Uznemirujući slučajevi vršnjačkog nasilja nedeljama potresaju javnost u Srbiji, a najnovije se desilo u Požarevcu kada je učenika osnovne škole “Dositej Obradović” vršnjak namamio na igralište, da bi ga brutalno pretukao i pokušao da mu skine i ukrade odeću.
O ovom slučaju vršnjačkog nasilja u Požarevcu odmah su obavešteni policija i škola, a kako majka napadnutog dečaka Strahinje S. (13) kaže, njen sin već nedeljama trpi vršnjačko nasilje u pomenutoj školi, od godinu dana starijeg Lazara Đ. (14).
Strahinja je nakon ovog incidenta pretrpeo teže telesne povrede, a njegova majka veruje da je razlog za napad i maltretiranje ljubomora!
– Otac mog sina je otišao da radi u Ameriku kada je Strahinja imao sedam godina. On mu šalje stvari, ali moj sin ne gleda koja je koja marka niti pati od toga. Možda zbog tih marki i postoji neka ljubomora ili zavist kod ostale dece. Njemu je taj dečak Lazar Đ. pretio da će mu otimati patike. On zbog toga u školu ide u običnim belim patikama, da ga druga deca ne bi posmatrala drugačije – kaže za Blic majka Jelena S. i dodaje:
– Moj sin je vaspitan tako da nikoga ne napada. Njega je pre nedelju dana taj Lazar udario pesnicom, a pre tri nedelje mu je udarao šamare pred svom decom i rekao ‘To ti je opomena jer sam čuo da si mi opsovao majku’.
Međutim, ono što se desilo u nedelju 27. novembra na igralištlu Lamela u blizini škole sve je promenilo – Strahinja umalo nije završio na VMA, a u sve je morala da bude uključena i policija.
– Te nedelje smo se vraćali sa porodičnog ručka od deke, a Strahinja je tada otišao da se nađe sa devojčicom sa kojom je počeo da se viđa i trebalo je da dođu odmah u stan. Sledeće čega se sećam jeste da me sin zove u panici i kaže mi da odmah dođem na igralište Lamela, da ga tamo biju i da krvari – govori majka.
Kako kaže, sumnjala je da se nešto desilo pošto dece već neko vreme nije bilo, ali nije joj palo na pamet da im se nešto desilo. Majka Jelena kaže da je njen sin uspeo da pobegne od napasnika i pozove je da dođe.
– Kada sam došla tamo zatekla sam scenu gde mom sinu skidaju patike. Ovo nisu devedesete godine, to ne bi trebalo da se dešava. Ta deca su posle i mene napala i rekli su za mog sina “Šta, pi**a pobegla?”. Ta devojčica sa kojom je bio je plakala, nju su isto hteli da biju – priča ova majka.
Prema rečima njegove majke, dečak napasnik je na terenu okupio desetak srednjoškolaca koji su gledali i smejali se dok je on tukao njenog sina, a niko od te dece nije ni pokušao da spreči nasilje.
– Lazar ga je zvao i napravio mu je sačekušu sa više dečaka i devojčica. Devojčice su htele da biju njegovu devojku koja je bila sa njim, a dečaci mog sina. Sem tog Lazara ostala deca koja su bila tu su u srednjoj školi, i po 4-5 godina stariji. On ga je udario iznad slepoočnice i pitao ga “Hoćeš li da mi priznaš da si mi opsovao oca?”. Skinuo mu je tada jaknu i udario ga pa rekao “Spakovaću te na VMA” – objašnjava Strahinjina majka i dodaje:
– Nisam znala šta me je snašlo. Toj deci sam rekla da ću sve da ih prijavim na šta mi je taj dečak Lazar rekao: “Ajde samo da vidim kako ćeš da me prijaviš, da vidiš kako ću tek onda da ga maltretiram”.
Jelena je rekla da su se ta deca ubrzo razbežala, a da je ona sa sinom i devojčicom koja je bila sa njim otišla u policijsku stanicu i sve prijavila. Kaže da joj je sumnjivo kako je policija tako brzo pronašla Lazara Đ. i zato veruje da je on već poznat policiji.
– U policiji je Lazar rekao da sam ja njega tukla. Mislila sam da će se nešto promeniti kada dođe njegova majka, ali nije. Pitala sam je da se ovo sve završi i da među nama ne bude zle krvi, na šta mi je ona rekla da sam ja napala njeno dete i da je moj sin opsovao njemu oca i porodicu. Ja sam bila u šoku – govori ona.
– Kasnije mi je sin rekao da mu je Lazar rekao da dođe na to igralište ili će on doći kod nas. On je to sve planirao – da dovede te starije i da ga napadaju. Kada sam ja došla i meni je pretio, hteo je i mene da udari. Saznala sam da ta deca nemaju nikakvog obzira ni prema nastavnicima ni prema roditeljima. Ne poštuju nikoga. Mom sinu su od udaraca popucali kapilari, pun je modrica i iskrvario je dosta. Rekao mi je “Da nisam pobegao oni bi mene ubili” – govori uznemireno majka ovog dečaka.
Kaže da je sina vodila i kod lekara specijalista i da je uzela uput za psihologa jer joj sin nakon ovog incidenta ima problema sa spavanjem i plaši se da ide u školu.
– Moje dete je pod velikim stresom i veoma je uplašen. Nije išao u školu već sedam dana, a od povreda nije mogao uopšte da jede normalno već samo kašastu hranu. Vidim da je uplašen, a ja sam u strahu da ga pustim da bilo gde ide sam – kaže ona.
