U parlamentarnim monarhijama i razvijenim demokratskim društvima, građanske su slobode veće iako sve deluje kao moderan zatvor kako reče naš jedan poznati glumac, deluje zato što postoje pravila i građani imaju puno kontrolu svojih života.
Da pojednostavimo, i u tim zemljama vladaju stranke koje dobijaju na izborima, ali je mnogo jače civilno društvo i od njega zavisi ko će biti na vlasti.
ŠTA JE CIVILNO DRUŠTVO?
To su sva interesna udruženja građana, nevladine organizacije za određene oblasti, očuvanje životne sredine, socijalnu politiku, razvoj zajednice… i strukovna udruženja (poljoprivednika, inženjera i tehničara, advokatske komore, lekarske komore, sindikati …).
Razlika između njih i partija je u tome što ne morate biti član partije – stranke, a da se o svemu pitate kao građanin ili član udruženja.
Kad je jako civilno društvo, od njega zavise partije jer su izvor birača. S obzirom da se udruženja bave određenom oblašću stranke moraju da zadovolje potrebe tih udruženja odnosno ne pojedinaca već interesnih grupa, kako bi dobile na izborima. Da li se razumemo?
Recimo da postoji udruženje poljoprivrednika koje u svom članstvu ima 500 domaćinstava, lokalne vlasti bi maksimalno ulagale u poljoprivredu ne zato što vole poljoprivredu već zato što svako domaćinstvo ima u proseku po 4 člana to je 2000 birača, brajko.
Da ne govorimo o tome šta bi takvo udruženje moglo na tržištu, recimo da organizuje par kooperativa, da ugovora cenu proizvoda na veliko, da nabavlja repromaterijal na veliko, da organizuje preradu svojih proizvoda, da zakupi i pijace u Beogradu i većim gradovima…, ali to nije tema ovog puta.
Počev od 90-tih godina, na žalost ni do dan danas nijedna vlast nije podržala udruženja, daju na kašičicu, u opštinama koje su shvatile značaj civilnog sektora kao mogućeg generatora radnih mesta, takve opštine poverile su poslove, brige o starima nevladinim organizacijama, jačaju ekološke organizacije i podržavaju udruživanje poljoprivrednika.
Naša opština na žalost podržava manifestacije, to je lepo, ali ne znamo kome, možda ovim penzionerima koji ni za života nisu išli dalje od lekara.
GDE SU MLADI?
Svaka lokalna vlast je organizovala kancelariju za mlade, ali bez podrške finansijske takvo nešto pokazalo se neodrživim. I što je najgore počeli su da organizuju mlade koji su simpatizeri ili članovi vladajuće stranke, čime su diskriminisani oni koje politika i ne interesuje ili drugačije razmišljaju.
Pre 10 godina u našoj opštini koja ima 26 sela bilo je skoro u savkom selu po jedan KUD, danas ih ima 3-4. Nema mladih, i oni koji su ovde ili su diskriminisani, razočarani i planiraju beg. Ovo što postoji zove se a igra folklor, ali daleko je to od folklora. Bitno je da se finansiraju udruženja koja prave žurke, pojave se televizije oni se malo islikaju i to je to.
Spas su građanska udruženja, udruženja nas običnih građana koji ne žele da se bave politikom, nas koji imamo ideju da se nešto promeni, možda i energiju da se uključimo. Hajdemo da formiramo udruženje 500, koje će učlaniti 500 poljoprivrednih domaćinstava, pa da vidite šta će da se dogodi.
(pismo čitaoca)