Centar za socijalni rad u Velikom Gradištu ponovo je u centru pažnje javnosti zbog ozbiljnih optužbi na račun radnice Svetlane Stojanović. Prema saznanjima, ona je koristeći profil svoje ćerke – nastavnice u osnovnoj školi – prikupljala fotografije i podatke maloletne dece.
Svetlana Stojanović, poznata u svojoj zgradi kao osoba sa ozbiljnim psihičkim problemima, navodno je ove informacije skladištila u svom telefonskom albumu, što je otkrila jedna od njenih koleginica. Sumnja se da se podaci o deci sa područja Gradištanske i Golubačke opštine nezakonito koriste i potencijalno prodaju stranim agencijama i pedofilima.
Kada smo pokušali da dobijemo odgovore od nadležnih službi, rečeno nam je da “ne kopamo dublje”, jer su, kako se kaže, Centri za socijalni rad „država u državi“. Umesto zvaničnog komentara iz Centra za socijalni rad, dobili smo pretnje i upozorenje da ćemo biti tuženi ako objavimo bilo kakvu informaciju.
Lokalno stanovništvo Centar za socijalni rad u Velikom Gradištu naziva „Zmijarnikom“. Ova institucija već godinama ima narušenu reputaciju. Podsetimo, u januaru 2022. godine, tadašnji direktor Centra je osuđen za fizički napad na suprugu, taštu i šuraka. Uprkos osudi na osam meseci kućnog pritvora, bez nanogice, on je nagrađen poslom u opštinskoj upravi.
Na njegovo mesto postavljena je nova direktorka, bivša načelnica opštinske uprave Suzana Đorđević, koja, prema dostupnim informacijama, nema nikakve kvalifikacije za ovu odgovornu poziciju.
Ovaj slučaj postavlja brojna pitanja – ko štiti decu, a ko zloupotrebljava njihova prava? Da li će nadležni organi reagovati i sprečiti moguće zloupotrebe?
Čekamo odgovore. Ali do tada, javnost mora znati šta se dešava iza zatvorenih vrata institucija koje bi trebalo da budu na strani najugroženijih.
(Tpknews.com/@Ivan Č.)
Gde je fotografija dotične da zna narod koja džukela radi u centru za socijalno. Zar nema roditelja i staratelja da dignu svoj glas protiv ovih zločinaca. Dokle ćete da trpite i ćutite. Pa u pitanju su i vaša deca.
U zemlji Srbiji je sve moguće, jer je vodi osoba sa veoma diskutabilnim duševnim zdravljem. Međutim, to nije tema ove priče. U tekstu stoji da je Svetlana Stojanović poznata u svojoj zgradi, kao osoba sa veoma ozbiljnim psihičkim problemima. Ako je ovo tačno, onda bi to znalo celo Veliko Gradište, jer Svetlana živi u Gradištu od rane mladosti, a “ludilo” i kašalj se ne mogu sakriti. Dalje se navodi, da je dotična navodno dečje fotografije prodavala stranim agencijama i pedofilima. Da bi neko to uradio, taj mora znati te organizacije i pedofile. Zna li neko od vas nekog pedofila? Ne znam ni ja. U stvari, jedini pedofil koga poznajem, bio je nekadašnji profesor, koji mi je pre 40-ak godina predavao geografiju u srednjoj školi u Velikom Gradištu. Ne bih da mu spominjem ime, znaće i tako starije generacije o kome se radi. Ako se i on može nazvati pedofilom, jer se nije udvarao deci, već učenicama od 15 do 18 godina. Ali, da se vratimo na Svetlanu. Mislim da se ovde radi o podmetanju njene koleginive, iz Boga pitaj kog razloga. Za pedofile bi interesantnije bile dečje fotografije sa letovanja, koje mnoge majke objavljuju na fejsbulu, a ne dece iz školskih klupa. Da ne ispadne da branim Svetlanu, koju znam samo iz viđenja. Međutim, znam njene roditelje, koji važe za veoma dobre, poštene i vredne ljude. Što se Svetlaninog mentalnog zdravlja tiče, to ne bih komentarisao, jer nisam komunicirao sa njom, ali na ulici se nipočemu ne razlikuje od drugih prolaznika. Kao mlada devojka, doživela je veliki stres i traumu, jer joj je u saobraćajnoj nesreći poginuo brat, a ima malo i genetsku predispoziciju za neki psihički poremećaj, jer joj je baba po majci bila duševno bolesna. Čak i ako su joj malo i popustili živci, a kome u Srbiji nisu. Bilo je ratova, inflacija, kriminala, nesigurne egzistencije i budućnosti…
Sada jedino nema rata, dok sve ostalo imamo. Zato, kao što je i Isus rekao:”Ko misli da je bezgrešan, neka prvi baci kamen”!