Preliminarna analiza kamenog sarkofaga pronađenog u Viminacijumu, koju su uradili antropolozi, pokazala je da se radi o sahrani muškarca u zrelom dobu i ženske osobe u ranim dvadesetim godinama, izjavio je danas direktor Arheološkog instituta Miomir Korać i dodao da su pronađeni prilozi u njemu nadmašili sva očekivanja arheologa.
Ancient Romans in #MySerbia #Viminacijum pic.twitter.com/wSLfZTdt1b
— Srbija TOP 10 (@SrbijaTop10) January 23, 2018
Korać je za Tanjug rekao da će dalja izučavanja dati preciznije podatke o ovim individuama, a materijal će biti podvrgnut i DNK i različitim fizičkohemijskim analizama u cilju što boljeg razumevanja ove arheološke celine.
Inače, nova sezona iskopavanja Viminacijuma je, podseća Korać, već u prvim mesecima dala izvanredne rezultate.
Roman ring from Viminacium in Serbia, 18 centuries old
//
Rimski prsten iz Viminacijuma, star 18 vekova#serbia #srbija #archaeology pic.twitter.com/ItqsEZ9SIQ— ArcheoSerbia (@ArcheoSerbia) May 9, 2018
“Nakon otkrića mauzoleja istaknutog stanovnika ovog antičkog grada, na istoj lokaciji, u prigradskoj zoni, uz saobraćajnicu koja je vodila na istok ka utvrđenju Lederata, kod današnjeg Rama, otkriven je kameni sarkofag, specifičan po tome što nije opljačkan u prošlim vremenima”, podsetio je.
Ovo je, kaže, tek drugo otkriće netaknutog sarkofaga u višedecenijskim istraživanjima prestonice provincije Gornje Mezije.
Izrađen je, opisuje, od krečnjaka, spolja neukrašen i bez natpisa, sa poklopcem u vidu dvoslivnog krova sa akroterijama u uglovima.
“Nakon podizanja poklopca uz pomoć mehanizacije, otkriveno je da se radi o dvojnoj sahrani, a prilozi u grobu su nadmašili sva iščekivanja arheologa”, ispričao je Korać.
Uz pokojnike su, dodao je, otkrivene tri posude od stakla, dve tipa balsamarium¸a jedna tipa unguentarium, kao i četiri novca od bronze, od kojih je jedan kovan u viminacijumskoj kovnici sredinom III veka naše ere.
Dok je muškarac bio sahranjen bez ličnih predmeta, predmeti otkriveni uz ženu spadaju u red najraskošnijih repertoara grobnih inventara otkrivenih na nekropolama Viminacijuma, kaže Korać.
Po svemu sudeći, napominje, bila je obučena u odeću protkanu zlatnim nitima na koju su bile našivene perle od zlata, bisera i stakla, uz ukrase u vidu zlatnih alkica sa umetnutim dragim kamenjem.
Od delova kostima tu su još unikantna pojasna garnitura od srebra, kao i fibula (pandan današnje zihernadle) od istog materijala, precizira direktor Arehološkog instituta.
Frizuru pokojnice su, kaže, pridržavale četiri ukosnice sa loptstim glavama, dve od kosti i dve od gagata, vrste lignita, nastalog pod specifičnim uslovima, i izuzetno je pogodan za poliranje i obradu.
Objašnjava da je gagat u antičko vreme bio izuzetno redak i skupocen, iskopavan je u Jorku u Engleskoj, gde su se najverovatnije nalazile i radionice za izradu predmeta od ove sirovine.
Antički medicinari su gagat smatrali lekovitim kod zdravstvenih problema vezanih za matericu, a pored toga, izuzetno je pogodan za datovanje, budući da svi poznati primerci potiču iz grobova III veka.
“Uz pokojnicu je otkriveno i kružno ogledalo od srebra, čija je drška modelovana u obliku Heraklovog čvora. Ogledala luksuzne izrade su korišćena prilikom svadbenih procesija, nevesta ih je nosila u kuću budućeg muža, tako da je moguće da se radi o predmetu korišćenom u ovu svrhu. Ovakvo uverenje dodatno potkrepljuje Heraklov čvor, budući da se zna da je pojas mlade bio vezivan upravo na ovaj način tokom već pomenutih procesija”, naveo je Korać.
Prema njegovim rečima, možda i najzanimljiviji, a svakako jedan od izuzetno retkih tipova nalaza je verenički prsten od zlata, koji na glavi ima ugravirana slova SIMP, najverovatnije inicijale ili skraćeno ime verenika.
Da li je reč o muškarcu sahranjenom pored ove žene, ili se radi o sahrani oca i ćerke koja je bila verena ali ju je prevremena smrt sprečila da se uda arheolozi će pokušati da odgonetnu u narednim nedeljama, uz pomoć multidisciplinarnog pristupa, gde se očekuje da će DNK analize dati dragocene podatke, naveo je Korać.
(Tanjug)
