Pravoslavci danas slave Aranđelovdan, odnosno svetog duha Arhangela (anđela) Mihaila, prvog anđela za koga se veruje da je ravan Bogu. Aranđelovdan je druga najveća slava kod Srba, ispred Đurđevdana (na prvom mestu je Nikoljdan).
Arhangel Mihailo je “vođa nebeskih vojski” koji se uvek javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji.
U pojedinim delovima Srbije postoji pogrešno verovanje da na sutrašnji dan nipošto ne treba praviti žito pošto se ne slavi klasičan svetac već anđeo.
Međutim, Srpska pravoslavna crkva smatra da upravo treba praviti žito jer je u pitanju zvanična slava, bez obzira što nije u pitanju svetac koji je istorijska ličnost.
U narodu postoji verovanje da na Aranđelovdan ne treba obavljati nikakve kućne poslove, usisavati, prati prozore, prati veš…
Po crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava “onog koji je kao Bog”. Na grčkom jeziku reč “arhi” znači glavni, prvi, a “angelos” znači vesnik, anđeo.
Na ikonama je predstavljen kako u svojoj desnoj ruci drži koplje kojim popire Lucifera, a u levoj palmovu grančicu. On se smatra čuvarem pravoslavne vere i borcem protiv jeresi, a narodno verovanje kazuje da on dolazi i uzima ljudske duše, kad je kome kucnuo čas.
Mnoga su narodna verovanja ο ovom Anđelu. Kažu da on obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu – nije dobro, a ako je kod glave – bolesnik će ozdraviti.
Ovaj dan ustanovljen je kao praznik Arhangela Mihaila u vreme Silvestera Prvog Rimskog (314-335) i Patrijarha Aleksandra Aleksandrijskog (326).
Slavi se u jesen, a po narodnom verovanju to je zato što kad su sveci delili uloge, Arhanđel Mihailo dobi jesenje i zimsko vreme. Vreme zime i zimske teškoće. Govori se da u ovo vreme Arhanđel silazi na zemlju i luta svetom obučen u prosjaka da izgradi nevernike i pomogne nevoljnicima.
Na Aranđelovdan treba širiti dobre misli, a jednu jedinu stvar koju ne smete uraditi jeste da siromašne i nemoćne terate od sebe. To će anđeo, koji je stalno uz vernike, kazniti.
Žito – da ili ne? Ovako se slavi Aranđelovdan?
Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan može odrediti kakva će biti godina. Kaže se kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća! U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.
Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne spremaju žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.
Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili petak, onda treba da bude posna, a žito je obavezno. Žito za slavu se ne donosi za sveca već za naše upokojene pretke.
TPKNEWS
