Teretni avion koji je prenosio naoružanje srušio se blizu Kavale u severnoj Grčkoj, a svih osam članova posade je poginulo.
Avion Antonov-12 poleteo je u subotu uveče iz Niša, prevozio je isporuku od 11,5 tona namenske industrije za Bangladeš i imao je sve dozvole, rekao je Nebojša Stefanović, srpski ministar odbrane.
“Avion je poleteo u 20:40 iz Niša, kupac je bilo Ministarstvo odbrane Bangladeša i let je imao rutu i sve uredne dozvole”, rekao je Stefanović na vanrednoj konferenciji za novinare u Beogradu, i objasnio je da je avion u vlasništvu ukrajinske kompanije, a vlasnik robe je privatna srpska firma.
Na mestu nesreće, merenja vazduha nisu pokazala alarmantne vrednosti, ali postoji nestabilnost ne mestu nesreće, naveli su grčki zvaničnici.
“Drugim rečima, ima dima i toplote, kao i bele supstanca koju ne prepoznajemo, tako da specijalni tim tek treba da nas obavesti kada možemo da uđemo u njivu”, rekao je Marios Apostolidis, general major na čelu Vatrogasne brigade severne Grčke.
Pilot je navodno tražio hitno sletanje na aerodrom u Kavalu zbog problema sa motorom, ali avion nije uspeo da stigne do piste, navodi agencija Rojters.
Na snimcima koji su se pojavili na društvenim mrežama vidi se zapaljeni avion kako ponire, a onda se čuje snažna eksplozija pošto udari u tlo.
“Bio sam iznenađen kada sam oko 22:45 čuo motor aviona. Izašao sam napolje video da motor gori”, rekao je lokalni meštanin Jorgos Arhontopulos za televiziju ERT. Drugi svedoci takođe su čuli eksplozije, navodi više grčkih medija.
Lokalni zvaničnici saopštili su da je sedam vatrogasnih kola poslato da ugasi požar, ali vatrogasci nisu mogli da priđu mestu pada zbog konstantnih eksplozija.
“Tretiramo tovar kao da se radi o opasnom materijalu”, rekao je jedan od vatrogasaca za novinsku agenciju Rojters.
Grčka specijalna jedinica za intervencije u slučaju katastrofa takođe istražuje mesto nesreće, piše Rojters.
ŠTA JE REKAO STEFANOVIĆ?
Ministar odbrane Srbije kazao je da je let imao dozvolu za let od Niša, sa tehničkim sletanjem u Amanu, Rijadu, Ahmedabadu i planirano je da doleti u Daku, kao konačno odredište.
“Radilo se o avionu Antonov 12 čiji je vlasnik firma Meridijan iz Ukrajine. Imao je znak MEM3032. Vlasnik robe je bila privatna kompanija Valir iz Srbije. Ovaj let je imao sve uredne dozvole, sve u skladu sa međunarodnim propisima”, istakao je Stefanović, i negirao je pisanje dela domaćih i stranih medija koji su prvobitno objavili da se ovim avionom prevozilo oružje za Ukrajinu.
Stefanović je potvrio da od 2016. nije izdata nikakva dozvola za prevoz naoružanja iz Srbije u Ukrajinu ili u Rusiju.
“Avioni kojim se transportuje ova oprema su velikog kapaciteta i njih su pre svega proizvodili bivši Sovjetski Savez, a korisnici su Rusija, Belorusija i Ukrajina. Ruski i beloruski zbog međunarodnih sankcija ne mogu da prenose naoružanje, a ukrajinski zbog situacije u toj zemlji ne mogu da se vraćaju u zemlju i da tamo sleću i angažovani su širom sveta za prenos ove robe”, rekao je Stefanović, a prenosi RTS.
Pojasnio je da Srbija izvozi naoružanje samo u skladu sa međunarodnim dozvolama.
ŠTA SU REKLE GRČKE SLUŽBE?
