Za učešće u ovim bankarskim prevarama Nemanjići su i dobili vladarsku krunu, pa im je data tako na upravljanje oblast na Balkanu preko koje je prolazio važan transport novca.
Prvi koga su novcem zavrbovali je bio čovek sa imenom Nemanja (bez imovine) od oca Zavide (navodno vlastelina) , i koga su podboli i finansirali (kao današnje “Otporaše”) da se dokopa pozicije župana, te se on zarad para i vlasti okrenuo i protiv sopstvene braće i naroda. Ako je “nomen est omen”, ime Zavida puno govori o njegovom karakteru.
Zvanična titula kralja Milutina (1282-1321) je bila Stefan Uroš po “milosti božijoj “ kralj i samodržac svih srpskih i pomorskih zemalja. Da li ime ili nadimak Uroš ima neke veze sa vavilonskim gradom Ur?
Ali Nemanjići nisu bili samodršci vlasti (jer za to nisu imali snagu) već plaćenička i pljačkaška vojska za interse medjunarodnih bankara
Raška je tako bila baza u kojoj su mletački trgovci falsifikovali svoje zlatne kovanice koje su onda ubacivene dalje u Holandiju i ostalu Evropu koju je trebalo pokoriti. Kriminal ovih vatikanskih plaćenika i pljačkaša (drevnih tajkuna) shavtio je očito i Dante jer je kralja Milutina smestio u svoj ep “ Pakao”. Tako je i čitava srednjevekovna srpska država stvorena na čistoj bankarskoj prevari koja je imala za cilj da vojno i monetarno podriva snagu Vizantije i njen stabilan i cenjen novac.
Velika graditeljska aktivnost u podizanju utvrdjenja i manastira i “darivanje” novca crkvi, kako romantizirano opisuju naši istoričari Nemanjiće, u stvari je bila potreba međunarodnih lihvara da se grade tajne “banke” tj. hramovi u kojima je vođeno knjigovodstvo i držano zlato i ostala bogstava. Tu je vršena i primopredaja zlata. Zvanična srpska istorija kaže kako su se u manastirima prepisivale knjige te da su bili centri pismenosti, ali se nigde ne pominju knjigovodstveni spisi. Pismeni su zato bili samo oni koji su bili u manastirima pod zakletvom, dok je narod za tu pismenost vekovima uskraćivan.
Kosovo i Metohija su bili na važnom trgovačkom putu, pa su zato tamo i podizani manastiri (banke) u kojima je čuvano zlato na putu iz Grčke i Turske za Dubrovnik i Veneciju i Peštu. Tim zlatom su podmićivani evropski vladari.
Čitava dinastija Nemanjića je radila kao plaćenička vojska bankara i to u zavisnosti ko im je plaćao tako su i radili tj. pljačkali i ratovali.
RODBINSKE VEZE SA EVROPSKIM DVORJANIMA
Kao što svi sitni mafijaši nastoje da se orode sa glavnim bosom (kumom), kako bi bili bolje rangirani u mafijaškoj hijerariji, tako su se i kod bankara i njihovih saradnika u kriminalu stvarale veze bračnim povezivanjem. Posebno su nastojali da se infiltriraju na dvorove moćnih vlastelina i feudalaca.
Nekadašnji urednik radio Beograda i pisac, pokojni Slobodan Perović, koji je opisao u svom fiktivnom romanu Nemanjiće kao kabadahije koji su u nekoj krčmi na putu iz Italije možda pokupili neku krčmaricu i doveli je u Srbiju predstavljajući je narodu kao rođaku nekakve poznate Anžujske loze, verovatno je više osetio ono vreme nego mnogi oficijelni istoričari koji sa posebnim divljenjem i starhopoštovanjem i danas pišu hvalospeve o Jeleni Anžujskoj kao velikoj plemkinji koja je postala žena Stefana Uroša i majka budućih kraljeva Dragutina i Milutina.
Sirovost, divljaštvo, primitivizam, obračuni među braćom, sinovima i očevima, kao i koristoljubive ženidbe su upravo karakteristike gramzivosti koju su Nemanjići ispoljavali čitav niz generacija. Ništa dobro narod Srbije od ove kriminalne dinastije nije imao. Na žalost mnogi naši istoričari u želji za katedrom i naučnim priznanjima često prenebregavaju mnoge istorijske činjenice u vezi ove porodice, dajući romantiziran opis njihove surove vladavine. A bilo bi lepo da neko sve ovo istraži, baš kako je to uradio i Dejvid Estl.
Istorijska činjenica da je kralj, pa car Dušan bio čuvar riznice (tj. templar) i kamatnik koji je pozajmljivao novac sa kamatom od pet posto savršeno govori o njegovoj vladavini. I njemu je dopušteno iz Venecije da kuje novac, što je radio u takozvanim zlatarijama, u kojima su radili obični zlatari. Da bi ih kontrolisao doneo je u Srbiji i prvi zakonik (1354) koji kaže i ovo: „Zlatari u župama i na carskim zemljišnim posedima da se ne nastanjuju, već samo u gradovima koje je car odredio za kovanje dinara“.
