Krajem prošle godine, kanadska kompanija Dundee Precious Metals (DPM) objavila je studiju predizvodljivosti za rudnik „Čoka Rakita“ kod Žagubice, planirajući početak proizvodnje zlata 2028. godine. Iako projekat obećava značajne ekonomske beneficije, postavlja se pitanje – ko će imati najviše koristi, i po koju cenu?
Studija predviđa početak izgradnje rudnika sredinom 2026. godine, uz kapitalna ulaganja od 380 miliona dolara. Procene pokazuju da će rudnik tokom desetogodišnjeg radnog veka proizvesti 1,2 miliona unci zlata, vrednosti koja bi uz trenutnu cenu zlata od 2.600 dolara po unci premašila 3 milijarde dolara. Unapred planirana proizvodnja koncentrata zlata sa visokim maržama pokazuje da je ovaj projekat izuzetno profitabilan za investitore.
DPM ističe da će projekat značajno doprineti ekonomiji Srbije i lokalnim zajednicama kroz poreze, radna mesta i infrastrukturne projekte. Međutim, sa internim prinosom kapitala (IRR) od 58% pri trenutnim cenama zlata, jasno je da će najveći deo koristi otići u ruke stranih akcionara.
Dok kompanija u studiji naglašava posvećenost održivom razvoju i zaštiti životne sredine, pitanje dugoročnog uticaja na lokalne ekosisteme i zajednice ostaje otvoreno. Srbija ima negativno iskustvo sa rudarskim projektima, gde su obećanja o zaštiti životne sredine često ostala samo mrtvo slovo na papiru.
Rudnik „Čoka Rakita“ simbolizuje izazov modernog razvoja – balans između ekonomskog napretka i zaštite javnih interesa. Dok se strani investitori bogate na srpskim resursima, postavlja se ključno pitanje – šta ostaje lokalnim zajednicama nakon što se rudnik zatvori?
Da li ovakav projekat donosi dugoročne koristi Srbiji, ili je još jedan primer eksploatacije domaćih resursa?
(Tpknews.com/@I.M.S.)