Jelena ne sme ni da pomisli kakve će ovo posledice ostaviti na njenog sina, jer je on još uvek dete.
– Ima košmare kada spava, sanja da vidi Lazara i ostale kako ga napadaju. Kaže mi: “Mama, sanjao sam da su me dvojica odvela u kućicu, da ne znam gde sam”. Baš je strašno. Lekari su mu prepisali i lekove za smirenje – priča Jelena.
– Strašno je što je Lazar bio u našem domu pre nekoliko dana, jer oni idu u istu školu samo su druga smena. Oni su se skoro upoznali, nema ni mesec dana. Strahinja se prema njemu ponašao kao prema prijatelju. I kada je bio kod nas u domu on je spopadao Strahinjinu devojku, udario je po zadnjici par puta. Čula sam je kako mu govori da prestane. Tada sam uletela u sobu i rekla sam mu da je takvo ponašanje nedopustivo, ali da je on gost mog sina i da ga neću izbaciti iz stana – govori njegova majka.
Kaže da je pokušala da sa sinom razgovara o tome kako se osećao posle svega što se desilo.
– Rekao mi je da se oseća poniženo, razočarano, iznevereno i postiđeno. Pitala sam ga da li je u nekom trenutku osetio bes da mu uzvrati, a on mi je rekao da može da zadrži bes jer želi sve da reši razgovorom. Razgovrala sam sa njegovim ocem, i mislimo da bi najbolje bilo da počne da trenira nešto za samoodbranu, neku borilačku veštinu kako bi znao da se odbrani od takvih kao što je ovaj dečak Lazar – ističe ona.
– Odmah po saznanju za ovaj incident škola je preuzela sve u što je njenoj nadležnosti da zaštiti učenike, iako se nasilje nije desilo u samoj školi mi moramo i želimo da zaštitimo naše učenike. Ovo je prvi put da smo mi u školi saznali da je među ovim dečacima postojao sukob. Oni su se čak i družili – kazala je za “Blic” Ivana Joksimović direktorka osnovne škole “Dositej Obradović” u Požarevcu.
Ona je istakla da je škola odmah obavila razgovore sa porodicama oba dečaka.
– Obavešteni smo o svim detaljima. Organizovali smo tim za zaštitu, napravili plan zaštite i podrške. Dečaci se sada nalaze ne praćenju, tu tek predstoje aktivnosti u koje će biti uključena i psihološko-pedagoška služba. Koliko znam Strahinja prošle nedelje nije dolazio u školu, ali se vraća. Škola će nastojati da pruži svu potrebnu podršku. Nama su bitna deca koja idu u našu školu i da se ne produbljuju konflikti među njima – navela je direktorka.
(Tpknews.com/Blic)
Pošto mu je otac u inostranstvu mogu da plate par momaka koji će iz daleka da prate i čuvaju dečaka. A ako ga napadnu mali krimosi zna se šta im sleduje od dečakovog obezvedjenja. To je jedan od načina da se stane na put ovom zlu koje je uzelo maha. Majka koja brani sina krimosa da plati drastični kaznu a izgrednika lepo spakovati u dom.
Ovakvu državu Aleksandre Vučiću nismo želeli!!!
A sto se ne objave slike, imena i prezimena, staviti oba deteta na stub srama. Sramota za ovo drustvo. Vucic i njegova polarizacija drustva ce dovesti do surovog gradjanskog rata koji tinja vec duze vreme, samo sto ni rezimski a ni ovi takozvani opozicioni o tome nista ne izvestavaju jer se plase. Tolerancija, koja se propagira u celom svetu je dovela do toga da se svi tolerisu. Nasilinici, lazni doktori, nepismeni bogatasi. Doslo je do dna, i nema gde vise.
Nažalost,ovakvi incidenti su karakteristični i ponavljaju se već decenijama.
U svakoj osnovnoj školi postoje dečaci koji su skloni vršnjačkom nasilju.
Jednostavno,takve stvari uobičajene,najbolje objašnjenje daje naučna oblast Ponerologija.
Svuda u svetu postoji grupa u populaciji,koji su psihopate (6%) i grupa osoba koje su psihički devijantne osobe (12%). Te grupacije vrše sve vrste nasilja, zlostavljanja i ubistava. Isti problem je i sa populacijom dece. Neka deca postanu psihopate zbog fizičkih povreda glave u najranijem uzrastu,obično to urade roditelji ili familija,koji su takođe psihopate. Dok određena deca postanu psihopate,pod uticajem psihopata je okoline ili roditelja.
Načini suzbijanja delovanja psihopata generalno nema,jer su zaštićeni od strane zakona i institucija,koje su pune psihopata i psihički devijantnih osoba.
Alternativnih rešenja ima i nisu baš po legitimna,jer psihopate hoće da se povuku,samo kada su životno ugroženi! Znači na silu,odgovoriti silom i to brutalno. Što,složićete se nije legitimno.
Naravno,sve psihopate su patološki lažovi,narcisoidni egoisti,bez empatije i izuzetno skloni svim vidovima nasilja.
Jednostavno tako su koncipirane sve vladajuće strukture na svetu!
Lepo je jedan čitalac napisao komentar,neka roditelji plate privatno obezbeđenje,koje će pratiti ugroženog dečaka,kako bi nasilnika-psihopatu doveli u red i “objasnili” mu i da nad silom,postoji veća sila. Što bi se reklo “prevaspitanje batinama”.