NA NJENIM RUKAMA JE KRV UBIJENIH CIVILA: Bagira, bivša monahinja nosi prokletsvo manastira Tumana

Zašto manastir Tumane mnogo godina prati izvesno prokletstvo, običnim ljudima nije jasno? Možda bi o tome nešto više mogli reći meštani okolnih sela.

Stvar je u tome, da su uvek “kuburili” sa monaštvom, koje je pored svega negativnog koje sa sobom nose još su i te kako problematične ličnosti!

Ispod prenosimo odlomke srpske štampe koja je 2018. godine sa ponosom i pijetetom pisala o igumaniji manastira Tumana, jer nije bila ražalovana tog čina, sa kojim se obrela na tako-zvanom “ukrajinskom ratištu”.

Srpski štampani mediji sve ove godine o njoj su pisali kao o “harizmatičnoj kilerki”, “neuhvatljivoj Bagiri”, “najboljoj srpskoj snajperistkinji na donjeckom ratištu” i nazivali je sličnim patetičnim nazivima.

Pošto svaka bajka ima i svoj kraj, većinom srećan, ali se ova po “Bagiru” završila nesrećnim finalom, to se u martu ove godine pronela vest da je pala u ruke ukrajinskim vojnim snagama, kao ranjena odvedena u bolnicu, da bi joj kada prezdravi, bude suđeno. Sestra Ksenija na duši nosi 40 ubijenih osoba (kao snajperica).

Odmah se u srpskim (tim istim novinskim medijima koje su je ranije veličale) pojavili demanti: da ona nije srpskinja, nije naša sestra Ksenija iz manastira Tumana i jednostavno – to ukrajinski novinari – lažu!

Ovde smo slobodni postaviti (samo) jedno pitanje: Kada su srpski mediji pisali istinu – tada kada su sa ponosom veličali snajperistkinju “Bagiru”, kao neuhvatljivu i najbolju… ili posle, ove godine, kada je zarobljena kao ratni zločinac – igumanija manastira Tumana, mati Ksenija!?

O Danijeli Lazović prethodnih ratnih godina u Ukrajini pisane su pohvale, mnoštvo srpskih medija je o njoj pisalo, kao neuhvatljivoj snajperistkinji “Bagiri”. Sada, nakon što je isplivala vest da je zarobljena u Ukrajini, kada ja na ratištu bila ranjena i tako ranjenu svi donjecki saborci je napustili i pobegli – uhvaćena je.

Danijela je napustila Srbiju u novembru 2014. godine i otišla u mesto Snežnoe, gde se pridružila komandi “Oplot” u čijem sastavu je delovala proruski orijentisana jedinica “Srpski hukarski puk”, pisale su “Novosti” kao i mnogi srpski listovi hagiografiju ove “monahinje”, a zatim snajperice na donjeckom ratištu. Sada bi da se to sve zataška – kao nije istina, to ukrajinski mediji lažu!

Pričaju se neke druge priče i izjavljuju demanti.

Zašto gospodo to niste radil 2018. godine, već ste o njoj govorili da je “neuhvatljiva srpska snajperistkinja”!?

DOSIJE BAGIRA Devojka iz Gornjeg Milanovca je najpoznatija SNAJPERISTKINJA u Ukrajini objavljeno je 28. oktobra 2018. godine. koje prenosimo u celosti:

“Bagira, najpoznatija snajperistkinja na ukrajinskom frontu, u stvari je Danijela Lazović, Srpkinja iz Gornjeg Milanovca.

“Blic” otkriva njen životni put – od uspešne sportistkinje preko osuđenog dilera droge i monahinje, do “zaštitnog lica” Srba na ukrajinskom ratištu.

Ukrajinski špijuni nedavno su na internetu ponovo objavili spisak svih srpskih boraca na njihovom ratištu. Prema podacima naših službi, broj se smanjuje, ali ova tema uvek preti da se negativno odrazi na diplomatske odnose dve države. Među srpskim dobrovoljcima koji ratuju na strani proruskih snaga posebno odjekuje ratno ime Bagire, žene snajperiste, koja je u jednom periodu bila možda i najpoznatiji strani borac na tom krvavom bojištu.

Ukrajinski mediji u više navrata pisali su o ovoj Srpkinji, ali njen identitet, detalji iz života i način na koji je regrutovana do sada su ostali skriveni. U svim pojavljivanjima u tamošnjim medijima ili na društvenim mrežama maramom je skrivala lice i nikada nije govorila o svom životu. Zbog oreola misterije, ali i ubojitog snajpera zbog kog se proslavila, Bagira je poprimila gotovo mitski status među našim borcima. Ipak, iako životna priča ove tridesetdvogodišnje devojka iz Gornjeg Milanovca liči na filmsku, ona nikako nije pozitivan herojski primer ratnice kakvom je predstavljaju.

