Prošle nedelje moju pažnju privukao je film o poslednjim danima Adolfa Hitlera. I dok je ruska armija osvajala rubna područja Berlina, u bunkeru, u kojem je Firer obitavao, igralo se, pevalo, nazdravljalo… Hitler je izdavao naređenja svojim generalima, verujući da će, ipak, dobiti rat.
U stanju teške psihoze i rastrojstva, Hitler je primao izveštaje sa terena o nemoći nemačkih armija da zaustave neprijateljski prodor u Berlin. Uvidevši da ga napuštaju verni saborci, poput Himlera, Geringa, Špera, Firer je odlučio da se ubije, naredivši da njegovo i telo Eve Braun, njegove saputnice, budu spaljena, da ih neprijatelj ne proučava u svojim laboratorijama.
Nacistička armada, koja je bila pseći odana svom voljenom Fireru, uvidevši da je đavo došao po svoje, počela je da otkazuje poslušnost, rukovođena razumom da se zaštite građani Nemačke, a i da sami sačuvaju svoje živote.
Dugo sam poredio Hitlerove poslednje dane sa današnjim prilikama u Golupcu.
Golubački Firer je, takođe, teško bolestan. I psihički, između ostalog. Svakim danom je sve nerazumniji, a za razliku od Hitlera, do skoro je imao infarkt pa mu ugradili dva stenta, i još boluje od sarkoma, a nakon detaljnih pregleda, otkriveno je da mu je telo zaraženo i virusom side.
I umesto da shvati šta ga je snašlo, da se obrati svojim građanima, saopšti im da je kao predsednik tvrdo verovao da čini najbolje za njih, ostavljajući mogućnost i da je grešio, ali da se zbog bolesti, i potrebe lečenja, povlači iz javnog života, nesrećni Nebojša tumara unaokolo po opštini, tražeći saveznike među onima koji i njega i opštinu na čijem je čelu, smatraju poslednjim smećem!
I dok su investitori pred vratima Golupca, sa pozamašnim odvojenim evrićima za ulaganje u razorenu golubačku privredu, golubački predsednik i njegova lopovska banda, koja se uveliko osipa, rešeni su da golubačku opštinu potpuno zgaze. Hitler je dan uoči samoubistva saopštio saradnicima da ga nemački narod nije zaslužio, jer nije ostvario njegovu zamisao o porobljavanju sveta.
Tako, okruženje golubačkog predsednika planira da kremira njegovo telo, verujući da će na taj način sakriti od građana, i istorije, od čega je raspop Nebojša bolovao, i da je, uz Jasera Arafata, jedini predsednik koji je umro od side. Kao da ne postoje zdravstveni kartoni i lekari koji su ga lečili, i kao da se te tajne mogu sačuvati.
Poslednji Hitlerovi dani bili su pakleni za nemački narod. Ginula su deca, žene, starci, a SS odredi vešali su starce koji su bežali ispred ruskih jedinica.
Poslednjih dana građani golubačke opštine prolaze kroz isti pakao. Raspopova stranačka kamarila nesmanjenom žestinom pelješi fondove, budžet, rasprodaje preostalu imovinu – da mogu i vazduh bi prodali za masnu proviziju, reketira privrednike, od kog iznosa polovinu odmah stavlja u svoje džepove.
Na Mijovićevom grobu treba da stoji natpis: “Ovde počiva čovek koji je sam, zauvek zgazio golubačku opštinu”.
(Mile Sova)
Iskreno se nadam da nije tačno ovo što stoji u tekstu, da Mijović ima virus side. Nikome ne želim neizlečivu bilest i smrt, bez obzira ko je u pitanju. Mada mi nije jasno, odakle Miletu Sovi ovaj podatak. Moj izabrani lekar je Mijovićeva supruga, koju ću za svaki slučaj da promenim, bez obzira što mi je poznato, kako se sida prenosi.
Mijović je umislio da je iznad Boga i da može nekažnjeno da pljačka, ucenjuje i ponižava narod Opštine Golubac. Vrhunac njegove bahatost je zidanje crkve u kraju iz kog je potekao i to opljačkanim novcem. Još jednom se potvrdila ona stara izreka da ničija nije do zore gorela. Sve što je pokrao daće na sopstveno lečenje ali leka za njega nema dok ne vrati spomenik na mesto gde je stajao i dok ne rasproda sve što je tudjim novcem pokupovao. Možda mu se Bog tada smiluje i poštedi ga muka koje mu sleduju. Ako je tačno da boluje od side, kao zdravstveni radnik, zna koja je procedura u takvom slučaju. Obavestiće ako ima i trunke morala sve one koje je kresao da i one pod hitno urade test na sidu da se ne bi bolest dalje širila. Bruka je pukla pa je pukla tako da je bolje da se jave dobrovoljno na testiranje i obaveste sve sa kojima su dolazile u intimne odnose. Situacija nije ni malo laka i treba se veoma ozbiljno shvatiti pod uslovom, napominjem još jednom, da je Mijović stvarno oboleo od side. Kao ljudsko biće ne radujem se tudjoj nevolji za razliku od dotičnog koji je važio za veoma osvetoljubivu osobu. Svi oni koji su krali zajedno sa njim čeka slična kazna. Ko je sledeći posle Mišela i Mijovića videćemo spisak je poduži.
Eno je Sneža na aparatima. Umire od straha.