Stanovnicima požarevačkog naselja Busije godinama smetaju buka i smrad sa farme ovaca u blizini njihovih kuća. Do sada nisu uspeli da reše taj problem, jer vlasnika farme štiti gradska odluka kojom je na tom prostoru dozvoljeno držanje stoke.
“Zamislite sad ovu situaciju ovde kada dođe leto i kada počne smrad. To ne može da se sedi, to se oseća do škole. Škole su intervenisale”, kaže Slobodan Milovanović, žitelj naselja “Busije”.
Busije je obodno naselje Požarevca ali nije daleka periferija. Poslednje kuće graniče se sa nekadašnjim rasadnikom propalog preduzeća “Voćeprodukt”, danas pretvorenim u privatnu farmu ovaca.
“Ja sam baš uz taj njegov plac, meni najviše dosađuje”, kaže Ljubiša Jovanović i dodaje da ne samo što on ima tu ovce, konje, on je tu navukao, evo čujete lavež pasa. “Mi ne možemo od tog laveža pasa da spavamo noću, ne možemo ništa.”
Po odluci Skupštine Grada Požarevca iz 2009. godine, u gradskoj zoni u kojoj je farma, dozvoljeno je držanje stoke. Na to se poziva i njen vlasnik.
Vlasnik firme Srbislav Simić kaže; „Dozvolu imam da držim, prema tome, ja kažem – ako se zakon promeni i ja menjam. Udaljen sam kako je naloženo, deset metara. Ja sam trideset od domaćinstva.”
U požarevačkoj Komunalnoj inspekciji potvrđeno nam je da je vlasnik farme do sada više puta kažnjavan zbog neuređenog dvorišta i izlivanja kanalizacije. Ali, tu se nadležnost inspekcije završava. Jedino rešenje je, kažu, proširenje gradske zone u kojoj je zabranjeno držanje stoke. U slučaju meštana Busija, granica je jedna ulica.
Miroljub Manojlović kaže da žitelji Busija predlažu da se promeni granica, da umesto ove granice Sedam sekretra SKOJ-a, koja štiti unutrašnjost ali ove druge kuće ne, da se pomeri i da ulica koja je poslednja do nekadašnje Živinarske farme bude praktično granica. Jer, stvarno, ovo je isključivo stambeno naselje, gde se ljudi ne bave poljoprivredom.
Dok se linija razgraničenja ne pomeri, svako ostaje na svom položaju. Ovce na farmi, žitelji Busija iza zatvorenih prozora. Ironično kažu, da makar deca iz obližnje osnovne škole ne moraju da idu na selo kako bi videla domaće životinje. Imaju ih u komšiluku.
(RTS)