Marios Apostolidis, šef Vatrogasne brigade severne Grčke, rekao je za agenciju AFP da su “njegovi ljudi sa specijalnom opremom i mernim instrumentima prišli mestu pada aviona i izbliza pogledali trup i druge delove letelice razbacane po poljima”. Kada područje bude bezbedno, timovi za pretragu će krenuti u akciju, dodao je Apostolidis.
Na licu mesta se nalazi 13 pripadnika specijalnog tima, kao i 26 vatrogasaca. Avion se srušio nedaleko od mesta Palehoroi blizu Kavale.
Nadležni su zatražili od ljudi koji žive u krugu od dva kilometra od mesta nesreće da ostanu u kućama ili da stave maske ako budu izlazili.
U nedelju ujutru su dvojica vatrogasaca odvedena u bolnicu zbog problema sa disanjem izazvanih otrovnim isparenjima, navodi AFP. Policijaci su i od novinara koji su izveštavali sa lica mesta tražili da stave maske, navodi grčka televizija ERT.
“Morate da se udaljite zbog vaše bezbednosti, postoje informacije da je avion prevozio municiju”, rekao je jedan od vatrogasaca novinarima. “Avion se srušio dva kilometra od naseljenog mesta”, rekao je Filipos Anastasijadis, gradonačelnik obližnjeg Pagaja, za grčku Otvorenu televiziju.
Amilija Captanova, koja je videla kako avion pada, rekla je da je začuđena kako avion nije pao na njihove obližnje kuće.
“Bilo je mnogo dima, čula sam buku koju ne mogu ni da opišem rečima. Potom je avion preleteo planinu i srušio se u njive”, navela je Captanova u izjavi za Rojters. Dodala je i da su meštani bili veoma uplašeni prizorom, kao i da su se vatrogasci veoma brzo pojavili na mestu nesreće.
(Tpknews.com/Euronews)
EKSKLUZIVNO: Afera “Smoking Gun” raskrinkala međunarodni šverc oružja, u kome Srbija ima vodeću ulogu
Srpske granate za islamske teroriste
U propagandnom videu, koji su 27. jula 2019. godine objavili pripadnici Islamske države u Jemenu, pored šokantnog prizora odsecanja glava zarobljenih hrišćana, vidi se i oružje proizvedeno u Srbiji. Na snimku su jasno istaknute oznake na minobacačkim granatama 82 mm M74 HE KV 04/18, što znači da su napravljene u valjevskoj fabrici oružja Krušik u aprilu 2018. godine. Na tom tragu otkriven je međunarodni lanac šverca oružja, koji je organizovala vlada Sjedinjenih Američkih Država u saradnji sa Srbijom.
Istraga, koju je sprovela bugarska novinarka Dilijana Gajtandžijeva, rakrinkala je mrežu krijumčara oružja u kojoj se nalaze predstavnici vlasti, državne i privatne trgovačke i avio kompanije iz SAD, Srbije, Bugarske, Hrvatske, Rumunije, Velike Britanije, Azerbejdžana, Katara, Irana, Iraka, Kuvajta, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije, Sirije i Jemena.
Gajtandžijeva je na svom sajtu armswatch.com objavila stotinak ekskluzivnih dokumenata srpskih državnih preduzeća za proizvodnju i trgovinu oružjem Jugoimport SDPR, Krušik i Prvi Partizan, kao i presretnutu elektronsku poštu, interne dopise, ugovore, raspored isporuka i fotografije paketa oružja s punom specifikacijom i nazivima kupaca.
U prikupljenom materijalu nalaze se i skenirani pasoši trgovaca oružjem i službenika vlade iz SAD, Saudijske Arabije i UAE, koji su od 2016. do danas učestvovali u trgovini najmanje tri miliona komada srpskih minobacačkih granata i raketa, koje su završile u Jemenu i Siriji.
I pored svih dokumentata, nije moguće utvrditi tačan iznos novca kojim je plaćeno srpsko oružje. U ugovorima su menjani podaci o krajnjem korisniku, visini provizije, načinu i mestu isporuke, a falsifikovane su i informacije o avionskim letovima, kojima je oružje prebacivano na sporne lokacije.
