Miloš Vuković (28) je nekadašnji veliki fudbalski talenat kojeg je tuđa nepažnja koštala dalje karijere. Ostao je bez desne noge, ali je nastavio da se bavi sportom. Postiže zavidne rezultate u trkama na 100 metara, a Austrija mu je nedavno ponudila državljanstvo. A Srbija? Nije ga udostojila niti jednog poziva.
Drugog dana avgusta navršiće se tačno dve godine otkako je Miloš Vuković ostao bez fudbalske karijere i, što je daleko bitnije – desne noge. Igrao je fudbal u Austriji, a prilikom posete rodnom Požarevcu, jedan nesavesni vozač kod Bratinca uleteo je u njegovu traku. Miloš je, da bi izbegao direktan sudar, naglo skrenuo desno. Prilikom udara u zaštitnu ogradu šipka mosta mu je odsekla nogu. Vozač koji ga je udario je nestao, a meštani su ga pronašli tek posle nekoliko sati.
– Od sponzora iz Austrije pre nekoliko dana sam dobio protezu za trčanje vrednu 12.000 evra, uz obavezu da nastupam za njih ukoliko ostvarim dobre rezultate. Posle samo tri dana istrčao sam 100 metara za 16 sekundi, što je odličan rezultat. Dobio sam podršku i od nemačkog osvajača zlatne medalje na Paraolimpijskim igrama 2012. Hajnriha Popova. Pored proteze, doniran mi je i najnoviji model „C-leg 4” proteze čija je vrednost oko 40.000 evra. Sve to pokazuje da su me u Atletskom savezu Austrije ozbiljno shvatili – rekao je Miloš Vuković za NOIZZ, a o njegovim uspesima bruji čitava zemlja. Nažalost, ne Srbija.
Ovaj predani sportista nam je otkrio da u njemu i dalje postoji velika želja da nastupa za Srbiju i da bi bez razmišljanja odbio ponudu Austrijanaca.
– Potrebno je da me bilo ko iz našeg saveza kontaktira i ponudi mi sponzorstvo. Tu ne mislim na novac, već na proteze koje će mi omogućiti normalan život i uz pomoć kojih mogu normalno da treniram. Želja mi je da ostanem u sportu i da ostvarim velike rezultate koji će ostati zapamćeni. Treniram svakog dana, sve svoje vreme pored posla provodim na stadionu ili u teretani. Ubeđen sam u dobre rezultate, samo ukoliko imam sredstva za treniranje, u ovom slučaju mislim na adekvatne proteze – otkriva Miloš.
U Austriji je postao član kluba za osobe sa invaliditetom i oni su mu za jako kratko vreme obezbedili sve potrebne uslove o kojima je do pre godinu dana mogao samo da mašta. Kod ovog mladog čoveka trud i borba su se isplatili. Osim proteza, dobio je pristup stadionu, teretani, bazenu, sauni, masažama… Ponuđeno mu je da uzme državljanstvo Austrije, a u klubu svi već smatraju da je „njihov”.
– Jos uvek nisam postao Austrijanac, proteze su kod mene i mogu da ih koristim, ali nemam pravo da u njima nastupam za drugi klub ili državu, što je i normalan uslov sa njihove strane. Nezvanično, svi pričaju da sam šampion Austrije u svojoj kategoriji, tako me treneri upoznaju sa ljudima ovde, što mi iskreno i prija i daje mi volju da iskreno treniram jer vidim da nisam jedini kojem je stalo da napravim nešto u svetu paraolimpizma – navodi on.
– Imam 28 godina, 2020. su naredne Paraolimpiske igre i mislim da imam dovoljno vremena da se fizički i tehnički dobro pripremim. Psihički sam već spreman – zaklučuje Miloš Vuković.
Ponudu Austrije ima na stolu, ali Miloš se nada da u našem paraolimpijskom savezu postoji još neko ko veruje u njega. Ukoliko se Srbija ogluši i na ovaj talenat, medalje će da osvaja za drugu državu. Ali, kako kaže, u srcu će uvek biti Srbin.
TPKNEWS/Noizz.rs
