Umesto jačanja demokratije, institucija i sistema, koji bi, kao takvi, izneli neprilike tokom vanrednih situacija ili vanrednog stanja, kakvo je ovo izazvano pandemijom koronavirusa, Srbija je poklekla na ispitu demokratičnosti i uz veliki uticaj Kine, okrenula se autoritarnim medotama.
Uticaj najmnogoljudnije zemlje sveta kod nas toliko jača, da mediji bliski vlasti najavljuju da ćemo biti i neka vrsta zamorčića za vakcinu protiv virusa SARS-Cov-2.
Na naslovnoj strani “Srpskog telegrafa” najavljena je “pomoć Kineza do kraja juna” – Đinping daje vakcinu Srbiji, spas za jesenji udar korone.
Čuveni epidemiolog i profesor Medicinskog fakulteta u penziji Zoran Radovanović tu mogućnost kategorički isključuje.
– Vakcina sigurno ne može da bude proizvedena još mnogo meseci. Čak i ako se pojavi u proleće iduće godine, to bi bilo napravljeno navrat-nanos i vrlo nesigurno. Pravljenje vakcine je ozbiljna stvar i potrebno je mnogo više vremena. Istina je da se Kina bacila na to i blizu sto laboratorija radi na vakcinama. Mnogi će omanuti, svešće se to na dve, tri vakcine. Ranije je bilo potrebno 20 godina da se napravi vakcina. To je na dugom štapu. Ne može vakcina da se napravi za tako kratak period, a da bude bezbedna. Ja lično nikada ne bih koristio kinesku vakcinu – istakao je Radovanović.
Budući da mediji bliski vlasti ne objavljuju ništa što nije u skladu sa politikom države, logično se nameće pitanje – čemu onda ovaj naslov, kada vakcine nema? Odgovor se može tražiti u ponašanju Beograda od početka epidemije koronavirusa, koji pokušava da ojača veze sa Kinom, a zanemaruje evropski put Srbije.
Sve konce u tom odnosu svakako vuče snažnija država, u ovom slučaju Kina, kojoj je bio potreban strateški partner na Balkanu, kako bi lakše prodrla u Evropu. Budući da se Beograd pokazao ekonomski slabim, manipulativnim i lako potkupljivim, krst je pao na Srbiju, koja je to oberučke prihvatila.
Otuda smo brže-jače-bolje pohitali da medicinsku opremu kupimo iz Kine, veliki deo kupljene opreme predstavljen je kao donacija, dok su se u isto vreme Evropskoj uniji, koja je takođe slala pomoć, okretala leđa. Jačanje autoritarizma, uvođenjem rigoroznih mera u Srbiji, bilo je vidljivo svuda u svetu, o čemu su i pisali svetski renomirani mediji. Čak su i mere uvođene uz prethodno konsultovanje Kine, pa je i predsednik Aleksandar Vučić u nekoliko navrata istakao da mu je bitno da kineski saradnici budu zadovoljni rezultatima.
– I uvođenje vanrednog stanja i njegovo uklanjanje bili su motivisani političkim razlozima. Politika je tu bila ključna. Nije neophodno bilo uvođenje vanrednog stanja, tako da su i za to, a i za ukidanje dominirali razlozi koji nisu medicinski – rekao je dr Radovanović.
Iako retorički, vrh države pokušava da ubedi zvaničnike EU da im je zahvalan, te da to ne bi trebalo napominjati, niti evropski put Srbije dovoditi u pitanje, bilbordi širom Beograda, te zastave Kine na opštinama glavnog grada, govore drugačije.
U sve to bi trebalo uvezati i samu situaciju oko Kosova. Primetno je da je Rusija gotovo u potpunosti izbačena iz igre. Premda je dočekana uz “leb i sol” na aerodromu, Putin sve manje biva predsednikovim bratom, dok je Si Đinping maltene ušao u krvno srodstvo. Razloge ovoga pojedini analitičari vide u tome što je Rusija čvrstog stava za Kosovo u skladu sa Rezolucijom 1244, dok ulogu Kine u ovoj situaciji može da postavi Beograd, kao protivuslugu za prihvatanje strateškog partnerstva.
Ostaje da se vidi da li je termin “kineska vakcina” korišćen kao najava jačanja delovanja te zemlje na prostoru Balkana, ili će pak građani Srbije biti zamorčići za ispitivanje leka protiv virusa SARS-Cov-2.
(Tpknews.com/Direktno.rs)
Ovo se moze spreciti, ako svi izadjemo na ulice, ili ako 21. juna ostanemo kod kuce.