Šverc, vredan nekoliko stotina miliona dolara, nije moguće tako precizno prikrivati bez učešća najviših predstavnika vlasti. Pošto je za pribavljanje dozvola i kontrolu ove vrste poslovanja nadležno Ministarstvo finansija, na njegovo čelo je postavljen Siniša Mali.
Da bi sprečio curenje informacija, Mali je nedavno, početkom jula, preuzeo funkciju predsednika Koordinacionog tela Vlade Repulike Srbije za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Na tom mestu nasledio je ministra policije Nebojšu Stefanovića. Do smene je, navodno, došlo zbog sukoba interesa, jer se Branko Stefanović, otac ministra policije, bavi prodajom oružja.
Ipak, dobro obavešteni izvori iz srpske Vlade tvrde da je Siniši Malom poveren posao prikrivanja tragova šverca posle međunarodnog skandala koji je nastao kad su ruske jedinice kod poraženih sirijskih pobunjenika pronašle srpsko oružje. O srpskim puškomitraljezima, minama i raketama, koje je preko bugarskih i arapskih posrednika, stiglo u ruke islamskih terorista pisao je i Magazin Tabloid.
Po dolasku Srpske napredne stranke na vlast, Aleksandar Vučić je preuzeo kontrolu trgovine oružjem. S pozicije ministra odbrane, Vučić je u Jugoimport SDPR postavio ljude od poverenja, Branislava Prostrana i Jugoslava Petkovića.
U prvo vreme, od 2012. do 2015, Srbija je izvoz naoružanja i vojne opreme podigla do vrednosti od oko 240 miliona dolara. Vučić je uspeo da stekne kontrolu nad tim, kao i nad trostruko bogatijim crnim tržištem. Iz posla je istisnuo stare prodavce srpskog naoružanja Orhana Dragaša i Slobodana Tešića. Iako je imao podršku tadašnjeg predsednika države Tomislava Nikolića, Tešić je kompromitovan do te mere da ga je Amerika stavila na crnu listu, blokirala račune njegovih firmi u inostranstvu i svojim kompanijama zabranila da posluju s njima.
Ni Vučić se nije snašao u trgovini oružjem. Američke obaveštajne službe otkrile su i sprečile transport kontigenta naoružanja i vojne opreme namenjen Libiji. Oružje sa broda, koji je zaplenjen u riječkoj luci, nije vraćeno u Srbiju, kao što u Libiju nije vraćen novac kojim je plaćena ta roba.
Posle dvogodišnjih tajnih pregovora, ceh je glavom platilo troje srpskih diplomata – ambasador Oliver Potežica i dvoje njegovih saradnika Slađana Stanković i Jovica Stepić. Potežica je stradao u saobraćajnoj nesreći izazvanoj rafalnom paljbom, a radnici naše ambasade prvo su oteti, a zatim i ubijeni pod okolnostima koje nikad nisu zvanično razjašnjene.
Vučić je rešenje problema našao u saradnji s američkim diplomatom Metjuom Palmerom. Krijumčarenje oružja podigli su na državni nivo, uključivši vlade Sjedinjenih Država Amerike i Srbije.
Palmer je omogućio veće učešće srpske strane u američkom i NATO programu “Resolute Support”, a kasnije i uključenje u biznis koji je organizovan u okviru “Task Force Smoking Gun”. Vučić je uticao na Jugoimport i Krušik da krše sve propise u ovoj specifičnoj trgovinskoj oblasti.
Kako to izgleda u praksi, otkrivaju dokumenti koje je objavila bugarska novinarka Gajtandžijeva. Prateći dokumentaciju o proizvodnji, prodaji i transportu minobacačkih granata, koje su viđene u spotu pripadnika ISIS-a, ona je rekonstruisala ceo njihov put od Valjeva do Jemena.
