U nedelju u 10 sati jedan megavat električne energije na našem tržištu u veleprodaji koštao je – svega 12 evrocenti.
U nekim evropskim zemljama cene struje su čak otišle u negativnu zonu, piše Danas.
Posle prošlogodišnjih rekordnih tržišnih cena struje u Evropi koje su dostizale i do neverovatnih 550 evra po megavatsatu, ovako niske pa čak i negativne cene zahtevaju objašnjenje.
Ako pogledamo dnevne cene, odnosno cene iz sata u sat koje objavljuje portal Energy Flux, uočljivo je da pad cena počinje oko devet sati pre podne i traje do oko 17 sati.
Uveče je kupovina struje znatno skuplja, pa je u Srbiji recimo od 20 do 24 sata koštala od 80 do 100 evra po megavatsatu.
Objašnjenje za ovakvo kretanje cena, kako kažu stručnjaci, leži u odličnim prirodnim uslovima za proizvodnju struje.
Željko Marković, stručnjak za energetiku, ukazuje da je vreme takvo da hlađenje nije potrebno, a takođe smo završili i sa grejanjem.
“Imali smo nisku potrošnju, a s druge strane jako su povoljni uslovi za proizvodnju struje. Imali smo dosta kiša, ima puno vode u akumulacijama. Ako gledamo šire, Balkan, pa i Evropu, ima dosta sunca i duva vetar. Iako je naša berza bila otporna, nije bilo negativnih cena, ipak je u određenim satima došlo i do toga”, napominje Marković.
Evropske zemlje koje imaju velike kapacitete obnovljivih izvora energije kada su povoljni uslovi prave više struje nego što mogu da potroše, pa čak i da izvezu.
Recimo Danska u normalnim uslovima oko 85 odsto električne energije dobija iz obnovljivih izvora, pre svega vetra.
Međutim, kada su dobri uslovi vetrenjače mogu da proizvedu mnogo više energije od potreba ove zemlje, pa čak i okolnih zemalja sa kojima ima jake konekcije. Tada, proizvođači nude struju i džabe, pa čak i doplaćuju da je neko kupi.
To se dešava i u nordijskim zemljama u kojima se topi sneg i gde hidroturbine rade na maksimumu, a u Centralnoj i Severnoj Evropi su odlični uslovi i za proizvodnju solarne energije.
U pojedinim trenucima proizvođači iz Nemačke, Danske i Holandije plaćali su i više od 200 evra po megavatsatu samo da neko preuzme njihovu struju.
Ovu situaciju koristi i Elektroprivreda Srbije koja uvozi znatne količine, skoro po besplatne struje.
Na primer, oko podne je uvezeno više od 900 megavata električne energije što je petina potrošnje u tom trenutku i to po svega 19 evrocenti po megavatsatu.
Marković objašnjava da je sada trenutak kada ne treba gledati negativno na uvoz struje.
“Može da se desi da uvozite struju i da vam još za to plaćaju. Osim toga, otvara se prostor za remont kapaciteta pošto možete da priuštite da neki blok ili turbina ne radi u ovom trenutku”, zaključuje Marković.
Povodom ove situacije na elektroenergetskom tržištu pre tri dana oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da “ako situacija sa energentima ostane ovakva, neće biti potrebno sledeće poskupljenje struje koje je dogovoreno sa Međunarodnim monetarnim fondom”.
“Povešćemo računa o tome i da ljudi u Srbiji budu zadovoljniji, da investitori u Srbiji budu zadovoljniji. Želimo da zadržimo taj nivo od 60 plus procenata privučenih stranih direktnih investicija u zemlju, jer je to ono što pravi prednost za Srbiju u odnosu na sve druge na Balkanu”, rekao je on tokom Drugog samita Evropske političke zajednice u Moldaviji.
Globalno, ova godina bi mogla biti rekordna po investicijama u obnovljive izvore energije, pre svega vetar i sunce.
Prema izveštaju Međunarodne agencije za energetiku procenjuje se da bi investicije u OIE ove godine mogle da dostignu 1.740 milijardi dolara.
Globalni kapaciteti OIE bi trebalo da dostignu 4.500 gigavata, što je jednako zbirnim kapacitetima za proizvodnju struje SAD i Kine.
Dve trećine dodatnih kapaciteta iz OIE biće u solarnoj energiji. U zemljama poput Španije, Nemačke i Irske proizvodnja struje iz vetra i sunca do sledeće godine dostićići će 40 odsto ukupne proizvodnje električne energije.
(Tpknews.com/Danas)