Srebrni dinar cara Dušana prikazuje konjanika (osvajača) okrenutag ka istoku ka Vizantiji.
Dušanov zakonik još kaže da „ako se nastani zlatar u selu umesto u gradu na tlu carskom, da se to selo raseli, a zlatar spali. Ako zlatar u gradu kuje dinare tajno da se zlatar spali , a grad da plati globu“. Sama reč dinar (denarijus) označavao je zlato.
Najveći deo zlatnika prebacivan je onda u Dubrovnik i u Veneciju na čuvanje, tako da je Srbija bila glavna kovnica novca Mletačke republike. Najvredniji novac Venecijanskih trgovaca se danas nalazi najverovatnije u riznici u Londonu i u Švajcarskoj, a zlato se i danas bez mnogo pompe iz Srbije iznosi u London (gde je danas politički centar ovog međunarodnog bankarskog kartela).
Ubacivanje bezvrednog novca (fiat money) u privredu kako bi se ona uništila danas se naziva “direktnim stranim investicijama”, a jeftino korišćenje robova se naziva “otvaranje novih radnih mesta”. I tu se ništa već hiljadama godina nije promenilo. Menjaju se samo naše iluzije o svetu u kome živimo, a kojim vladaju kriminalci, mafijaši i njihovi iluzionisti u svešteničkim odorama i njihovi koisni idioti po kojekakvim demokratskim institucijama.
NAĐEŠ ZLATNIKE I DOBIJEŠ BATINE
U Srbiji su i danas žive priče o velikoj količini sakrivenog ili pogubljenog srednjevekovnog kovanog novca koji se nakon raznih ratova na ovom prostoru može još naći. Za prikupljanje ovog novca posebno je nakon Drugog svetskog rata bila zadužena takozvana služba „džavne bezbednosti“ tj. Udba. Ova služba inače samo nosi takav naziv, ali u suštini štiti interse međunarodne vlastelinske oligarhije, a ne države kao što većina misli. Za rad sa nađenim zlatnim i srebnim novčićima širom Srbije bave se i danas posebne policijske snage. Ko god je nešto našao zakopano u šumi ili pećini , i pokušao da to proda, u policiji je mogao da dobije i teške batine. Transport zlata preko Srbije u Veneciju je bio najunosniji posao svih srpskih vladara, dok ga Turci nisu presekli. Možete sada pretpostaviti koga su i čije interese branili kosovski junaci 1389. Srpskog naroda sigurno nisu. Zato je istorija Srbije u potpunosti falsifikovana.
p.s. “Partizani oslobodioci” su posle II sv.rata , “oslobađali” Srbiju, tako što su likvidirali preko 900 000 osoba,među kojima i 2500 pripadnika SPC (crkveni velikodostojnici) i na njihova mesta doveli mlade SKOJ-evce,od tada počinje vlast SPC Fariseja!!!
Deki, u pravu si, što se tiče advokata. Ali, ako neko potraži svu advokatursku bulumentu, znači da ima razloga. Opet, to znači da sva ova ovde pisanja ispada da su istinita. I što je najvažnije, okreni drugi obraz je čuvena Isusova izreka iz besede na gori kojom uči okupljeni narod kako da na agresiju vlasti odgovori bez nasilja. Ovde vidimo u stvarsnosti suprotnu situaciju, da oni koji trebaju upražnjavati ovu maksimu, upravo su u dilu sa vlastima. Ali kako se kaže u našem narodu, da i nad popom ima pop, neka se gospoda previše ne uzdaju u ovu advokatsku grupu. Zato što bi tada slučaj išao na međunarodni sud, gde nema podmićivanja i pokloni u vidu automobila. Tada bi isplivao sav prjavi veš, izašao pred međunarodnu javnost, pa bi naneli štetu i sebi, ali još više Republici Srbiji.
Gospodine Deki, ćutimo ne iz razloga da se plašimo već iz onog drugog. Može manastirska bratija da angažuje sve advokate u Srbiji ali se istina ne može sakriti. Njihovo bahato i raskalašno ponašanje, vrtoglavi cenovnici i vreće snovcem za Vučića se ne mogu sakriti. Polako narod shvata šta je cilj naglog razvoja oko manastira. Pranje para mafijaša. Narod širi polako istinu da su čuvena isceljenja najobičnija laž. Čist primer je pop Miroslav iz Golupca. Sramota za svešteno lice da zarad para laže da je izlečio ruku. Ceo Golubac i okolina znaju da to nije istina i da je on sa Mijovićem bio zakleti neprijatelj bratstva u Tumanu. Očito su dobili dobre pare ili naredjenje od Vučića pa su legli na rudu i udružili mafijaške snage.
Jedino je žalosno što narod nema petlju da ustane i počisti gamad. Možda će Nova 2023 to doneti.