Minobacačke granate 82 mm M74 HE, 10.500 komada, kupila je američka firma Alliant Techsistems LLC, koja se nalazi u vlasništvu kompanije ATK Orbital, a za potrebe američke vlade. Zvanični izvoznik je srpska državna kompanija Jugoimport SDPR, a proizvođač Krušik.
Lista pakovanja oružja potpisana je 12. februara 2018. godine. Posao je zaključen na osnovu ugovora MP00135498 između Jugoimporta i Allian Techsistems LLC-a.
U ugovoru je naznačena cena od 8.043.975 američkih dolara. Oružje je trebalo da bude isporučeno na adresu u američkoj državi Misuri, Lake City Armi Ammunition Plant, LCAAP receiving 25201, East 78, MO 64056. Međutim, u kasnije priloženim dokumentima vidi se da je adresa promenjena, pa je roba upućena u Pol-e-Charki 22, u skladiše Afganistanske nacionalne armije.
Isporuku oružja odobrila je američka agencija DoD, koja prati pošiljke od proizvođača do krajnjeg korisnika, u ovom slučaju do skladišta municije u Kabulu. Promena adrese dostave i manipulisanje podacima o krajnjem korisniku predstavljaju ozbiljno kršenje propisa SAD, NATO i Evropske unije.
Kompanija Allian Techsistems LLC kupila je srpsko oružje u skladu s američkim saveznim ugovorom V52p1J16D0058-0007, kojim je odobrena kupovina i isporuka oružja van SAD u vrednosti od 50.426.847 dolara za period 2017/18.
Izvoznik Jugoimport SDPR je 3. aprila 2018. godine elektronskom poštom potvrdio prozvođaču oružja, kompaniji Krušik, da će avio-kompanija Silk Way West 15. aprila 2018. iz Beograda, preko Bakua, u Kabul prebaciti naručenu pošiljku. Kao primalac tri partije minobacačkih granata (04/18 sa 10.500 komada, 06/18 sa 2.406 komada i 07/18 sa 2.920 komada) označena je kompanija Allian Techsistems.
Sutradan, 4. aprila 2018, Jugoimport je drugim i-mejlom obavestio Krušik da je plan izmenjen. Rok za pripremu pošiljke pomeren je na 8. maj 2018. godine. U tom dopisu navodi se da za 15. maj mora da bude obavljena isporuka druge pošiljke sa 8.500 minobacačkih granata iz serije 05/18. Jugoimport nije objasnio razloge za te promene.
Transport oružja izvršila je azerbejdžanska državna avio-kompanija Silk Way West, koju je angažovala američka vlada. Diplomatske beleške otkrivaju da je ta kompanija tokom 2017. godine izvšila 350 letova sa oružjem za teroriste u Siriji, Afganistanu, Jemenu i Africi. Letove su naručili Pentagon, Saudijska Arabija i UAE. Oružje je bilo tajno pretovarano na aerodromu Incirlik u Bakuu. Ta međunarodna mreža za isporuku oružja nikad nije prekinuta, traje i danas. Avioni SWW koriste oznaku NAG, koja se koristi u NATO programu “Resolute Support” u Afganistanu.
Boing 747-83 KF, sa registracijom BK-BBM, s beogradskog aerodroma “Nikola Tesla”, na put za Kabul, poleteo je 8. maja 2018. godine. U Boingu se nalazilo 10.500 komada minobacačkih granata koje su proizvedene u Krušiku, prodate američkoj kompaniji Allian Techsistems LLC i isporučene navodnom krajnjem korisniku Afganistanskoj nacionalnoj policiji, da bi se pojavile u Jemenu, u rukama terorista ISIS-a.
U planu isporuke, koji je Allian Techsistems dostavio Jugoimportu i Krušiku, nekoliko kontingenata granata izvezene su preko aerodroma Burgas u Bugarskoj, opet letovima SWW-a. Na taj način, američko-azerbejdžanskim “putem svile”, prebačeno je ukupno 40.236 srpskih minobacačkih granata.
