Veliko Gradište je varošica pored Srebrnog jezera u kojoj je privreda odavno propala, pa tako i nekada čuvena industrija kože “Moda” i Fabrika ulja “Dunavka”.
Ne tako davne 2001 godine, Fabrika ulja “Dunavka” sa poluvekovnom tradicijom u okviru privatizacije kupila je Delta agrar.
Jedna od retko uspešnih privatizacija – Delta agrar je uložio sredstva za obnovu, proizvodnja je krenula, u fabrici je bilo zaposleno više od 200 ljudi koji su uredno dobijali plate… Onda je 2006. od Delte agrara fabriku kupio Dragan Đurić, vlasnik Zekstra grupe.
U okviru Dunavke nekada su bila i dva D marketa i Grill restoran koji su bili u vlasništvu Mili mlina, nekadašnjeg Mlinpeka.
Većinski paket akcija Mili mlina je 2004. kupio Vojislav Paunović iz Kučeva koji je posedovao i Pek petrol. Manjinski vlasnici, sa udelom od 49 odsto u kapitalu firme, postali su rukovodioci Dunavke: direktor fabrike Milenko Bobić, finansijski direktor Dragan Jovanović, bivši rukovodilac službe za nabavku sirovina Dušan Praizović, bivši pomoćnik direktora Goran Borčak, kao i dotadašnja direktorka Mili mlina Jasmina Furundžić.
Nikome do danas nije jasno kako su ovi funkcioneri Dunavke, koja je – eto čuda! u ovom poslu bila prodavac, uspeli da od svoje plate uštede toliki novac potreban za otkup jednog uspešnog preduzeća. Možda nisu platili u novcu, već u lojalnosti prema novom gazdi i nelojalnosti prema starim vlasnicima, čije su poslove vodili?
Bilo kako bilo, tek gorepomenuti su Dunavku napustili kada je brod počeo da tone i spas pronašli u preduzeću Viktorija iz Novog Sada.
Dok je direktorka “Mili mlina” Jasmina Furundžić iz Velikog Gradišta uhapšena 2014 godine, jer je Republičku direkciju za robne rezerve oštetila za oko 270 miliona dinara.
U međuvremenu, dok su još drmali Dunavkom, ovo preduzeće je na volšeban način ostalo bez dva apartmana za letovanje u bokokotrorskom letovalištu Donji Stoliv!
Nestali su i dobavljači, kod kojih je ova grupa na sva usta kudila svoju sopstvenu firmu, Dunavku, i preporučivali im da počnu da sarađuju sa Viktorijom.
U Dunavki su bili bog i batina Dragan Jovanović, finansijski direktor, zatim Slobodan Urošević Zebec, šef skladišne službe, pored koga je nesmetano nestajalo uskladištena roba. Tu su bili i Bogoljub Vujčić, tehnički direktor, kao i Gordana Todorović, šef proizvodnje, koji su odgovorni i za izliv ulja u gradsku kanalizaciju pa u Dunav, o čemu opštinska inspekcija i dan dan danas uporno ćuti. Pored ovakvog rukovodstva i neki radnici su se okuražili da kradu iz silosa i magacina, tako da je policija uhapsila njih nekolicinu, ali su kolovođe ostale dobro zaštićene opštinskom vlašću. Jedino se u vezi tih krađa pominjalo ime Nenada Ivkovića, šefa službe održavanja i predsednika sindikalne organizacije, koje je na to mesto doveo pomenuti Slobodan Urošević.
O nepotizmu koji je vladao u Dunavki mogao bi da se napiše ceo roman, ali ćemo samo da pomenemo slučaj blagajnice Slavice Mandarić, koju je kao svoju ljubavnicu Urošević ubacio u sindikalnu organizaciju da, kako je rekao, tada “radi papire”.
Tako da je sada stavljen katanac na Fabriki ulja “Dunavka”. Ali, nije „Dunavka“ izgubila utakmicu na tržištu suncokreta, ulja i sačmi jer su opstale i još uvek uspešno rade i lošije uljare od „Dunavke“ u to vreme. Već je beskrupulozno uništena od strane ljudi kojima su grabež, lopovluk i punjenje sopstvenog džepa jedine ideologije. Radnici koji su decenijama pošteno sticali hleb za svoju decu ostali su na ulici i bez uplaćivanog radnog staža i zato ne mogu da odu u zasluženu penziju. I nikome ništa!?
TPKNEWS/M.L
