Miroslav Dražilović već tri decenije drži čuveni lokal “Lipov lad”, u kojem do sada nije bilo nijednog incidenta.
Miroslav Dražilović (69), iz Doljašnice kod Velikog Gradišta, vlasnik kafane “Lipov lad” u Češljevoj Bari, igrom slučaja se našao u žiži javnosti jer je njegov lokal pomenut kao mesto na kojem je Živislav Stević (68), iz Srednjeva, pištoljem usmrtio Dančeta Pajića (51), iz Gareva. Ispostavilo se, međutim, da se zločin dogodio u drugoj kafani, u centru sela, a ne kod Miroslava…
– Ugostiteljski objekat je moj već tri decenije, i u njemu se nikada nije dogodio nijedan incident, a kamoli ubistvo. Insistiram na tome da gosti budu pristojni, da se zna red, pa ne dozvoljavam ni da se čaše razbijaju. Jednom sam čak i svom sinu zaustavio muziku dok se veselio s društvom jer je srča počela da leti po kafani – svedoči
Dražilović.
“Lipov lad” prvih devet godina postojanja nalazio se na drugoj lokaciji, a već 21 godinu je u centru Češljeve Bare, prekoputa novoizgrađene crkve posvećene Svetoj Trojici.
Inače, ovaj lokal je karakterističan i po tome što se u njemu služi samo piće, a ako neko hoće da časti, donese meso da se peče na ražnju.
– Tako je bilo i kad se dogodilo pomenuto ubistvo. Jedan čovek je ovde kod mene slavio rođenje unuka, a sada već pokojni Danče jeste svratio, ali je posle otišao u onu drugu kafanu, gde ima i muzike, te
tamo nastradao – precizira kafedžija Miroslav.
A gosti njegove kafane su ne samo meštani, već i ljudi iz okoline. Ima i mnogo gastarbajtera, ali najviše tokom jeseni, kad masovnije dolaze u zavičaj. Gosti, kaže, rado navraćaju i tokom zime,
jer tada ovde svira “živa muzika”.
– Čitav život provedoh u ugostiteljstvu, a od pre četiri godine sam u penziji. Ali i dalje držim kafanu: ne zbog novca, jer ovde i nema neke zarade, već zbog svojih prijatelja, dobrog druženja i atmosfere. Tako ću da nastavim sve dok me zdravlje bude služilo – zaključuje Miroslav Dražilović.
ČAST
Čuveni kafedžija sa suprugom živi u Doljašnici, a sin, snaja i unuci su mu u inostranstvu. – Krajem novembra očekujem praunuče, pa ću tada ovde da pečem prase i jagnje, da častim društvo – najavljuje Miroslav.
M.V.
