Srpska pravoslavna crkva i vernici, danas, 19. decembra, slave Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja koji važi za zaštitnika putnika, moreplovaca, ribara, dece i splavara.
Slava Sveti Nikola je po broju onih koji je slave, bez premca među Srbima, a hramovna je i manastirska slava SPC. Kako se veruje u našem narodu, polovina Srba slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina ide u goste.
Razlog za omiljenost leži u ličnosti Svetog Nikole. Rođen je u gradu Patara u Maloj Aziji. Neobično duševan, zamonašio se i svoje bogatstvo, nasleđeno od roditelja, razdelio siromašnima, starima i nemoćnima.
Pomagao je i tešio narod, širio veru, pravdu i milosrđe, donosio utehu, mir i dobru volju. Dobra dela činio je tajno, sakriven od bilo čijeg pogleda. Iz njegovog dobročinstva proistekla je legenda o Deda Mrazu.
Upokojio se u starosti, 6. decembra, odnosno 19. decembra 343. godine.
Slavi se i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mira u Likiji u Bari i položene u crkvu svetog Jovana Preteče.
Tri godine kasnije podignuta mu je velelepna crkva, koju su srpski vladari bogato darivali.
Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava SPC. Posvećeno mu je više od 600 crkava. Pada u vreme Božićnog posta, pa je i slavska trpeza obavezno posna.
Kako bi godina pred nama bila plodna i berićetna, ko je propustio da na Svetu Varvaru, pre dva dana, poseje božićnu pšenicu, može to učiniti na danas, na Nikoljdan.
(Tpknews.com/Mediji/Wikipedia)