Istovremeno, krijumčarenje oružja odvijalo se i u okviru preko Operativne grupe “Smoking gun”, pod kontrolom američke Komande za specijalne operacije. Centar za preusmeravanje hiljada tona oružja i municije iz Evrope u Siriju nalazio se u Hrvatskoj. Operativci iz Pentagona upravljali su skladištem oružja u Podhumu, nedaleko aerodroma u Rijeci. Avioni kompanija Atlas Air i Kalitta Air prevozili su vojni teret u američku bazu Al Udeid u Kataru.
Oružje, proizvedeno u Srbiji, kupovale su četiri američke kompanije, koje je vlada SAD-a ovlastila za nabavku oružja i opreme van američkih standarda. Ugovore su sklapale kompanije Sierra Four Industries, Orbital ATK, Global Ordnance i UDC. Interese tih firmi i Pentagona zastupalo je nekoliko ovlašćenih lica, među kojima je bio i Ronald Viler. Kao inspektor DCMA, agencije za kontrolu ugovora, on je u ime američke vlade proveravao i odobravao kupovinu oružja. Vilerovo ime često se pojavljuje u presretnutim mejlovima i informacijama o posetama strelištu Holding korporacije Krušik.
Uz Vilera, još dva američka državljanina u više navrata dolazili su u Valjevo. Kristofer Ratlif je putovao sa službenim pasošem koji zvaničnici američke vlade koriste za misije u inostranstvu. Džejms Hamsfild je predstavnik kompanije Allian Techsistems Operations LLC, filijale u potpunom vlasništvu Orbital ATK-a, koja s Vašingtonom ima ugovor od 262,6 miliona dolara za isporuku oružja izvan američkog standarda u periodu od 2016. do 2021. godine.
Ratlif i Hamsfild dobili su 2017. godine nagradu Centralne komande SAD za učešće u programu naoružavanja lokalnih savezničkih jedinica u Siriji i Iraku oružjem koje nije standardizovano u Pentagonu.
“Prilažem vam spisak robe za vladu SAD. Zahtev je podnela Komanda za specijalne operacije USG, a krajnji korisnik je iračko ministarstvo odbrane, koje isporuku treba da dobije preko Kuvajta”, navodi se u dopisu koji je menadžmentu Krušika uputio britanski trgovac oružjem Lin Timkl, direktor kompanije Imber Enterprises Limited. U mejlu od 21. januara 2016. godine nalazi se spisak oružja koje je američka vlada nameravala da kupi u fabrikama širom Istočne Evrope.
Lin Timkl je tražio od Krušika da garantuje isporuku minobacačkih granata u što kraćem roku. U odgovoru, Krušik je ponudio 2.450 komada minobacačkih granata 60 mm M73 HE, 23.000 komada granata 82 mm HE74 i 27.000 komada minobacačkih granata 120 mm M62P8 HE.
Imber Enterprises osnovana je u martu 2011. godine. Timkl je pretežno posredovao u nabavci oružja iz Istočne Evrope za potrebe stranih vlada. Podaci o njegovim aktivnostima nalaze se u britanskoj organizaciji ADS, udruženju kompanija iz odbrambene industrije. Podaci koji se nalaze u procureloj prepisci Imber Enterprisesa i Krušika otkrivaju da je kupac oružja američka kompanija Sierra Four Industries, ali da račun neće platiti ona, već britanska kompanija Charler Kendall & Partners Ltd, koja nema nikakvu drugu ulogu u tom poslu.
Menadžment Krušika je obavestio Timkla da će mu za tu kombinaciju biti potrebno odobrenje Ministarstva finansija Srbije. Pored toga, Krušik je izrazio zabrinutost zbog još jedne zakonske obaveze. U nacrtu potvrde o krajnjem korisniku stoji da će oružje biti dopremljeno na rumunski aerodrom “Mihail Kogalničeanu” kod Konstance, pa da bi, zbog toga, trebalo jasno istaći da će se oružje koristiti u Rumuniji.
