Mladost je budućnost, kažu. Ali šta se dešava kada generacijski jaz postane toliko veliki da se mladi pomeraju u stranu? Ovo pitanje se nameće kada čujemo priču o Iskri Maksimović, 75-godišnjoj direktorki javnog preduzeća “Tvrđava Golubački grad”.
Postavljena iz Beograda, ova baka je preuzela vodeću ulogu u upravljanju jednim od najznačajnijih kulturno-istorijskih spomenika Srbije. Ali ono što je mnoge iznenadilo nije njeno životno iskustvo, već činjenica da mladi kadrovi gotovo da nisu dobili šansu.
Maksimovićeva se predstavlja kao “mlada nada” SNS-a, što izaziva dodatna pitanja o transparentnosti i odgovornosti pri izboru kadrova. Ali to nije sve. U javnost su procurele informacije da je njen sin, bez formalnog zaposlenja, praktično preuzeo funkciju njenog zamenika.
Ovakvi primeri nameću dublje pitanje: da li se mladi u Srbiji suočavaju sa sistematskim izazovima koji ih isključuju iz javnog života? Koliko su pozicije poput ove zaista dostupne mladim ljudima sa svežim idejama i energijom?
Iako mnoge institucije tvrde da podržavaju mlade, ova priča ukazuje na suprotno. Dok se zvanično zagovara omogućavanje prostora mlađim generacijama, ovakvi primeri podsećaju na stare obrasce gde su lični interesi važniji od opšteg dobra.
Vreme je da postavimo važna pitanja: kako se biraju ljudi na odgovorne pozicije? Ko kontroliše njihov rad? I što je najvažnije, kako mladi mogu dobiti priliku koju zaslužuju?
Podelite svoje mišljenje u komentarima i recite nam: da li je ovo primer sistema koji se mora menjati?
(Tpknews.com/I.M.S.)
Baka zna znanje