Prvog januara 2020. godine stupaju na snagu novi zakoni, počinju da važe neka nova pravila.
Zabrana plastičnih kesa, novi kućni red u zgradama, izvršitelji uteruju dugove, legalizacija u nadležnosti opština – samo su neke od novina koje se od danas uvode.
Na računima za struju od 1. januara biće uvećan obavezan iznos za TV pretplatu, sa 220 na 255 dinara.
Sa prvim danom Nove godine poskupljuje i lokalna komunalna taksa koja se plaća prilikom registracije vozila. Izuzeti su samo autobusi i kombi-busevi, a iznose povećanja određuju jedinice lokalne samouprave.
BEZ BUKE U STANOVIMA
Od danas počinje primena novih propisa o kućnom redu, od kojih su najinteresantnije sankcije za buku iz stanova.
Za svaku buku iznad 30 decibela koja dopre do vašeg stana, plaća se kazna od 5.000 dinara naviše, zavisno od grada do grada
To znači da građani Srbije mogu da prijave svoje komšije za galamu, lupanje, bušenje, pomeranje nameštaja, lupanje u zid, pa čak i za glasni plač.
Doneta je izmena odluke o kućnom redu, prema kojoj sada, osim upravnika, i stanari mogu prijaviti bučne komšije komunalnoj policiji i komunalnoj inspekciji.
Kazna za bilo koju vrstu buke u zgradi je 10.000 dinara, a isti iznos je propisan i za držanje raznih predmeta na terasi, hodniku zgrade, za ostavljanje smeća ispred vrata.
PENZIONERI I PENZIJE
“Švajcarska formula” obračuna usklađivanja penzija biće primenjivana od 1. januara 2020. godine. Nadležna ministarstva su predložila, a poslanici u parlamentu prihvatili, da penzije ubuduće rastu za procenat koji predstavlja zbir polovine procenta rasta potrošačkih cena, i polovine procenta rasta zarada bez poreza i doprinosa.
Uslovi za penzionisanje se menjaju.
Žene će u 2020. godini za ostvarivanje prava na starosnu penziju morati da napune 63 godine života.
Za odlazak u prevremenu penziju, novi uslovi su 39 godina staža i 57 godina i osam meseci života za žene, i 40 godina staža sa 58 godina i četiri meseca života za muškarce.
MINIMALAC OD DANAS VEĆI ZA 11 ODSTO
Minimalna cena rada po satu od danas je uvećana na 172,54 dinara (neto) što je povećanje od 11,1 odsto u odnosu na dosadašnji iznos.
Nakon povećanja, minimalna mesečna zarada iznosiće prosečno tokom 2020. godine 30.022 dinara.
U godini za nama, minimalac je iznosio 27.022 dinara.
Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za 2019. godinu iznosila je 155,30 dinara (neto) po radnom času.
Vlada Srbije usvojila je 13. septembra 2019. godine Odluku o visini minimalne cene rada za period januar-decembar 2020. godine.
Procenjuje se da minimalnu zaradu sada u Srbiji prima oko 350.000 zaposlenih.
U 2018. godini, minimalna cena rada po satu bila je 143 dinara, prethodno 2017. taj iznos je iznosio 130, a 2016. godine 121 dinar, koliko je radni čas koštao i 2015. godine.
Kada se pogleda statistika, cena minimalno vrednovanog radnog sata 2011. godine bila je 95 dinara, pa su tako radnici na minimalnoj zaradi primali 15.960 dinara mesečno.
Naredne godine, odnosno 2012. minimalac je porastao na 17.952, a godinu kasnije na 21.160 dinara, koliko je minimalna plata iznosila i u 2014. godini.
NOVA PRAVILA ZA PAUŠALCE
Od prvog dana Nove godine paušalne preduzetnike očekuju nova pravila. Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana ukinute su grupe paušalaca i proširen je spisak onih koji mogu da postanu paušalci.
Umesto poklona, za više od 115.000 paušalaca stižu novine. Jedna od glavnih je da će od 15. januara poreska rešenja dobijati unapred, elektronski, pa će tako znati koliki im je porez za celu godinu. Za pojedine biće i dodatnih olakšica.
Novina je i to da će od januara paušalno moći da se oporezuju i auto-mehaničari, auto-limari i računovođe. Način oporezivanja menja se za 14 delatnosti među kojima su taksisti, programeri, arhitekte, umetnici. Njima će se porez obračunavati po republičkom proseku.
Ako ste frilenser i radite isključivo za stranog poslodavca koji nema predstavništvo u Srbiji, od 2020. godine zakon vas prepoznaje kao osiguranika samostalnih delatnosti, sa svim pravima i obavezama koje iz toga proističu. Što znači da morate sami podneti prijavu i obračunavati poreze i doprinose.
DUŽNICI I LEGALIZACIJA
Ukoliko ste dužnik i strepite od prinudne naplate, imajte u vidu da 1. januara stupaju na snagu izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Promenjeno je više od pola “zakona o izvršiteljima”, za koji se tvrdi da je sada povoljniji za dužnike.
Od 1. januara 2020. godine uvodi se postupak dobrovoljnog namirenja novčanih potraživanja pred javnim izvršiteljem.
Suština je u tome da dužnik postigne sporazum sa poveriocem, uz posredovanje javnog izvršitelja, ali bez ulaženja u izvršni postupak i uz znatno manje troškove. Inicijativa mora da potekne od poverioca, a rok za sprovođenje ovog postupka je ograničen na 60 dana.
Od 1. januara 2020. godine počinje primena novih odredbi Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), prema kojima dužnik, vlasnik nepokretnosti više neće moći da ostane bez stana zbog komunalnog duga manjeg od 5.000 evra u dinarskoj protivrednosti.
Takođe, zakonskim izmenama predviđena je potpuna zaštita porodilja i dece – tako što će po prvi put biti izuzeta od izvršenja sva primanja po osnovu zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodicama sa decom.
Od 1. januara 2020. godine legalizaciju će sprovoditi opštine kojima će praktično biti upućeno, tačnije vraćeno oko 190.000 predmeta.
Na osnovu Zakona o glavnom gradu i novog Statuta grada poslovi legalizacije do 400 kvadrata prelaze u nadležnost gradskih, a do 3.000 kvadratnih metara u nadležnost prigradskih opština.
TROŠKOVI PREVOZA ZA DOLAZAK I ODLAZAK SA RADA
Menjaju se pravila za naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada. Poslodavac od 1. januara može da bira između dve opcije.
Prva opcija je da poslodavac kupuje zaposlenima mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju.
Ovo je najekonomičnija opcija, jer nema dodatnih troškova. S druge strane, radi se o najmanje poželjnoj opciji za zaposlene, jer ne uvažava njihovu slobodu izbora koju vrstu prevoza će koristiti za dolazak i odlazak sa posla. Isplata naknade uz sakupljanje računa.
Druga opcija je da poslodavac isplaćuje zaposlenima naknadu za troškove prevoza, uz korišćenje neoporezivog iznosa, ukoliko se ti troškovi dokumentuju.
Ova opcija podrazumeva sakupljanje računa kao dokaza da je isplaćena naknada stvarno i iskorišćena za prevoz (to je uslov za korišćenje neoporezivog iznosa).
(Tpknews.com/Agencije)