Nijedna primedba nije uzeta u obzir. Umesto toga, predsednik Sierra Four Industries Robert Grimer šalje i-mejl kojim potvrđuje da će novac Krušiku prebaciti njegov britanski finansijski partner Charles Kendall & Partners Ltd, bez dodatnog objašnjenja zašto američka vlada, preko svog dobavljača Sierra Four Industries, kupuje oružje koje plaća privatna kompanija iz Velike Britanije.
U otkrivenim dokumentima iz tog posla nalazi se još jedan zanimljiv detalj. Prema sporazumu između Krušika i Sierra Four Industries, cena je 7.842.910 dolara.
Međutim, u američkom registru saveznih ugovora prikazana je mnogo viša cena, čak 12.417.458 dolara. Postavlja se ozbiljno pitanje gde je nestala razlika od 4,5 miliona dolara. To, verovatno, znaju samo Aleksandar Vučić i Siniša Mali, a odgovornost će pasti na rukovodice Krušika koji su izvršili ovu finansijsku malverzaciju.
Elektronska prepiska, do koje su došli istraživači armswatch-a, otkriva da oružje, proizvedeno u Krušiku, nije prebačeno u Rumuniju ili Kuvajt, kako je predlagao britanski diler, nego u američko skladište u Podhumu kod Rijeke. Na etiketima na kutijama s granatama navedena je adresa hrvatske državne kompanije Ala, koja s Pentagonom ima ugovor od 17,6 miliona dolara za isporuku oružja van Amerike. Uz adresu skladišta Podhumu nalazi se ime Zaharija Frenklina, podoficira zaduženog za municiju u 528. brigadi Prve komande specijalnih snaga SAD-a.
Prevoz oružja sa aerodroma u Rijeci do katarske vazduhoplovne baze Al Udeid realizovale su dve američke avio-kompanije – Atlas Air i Kalitta Air – koje je angažovao Pentagon.
Zapisnici o sedam letova u 2018. pokazuju da su svi imali oznaku “Camber”, koju američka vojna komanda koristi za transport oružja i opreme. Prethodni letovi imali su civilne oznake. Neki od letova imali su isti registarski broj (CMB514 ili CMB515), uprkos tome što su izvršeni različitim avionima u različito vreme. Praćenje tih letova nije moguće, jer rezultati pretrage pokazuju samo poslednje putovanje pod određenim brojem, a nisu zabeleženi letovi kojima je kasnije dodeljen isti broj.
Atlas Air i Kalitta Air su glavni prevoznici Pentagona. Prema zvaničnim podacima američke vlade, s Atlas Airom je sklopljen ugovor o isporuci HTC71118DC005, na neodređeno vreme, s potencijalnom vrednošću od 227,9 miliona dolara za prevoz, kako se navodi, opasnog i osteljivog tereta (uključujući narkotike), kvarljive robe “žive ili mrtve”, predimenzioniranog, opšteg tereta ili “neobične pošiljke”. Kalitta Air ima sličan ugovor HTC71115dr047 na neodređeno vreme, potencijalno vredan 266 miliona dolara za prevoz tereta s diplomatskim odobrenjem.
Američki sudski spisi otkrivaju da je Kalitta Air dobijala milion dolara po letu na osnovu ugovora s američkom vladom. U novembru 2016. godine, bivši radnik Kalitta Air podneo je tužbu protiv te avio-kompanije sa zahtevom da mu se isplati dodatna “naknada za opasnost”, koju je Pentagon uplatio Kalitta Airu za operacije u ratnim zonama.
Na suđenju je otkriveno da je Kalitta Air imala ugovore sa američkom komandom za prevoz i isporuku tereta oružanim snagama na područjima koja su označena kao “ratne zone”. Pored redovnog honorara od oko milion dolara po letu, plus troškovi goriva, Kalitta je dobijala po 27.000 dolara “naknade za opasnost”, koju je trebalo da isplati zaposlenima koji su učestvovali u letovima u područja na kojima su se odvijali oružani sukobi.
