Večna robija i za ubistva predstavnika najviših državnih organa, genocid, ratni zločin i terorizam.
Kazna doživotnog zatvora za najteža krivična dela protiv života i tela, kao i protiv polne slobode u slučaju smrti deteta, maloletnika, trudnice ili nemoćnog lica, predviđena izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, od utorka, 14. maja je pred poslanicima.
Ovim predlogom, kako je obrazložila ministarka pravde Nela Kuburović, biće ukinuta dosadašnja sankcija od 30 do 40 godina zatvora.
Doživotna kazna ubuduće će se izricati i osuđenima za ubistvo predstavnika najviših državnih organa, teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, udruživanje radi vršenja krivičnih dela, genocid, zločin protiv čovečnosti, ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ranjenika i bolesnika, terorizam… Ako poslanici usvoje ove izmene, između kazne od 20 godina zatvora i doživotne neće biti “međustepenica”, a dela za koja je predviđena neće zastarevati.
Izmenama, koje bi trebalo da stupe na snagu 1. januara, predviđa se da osuđeni na doživotni zatvor za teško ubistvo, silovanje i obljubu nad nemoćnim licem ili detetom i obljubom zloupotrebom položaja, sa smrtnim ishodom, gube pravo na uslovni otpust. Ostali doživotno osuđeni moći će da traže uslovni izlazak posle 27 godina iza rešetaka.
Doživotna robija neće moći da se izrekne onima koji su u vreme izvršenja krivičnog dela bili mlađi od 21 godine, kao ni u situacijama kada postoji osnov za ublažavanje ili čak za oslobođenje od kazne (prekoračenje granica nužne odbrane, bitno smanjena uračunljivost, dobrovoljno odustajanje).
– Nekoliko je razloga za donošenje Predloga izmena – rekla je ministarka Kuburović – a jedan od njih je prihvatanje inicijative Fondacije “Tijana Jurić”, podnete Narodnoj skupštini 2017, koju je podržalo 158.460 građana. Stalna radna grupa za izmene i dopune KZ Ministarstva pravde još tokom 2015. razmatrala je uvođenje doživotnog zatvora, a ovo pitanje još tada je uzburkalo stručnu javnost.
– Uobičajen prigovor na ovu kaznu jeste njena nehumanost. Međutim, i postojeća kazna od 30 do 40 godina bi se takođe mogla smatrati takvom. Ukoliko osuđeni pred kraj života izađe na slobodu, postavlja se pitanje šta time dobija s obzirom na to da je po pravilu bez sredstava za život, u dubokoj starosti, uz prekinute porodične veze – kaže Kuburovićeva.
Izmene KZ propisuju i strože kazne za povratnike – institut “tri udarca”, koji je predložio MUP. Predloženo je i pooštravanje kazni za zlostavljanje i mučenje, nasilje u porodici, poresku utaju, ubijanje i zlostavljanje životinja, sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje, nasilničko ponašanje…
Izmene KZ predviđaju i kažnjavanje za radnje kojima se priprema neposredno izvršenje ubistva, a u skladu sa predlogom Advokatske komore Srbije, uvodi se i novo krivično delo – napad na advokata.
Na inicijativu Ministarstva zdravlja, dopunjena su i dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga i omogućavanje uživanja. Strože kazne predviđene su kada su ona izvršena prema maloletniku, duševno obolelom licu koje se leči od zavisnosti, ili kada je delo izvršeno u školi, zatvoru ili na priredbi…
(Tpknews.com/Agencije)
