Pred kraj vladavine, duge 59 godina, francuski kralj Luj XV je podanike zastrašivao parolom „Posle mene, potop“.
Draganu Miliću je bilo dovoljno 24 godina da to sprovede u praksi. Bliži se dan oslobođenja od Milića, ali posle njega Gradište će ostati potopljeno i raskomadano, s podeljenim društvom, opljačkanim i poniženim građanima i pogaženim civilizacijskim vrlinama i vrednostima. Samo je Pol Pot tako surovo uništio svoj narod.
Milićev avanturizam izazvao je katastrofu u svim segmentima. Politički, Gradište je pretvoreno u kolonijalni feud u kome jedan čovek odlučuje o životu i smrti svih svojih podanika. Ustav i zakoni u Gradištu predstavljaju mrtvo slovo na papiru, državne institucije služe za zaštitu vladara i progon njegovih protivnika.
Ekonomski, Gradište je vraćeno u Srednji vek. Privredu je dove u takvo stanje da s ovim tempom razvoja ni za narednih trideset godina ne bi stigla da se koliko-toliko oporavi. Za pet godina naprednjačke vlasti Gradište je zaduženo s još oko 2 miliona evra. Novac iz kredita potrošen je na servisiranje javne uprave i, manjim delom, u krpljenje infrastrukture. A, subvencijama se čašćavaju domaći, politički podobni, pojedinci i Beogradski investitori.
Koliko je to nakaradno pokazuje poslednji primer subvencioniranja projekata prekogranične saradnje koje Veliko Gradište sprovodi sa našim susedima preko Dunava u Rumuniji.
Kako nezvanično saznajemo, Milić je strikno zabranio Načelnici Opštinske Uprave i svim radnicima opštine da bilo šta pitaju ili zatraže bilo koja dokumenta u vezi odeljenja LER (lokalni ekonomski razvoj). Tako da, pristup tom odeljenju imaju samo Načelnica odeljenja, Jasmina Petrović i Dragan Milić. Pre par godina odlaskom sa mesta Načelnika odeljenja LER Zlatibor Mitić, ustupio je tada projekat graničnog prelaza Usje Vladimiru Štrbcu, suprugu Načelnice odeljenja Jasmine Petrović i sadašnjem povereniku SNS-a u Gradištu. Kako kruže priče po čaršiji, priča se da je sve to planski urađeno, jer je plata kao nosiocu projekta, negde oko 1.000 evra.
Kad se uz sve ovo dodaju činjenice o otimačini državnih i privatnih preduzeća i nameštenim tenderima dobija se kompletna slika okupatorske vlasti, koja Gradište smatra svojim legitimnim ratnim plenom. A, sve ovo se najbolje može videti u višegodišnjoj eksploataciji tresetnog zemljišta u Ramskom ritu, za koje nije izdato odobrenje od strane Ministarstava rudarstva i energetike. Pošto je u pitanju pronevera miliona i miliona opštinskog i državnog budžeta, intervenisao je i sam ministar Antić. Kako smo saznali od našeg izvora iz opštine: “Sredinom prošle godine je na zasedanju opštinskog veća bilo pokrenuto pitanje u vezi pisma koje je uputio ministar Antić opštinskoj Upravi opštine Veliko Gradište, da je preduzetnik koji vrši eksploataciju treseta bez dozvole dužan da nadoknadi štetu vlasniku za zauzeto zemljište, što je u ovom slučaju opština Veliko Gradište, a Republici Srbije da isplati vrednost za eksploatisano zemljište. Međutim, kao i obično intervenisao je Milić, koji je tvrdio da to pismo o kome je pokrenuto pitanje ne postoji i da na tome treba sve da se završi”, preneo nam je naš izvor. Pa da ne bi bilo da smo mi svi ludi i poverujemo da zaista to pismo ne postoji, mi ga za početak prilažemo u celosti:
Politički i privredni sunovrat, kad dođe do smene vlasti, možda će uspeti da se zaustavi, ali ozdravljenje društva, obolelog od naprednjačke pošasti, sasvim je neizvesno. Bolest je uzela maha i progresivno se širi, kao što se vidi po izbornim rezultatima, koji predstavljaju svojevrsnu dijagnozu za koju nema adekvatne terapije
Vlastite mentalne poremećaje Dragan Milić je prvo preslikao na političku scenu, a onda raširio kroz sve kapilare društva u opštini. Dok u svojoj bolesti, on uživa, mi obični građani patimo.
Verovatno niko nikad neće uspeti da do kraja objasni uzroke koji su izazvali tako dramatične posledice. Ipak, treba uzeti u obzir informacije i analize koje nude pojedinci koji dobro poznaju Milića i njegov razvojni put.
Ko nasledi vlast, posle naprednjačke pošasti koja je harala, shvatiće srž legende o Augijevim štalama.
Rušenje Milića je obaveza svakog normalnog građanina, a kad se to desi trebalo bi, za početak, očistiti političko i drugo đubre koje će ostati iza njega.
Dekontaminacija od Milića biće teška, komplikovana i dugotrajna. No, neko mora da prihvati taj izazov. Što pre, tim bolje.
M. Lalić