Međutim, avio-kompanija je zaposlene zakinula za tih 27.000 dolara. Bez obzira na način poslovanja, Kalitta Air i Atlas Air prebacili su srpsko oružje iz skladišta u Hrvatskoj do krajnjeg korisnika na Bliskom istoku.
Srpske minobacačke granate, proizvedene u Krušiku, često se mogu videti u rukama militanata u Siriji, kao što dokazuje propagandni video koji je objavio Al Nusra Front, koji je nasledio Al Kaidu. Srpske granate otkrivene su 3. marta 2019. godine u sirijskom gradu Al Houla, skrivene u podzemnom skladištu, koje su koristile pobunjeničke jedinice u tom području.
Nije moguće utvrditi tačnu količinu srpskog oružja koje je završilo u rukama teroristima, ali o kojim razmerama je reč pokazuje i činjenica da su američka skladišta u Hrvatskoj često bila prenatrpana.
U periodu od novembra 2017. do januara 2018. u Podhumu se nalazilo 98.160 komada minobacačkih granata, koje su od Krušika kupili dileri Pentagona.
Iz Srbije u Hrvatsku, u novembru 2017. godine, kamionima je prebačeno 67.960 granata od 82 mm, koje su kupile američke kompanije Global Ordnance i Sierra Four Industries. Deo tog naoružanja bio je pakovan u avionske palete, što znači da je prodavac znao da krajnja destinacija nije Hrvatska.
Kao krajnji korisnik naznačena je Američka komanda za specijalne operacije, iako nijedna komanda američke vojske ne koristi oružje van njenog standarda. Dakle, očigledno je to oružje prokrijumčareno trećoj strani.
Allian Techsistems Operations, zajedno s još dva Pentagonova dobavljača UDC i Global Ordnance, isporučio je dodatnih 30.200 komada srpskih minobacačkih granata u januaru 2018. Izvoznik je bilo srpsko državno preduzeće Jugoimport SDPR, a proizvođač Krušik.
Interni memorandum, između srpskih firmi, otkriva vrlo zgusnut raspored isporuke u 2018. godini. U dopisu od 21. decembra 2017. Jugoimport je menadžment Krušika obavestio da su hrvatska skladišta prenatrpana: “Planirana isporuka minobacačkih granata 82 mm (6.000 komada), 120 mm (2.000 komada) i 60 mm HE (3.000 komada) za Alian Techsistems Operations odgođena za početak 2018. Kašnjenje isporuke uzrokovano je ograničenim skladišnim kapacitetima u Hrvatskoj. Dostava 60 mm HE (10.000 komada) prema rasporedu stranog partnera UDC planirana je za kraj januara 2018.
Dostava robe zavisiće o skladišnim kapacitetima u Hrvatskoj, na koje naš inostrani partner ne može da utiče. Prva isporuka minobacačkih granata 120 mm HE (7.500 komada) planirana je za 15. januar 2018. godine, za Global Ordnance, takođe zbog iscrpljenih skladišnih kapaciteta u Hrvatskoj, izazvanih lošim vremenskim uslovom za otpremu do krajnjeg odredišta, odlaže se do daljnjeg. Strani partner intenzivno radi na isporuci minobacačkih granata 82 mm (1.700 komada), gde se očekuju tranzitne dozvole za krajnje odredište u Nemačkoj.
Takođe, molimo vas da nas obavestite kada će druga serija od 7.500 komada minobacačke granate 120 mm HE za Global Ordnance biti spremna za testiranje i prihvatanje.”
Allian Techsistems Operations kupio je 198.906 komada minobacačkih granata iz Krušika i 11.880.000 komada municije kalibra 7,62 mm drugog srpskog proizvođača oružja, užičke firme Prvi Partizan. Po ugovorima sa Jugoimportom, naloge za isporuku finansiralo je američko ministarstvo vojske.
