Petar Blagojević iz sela Kisiljevo kod Velikog Gradišta povampirio se pre Save Savanovića i tako ušao u anale kao prvi vampir u Srbiji.
Za razliku od Savanovića, o Petru Blagojeviću postoje ozbiljniji dokazi od literarnih – austrijska štampa prenela je 1725. godine izveštaj u kome se sasvim ozbiljno govori o postojanju vampira u Srbiji.
Uske uličice sela Kisiljeva se prazne. Slučajnih prolaznika gotovo i da nema, a oni koje smo zaustavili da pitamo da li su čuli za vampira Petra Blagojevića, koji je harao ovim selom početkom 18. veka – uglavnom nas pogledaju, slegnu ramenima i produže dalje.
– Znam za Petra Blagojevića, ali ljudi o njemu ovde ne vole da pričaju. Zašto bismo navlačili sebi muku na vrat? – kaže starica dok užurbanim korakom pokušava da nam umakne.
Ne odustajemo. Pitamo još jednom spominju li meštani Kisiljeva Blagojevića, nakon čije su smrti 1725. godine ljudi u njegovom kraju počeli naprasno da umiru. Starica zastaje. Okreće se ka nama.
– Priča se. Priča se da ih je noću, kad bi pala magla, progonio, gušio. U osam dana umrlo je devetoro ljudi, a sve žrtve su pre smrti tvrdile da ih je posetio Petar. Kažu da mu je grob otvoren i da je u njemu bio maltene živ. Nije trulio. Zato su mu srce proboli kocem, a telo spalili na lomači. Eto. Tako se priča. Tako je i do mene došla. Od tada se ovde ništa slično nije događalo – priseća starica i pokazuje na put koji vodi do groblja na kojem je sahranjen Petar.
Magla je užasna, ništa se ne vidi, ali nekako se probijamo do groblja. Stari grobovi su uglavnom prekopani, ali uspevamo da pronađemo mesto na kojem je navodno ukopan Petar. Ništa ne pokazuje da je na tom mestu sahranjen čovek koji je, kako kažu, ubio desetine ljudi, i to posle sopstvene smrti.
Prvi komšija potvrđuje nam da je Petar postojao. Meštani ne vole da pričaju o njemu jer će im to „oterati sve potencijalne udavače“!
– Ostalo je uglavnom staro stanovništvo, mladi hrle u gradove, a ovo malo što je ostalo misli da im je Petar antireklama i da devojke neće hrliti u mesto u kojem je Pera vampir u snu posećivao ženu i gušio je – objašnjava nam on.
Drugi stariji meštanin kaže nam da mu je još deda pričao kako je posle Perine smrti austrijska vojna uprava poslala komisiju da ispita da li vampiri u Srbiji postoje i da li se razvila epidemija vampira.
– Otvarali su grobove ljudi za koje se pričalo da su se povampirili. Pričalo se da su nailazili na sveža tela. Mrtvi su izgledali kao živi. Evo ovako, kao ja. Ma, Bože me sačuvaj! – uznemireno priča i dodaje da su austrijski komesari naredili spaljivanje svih leševa koji su delovali živo, a od tada u selu postoji kletva: „Dabogda te Pera posetio!“.
Nažalost, komisija nije potvrdila postoje li vampiri ili ne, ali njihovi izveštaji o ljudima koje noću posećuju mrtvi i sisaju im krv proneli su se Evropom brzinom munje.
– Selo umire. Mladi beže, ostajemo samo mi, starci. I Pera Blagojević – tužno će meštani.
Pretraga pak pokazuje da je u austrijskim izvorima Petar Blagojević (Peter Plogojowitz) zabeležen kao seljak iz Srbije, za kojeg se vezuje legenda da je posle smrti postao vampir.
Navodi se da je živeo u 18. veku u selu Kisilova (današnje Kisiljevo), u severnijem delu centralne Srbije, koja je tada bila deo austrijskog carstva (od 1718. do 1739).
Nakon smrti Petra Blagojevića, ljudi u ovom kraju počeli su posle kratke i misteriozne bolesti da umiru. Nastala je sumnja da se Petar povampirio.
Na samrtnoj postelji mnogi su tvrdili da im se umrli Blagojević u noći ukazivao i da ih je davio.
Njegova supruga je pobegla neposredno posle tih čudnih zbivanja, rekavši da joj je u snu došao mrtav muž tražeći svoje opanke.
(Kurir)