“Mati Ksenija”

“Danijela Lazović je kao mlada trenirala rukomet i bila je jako uspešna u sportu. Zbog treninga se iz Gornjeg Milanovca preselila u Golubac, blizu manastira Tumane. U jednom trenutku je htela da promeni veru, da bude muslimanka, međutim, odustala je i rešila da ode u manastir. Nikom nije bilo jasno kako je do toga došlo pošto smo znali njenu prirodu. Nisam siguran ni da je tada bila punoletna” – priča izvor “Blica” blizak porodici snajperistkinje.

U sledećoj sceni ovog filma – čiji žanr ima elemente ratnog, krimi ili trilera – Danijela je igumanija u manastiru Tumane. Njeno novo ime je – mati Ksenija.

“Često je odlazila za Beograd, mada niko nije znao zbog čega. Navodno je ostajala kod neke prijateljice. Čim bi napustila manastir, skidala je mantiju i ponašala se potpuno drugačije. Njeni odlasci na Kosovo bili su sve češći, sve je bilo pod velom tajne. Nakon nekog vremena postala je sumnjiva policiji” – kaže naš izvor.

Dilerka droge

Ubrzo je, na opšte zaprepašćenje, otkriveno da “mati Ksenija” zapravo diluje narkotike, koje neretko i sama konzumira, nastavlja naš izvor. Zbog tog dela je uhapšena i čak osuđena na zatvorsku kaznu. Nakon izlaska iz zatvora, Danijela doslovno nestaje. Prekida kontakte sa porodicom, prijateljima i počinje potpuno novi život. Prema saznanjima “Blica”, Srbiju napušta novembra 2014. godine.

“Otišla je na teritoriju istočne Ukrajine, u mesto Snežnoe, i pridružila se komandi “Oplot”, u čijem sastavu je delovala proruski orijentisana paravojna jedinica pod nazivom “Srpski husarski puk”. U okviru ove jedinice Lazovićeva je bila na poziciji pešadinca, dok je kasnije raspoređena u vod koji je specijalizovan za obaranje bespilotnih letelica. Učestvovala je u više oružanih akcija na području Donbasa, gde se isticala veštinama u rukovanju snajperom” – navodi sagovornik “Blica”.

Na poternici

Protiv Danijele Lazović viši javni tužilac u Beogradu je juna 2015. godine preduzeo dokazne radnje zbog postojanja sumnje da je izvršila krivično delo učestvovanje u ratu ili u oružanim sukobima. Pošto se nije odazivala pozivima, naloženo je da se ona dovede na saslušanje, ali je policija utvrdila da godinama ne živi na adresi na kojoj je prijavljena, kao i da članovi porodice ne znaju gde se ona nalazi. U Ukrajini je od tada postala prava “ikona” proruskih dobrovoljaca, a neretko je iznosila i političke stavove.

Protiv Srbije u EU

Tokom intervjua koji je dala donjeckoj novinskoj agenciji, na tečnom ruskom jeziku govorila je da se protivi članstvu Srbije u EU, navodeći da je na ukrajinsko ratište došla isključivo iz zahvalnosti prema Rusiji i njenom narodu.

Da li su isključivo motivi časti presudili u njenom odlasku na ratište, nije poznato: “plata” za ovakve ratne usluge varira u zavisnosti od zasluga i čina ratnika i nekada iznosi i do 2.000 dolara mesečno.

Nije poginula, živi u Rusiji

U javnosti se u junu 2016. godine pojavila informacija o pogibiji Bagire u sukobu sa ukrajinskim snagama bezbednosti u okolini mesta Gorolovka, ali se ispostavilo da je reč o dezinformaciji. Prema saznanjima do kojih smo došli, ona već nekoliko godina živi u Rusiji sa partnerkom.

Berić vrbovao Danijelu

Danijela Lazović je u Ukrajinu, prema informacijama naših službi bezbednosti, doputovala najverovatnije posredstvom svoje veze Dejana Berića, rodom iz Putinaca u Rumi. Berić je jedan od najpoznatijih boraca iz Srbije na ukrajinskom ratištu na strani proruskih snaga. Javnost ga je upoznala 2015. godine, kada je “uhapsio” Radomira Počuču, bivšeg novinara i portparola PTJ zbog sukoba između dobrovoljaca na ukrajinskom ratištu.

Berić je i sam imao zanimljiv životni put. Srednju školu je završio u Zemunu, gde je bio i golman lokalnog fudbalskog kluba. Do 2013. godine imao je firmu za proizvodnju PVC stolarije.

Zbog dugova otpustio je radnike i otisnuo se u Soči i Adler. Iduće godine kao dobrovoljac otišao je na ratište u Donjeck, gde se dokazao kao snajperista. Ratno iskustvo je stekao tokom sukoba na prostoru bivše SFRJ jer je bio vojni izviđač. Ruski mediji objavili su i da je Berić za “iskazanu hrabrost u borbama protiv ukrajinske vojske” odlikovan najvećim priznanjima Novorusije.”

Inače, Dejan Berić kako vidimo, gotivio je “Bagiru” ali je ocinkario Radomira Počuču, TV voditelja i dobrovoljca na ratištu u Ukrajini koji je 20. marta 2015. bio uhapšen.

Autor: The Saker