U jednom od ugovora, kojim je Allian Techsistems Oerations kupio 20.000 komada minobacačkih granata nije naznačen krajnji korisnik. U ugovoru je navedeno samo: “Za potrebe američke vlade”. Ni to nije tačno, američka vojska ne može da bude krajnji korisnik, jer ne upotrebljava oružje koje nije standardizovano u SAD.
Realizovan je ugovor sa Jugoimportom u kome se navodi: 3.000 komada granata od 60 mm M73 HE Mortar, 5.000 komada 60 mm M67 ILL Mortar, 5.000 komada 82 mm M67 ILL Mortar, 7.000 komada 120 mm M87P1 ILL. Te granate su izvezene, a da stvarni krajnji korisnik nije naveden u dokumentima.
U januaru ove godine isporučeno je 960 komada minobacačkih granata 82 mm M67 američkoj kompaniji Allian Techsistems u Američki diplomatski centar za podršku u Bagdadu. U elektoronskoj pošti i fotografijama kutija sa oružjem, navodi se samo samo informacija da je kupac Republika Irak. Međutim, ne postoje podaci ko je tačno krajnji korisnik srpskog oružja. Američka kompanija UDC isporučila je 10.000 komada minobacačkih granata 60 mm M73 HE po američkom saveznom ugovoru X9222216G0009-0006 u 2018. godini američkoj Operativnoj grupi “Smoking Gun” u Hrvatskoj. Ni u tom slučaju nije naveden krajnji korisnik oružja.
U presretnutoj elektronskoj prepisci između Jugoimporta i Krušika otkriven je vrlo neobičan klijent, koji obavlja posao za američku vladu – kompanija Mil Spec. Industries.
Ta kompanija, koja se, pored trgovine oružjem, bavi i proizvodnjom specijalnih hemikalija, 2017. godine potpisala je ugovor sa Jugoimport SDPR-om za kupovinu sto komada školskih minobacačkih granata 60 mm, proizvedenih u Krušiku, po ceni od 8.450 dolara.
U ugovoru se navodi da je krajnji korisnik američka vlada. Zašto bi američkoj vladi trebalo sto komada srpskih školskih granata, koje nisu u skladu s američkim vojnim standardom, pa ih američka vojska ne može koristiti za obuku. Uz te, uobičajene, propuste, ovaj slučaj se ističe po još jednom neobičnom detalju.
U i-mejlu od 22. januara 2018. godine, Jugoimport je od Krušika zahtevao da naziv klijenta Mil Spec. Indrustries skine sa etikete. Menadžment Krušika je postupio po tom uputstvu i izbrisao ime američkog kupca.
Nezakonito poslovanje srpskih državnih preduzeća za trgovinu i proizvodnju oružja i vojne opreme stavilo je Srbiju u centar švercerske afere. Brojni dokumenti, dopisi, ugovori i fotografije dokazuju da je srpska vlast pristala da učestvuje u međunarodnoj mreži organizovanog kriminala.
Iako ima moć da u srpskim medijima sakrije istinu, Aleksandar Vučić neće moći da izbegne odgovornost. Ovi dokazi ne bi procureli u javnost bez dozvole američkih obaveštajnih službi, koje su, očigledno, počele da čiste vlastito dvoriše i, usput, srpsku političku scenu.
Plasiranje informacija o krijumčarima oružja preuzela je bugarska novinarka Dilijana Gajtandžijeva, ali o “Dosijeu Srbija” i aferi “Smoking Gun” već su obavešteni svi svetski centri moći. Može da se pretpostavi da će američka vlada suspendovati ugovore s nekoliko kompromitovanih kompanija, možda će biti najuren i neko iz vrha američke administracije, ali na najžešćem udaru naći će se Srbija. Dokazi prevarnih radnji postoje, a izgleda da je neko u Vašingtonu procenio da je došlo vreme da se svedu konačni računi i da se vlast Aleksandra Vučića rasprsne kao minobacačka granata od 120 kila pohlepe.