Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe zapošljavanja, u Braničevskom okrugu broj nezaposlenih smanjen je za 725 lica u odnosu na prošlu godinu. Sjajna vest! Ili možda i ne?
Brojevi kažu da je u februaru 2025. na posao čekalo 4.519 ljudi. U Požarevcu je bilo 1.261 nezaposleno lice, u Kostolcu 926, u Petrovcu na Mlavi 793, u Velikom Gradištu 563, u Kučevu 302, u Golupcu 227, u Malom Crniću 164, u Žabarima 152 i u Žagubici 131.
Ako pitate vlasti, ovo je još jedan dokaz ekonomske stabilnosti i prosperiteta pod vođstvom Ekonomskog tigra Aleksandra Vučića. Svako smanjenje broja nezaposlenih tretira se kao ogroman uspeh, pa bi neupućeni posmatrač pomislio da posla nikada nije bilo više, a plate nikada veće. Međutim, iza suve statistike krije se mnogo ozbiljnija priča.
Rešenje zagonetke je jednostavno – otišli su. I to ne u novu fabriku koja je „otvorena uz podršku države“, već preko granice, trbuhom za kruhom. Mladi, obrazovani ljudi ne žele da budu deo statistike, pa se umesto čekanja na posao koji nikada neće doći, odlučuju na odlazak.
Nije tajna da se u Braničevskom okrugu posla može naći uglavnom u javnim preduzećima, gde je ključ zapošljavanja partijska knjižica, ili u fabrikama sa minimalnim platama i maksimalnim radnim vremenom. Oni koji ne žele da rade za 40.000 dinara u neljudskim uslovima, pakuju kofere i odlaze u Austriju, Nemačku ili Italiju. I eto recepta za “smanjenje” nezaposlenosti!
Naravno, zvaničnici će reći da je „nezaposlenost pala“, ali neće naglasiti kako i zašto. I dok se brojke lepše slažu na papiru, sela su sve praznija, a preostali radnici pod sve većim pritiskom. Ali, nema brige – i to će vlast nekako „rešiti“, možda novim subvencijama za strane investitore ili još jednom fabrikom kablova.
U međuvremenu, realnost ostaje ista – sve manje nezaposlenih ne znači da nam je bolje, već da nas je sve manje.
(Tpknews.com/@Jelena I.)
