Da u Srbiji nema pravde pokazuje epilog slučaja koji je ogolio svu bahatost režima Slobodana Miloševića, kada je njegov sin pištoljem pretukao “otporaše” koji sada plaćaju troškove suđenja.
Pre 17 godina, 2. maja 2000, Marko Milošević sa prijateljima i telohraniteljima u centru Požarevca, oko 18.30 časova, naočigled brojnih prolaznika počeo je da tuče Nebojšu Sokolovića, Momčila Veljkovića i Radojka Lukovića, samo zato što su imali drugačije političko uverenje.
Udarao ih je pištoljem u glavu, dok su ih njegovi saradnici šutirali i pesničili. Fotografija Lukovićevog unaženog lica bila je simbol na protestima koji su 5. oktobra te godine srušili Mioševićev režim.
Međutim, sudski epilog ovog slučaja je da je postupak protiv Marka Miloševića i drugih batinaša zastareo, a da samo njihove žrtve Nebojša Sokolović i Momčilo Veljković plaćaju sudske troškove.
Za prebijanje Lukovića suđenje je obustavljeno 2010, kada je stradao u saobraćajnoj nesreći.
Postupak protiv Miloševića juniora pravosnažno je zastareo marta 2012. Sudija Gordana Vidojković, koja je postupak vodila do zastarevanja, napredovala je jer je iz Osnovnog prešla u Viši sud.
Odmah nakon prebijanja policija je uhapsila žrtve. Veljković i Sokolović, koji je bio u nesvesti, sprovedeni su u pritvor, a Luković je zbog povreda koje su mu ugrozile život odveden u bolnicu, ali su ga policajci lisicama vezali za krevet. Sud je svoj trojici odredio pritvor, a tužilac Dmitar Krstev podigao je ubrzo optužnicu protiv žrtava stavljajući im na teret da su pokušali da ubiju one koji su ih tada brutalno pretukli.
Tužilac Krstev nije prošao reizbor 2010, ali je na posao vraćen 2012. Dočekao je penziju i sada radi kao advokat.
– Posle petooktobarskih promena to isto pravosuđe odbilo je da obustavi postupak protiv nas. Valjda da ne bi plaćalo odštetu. U početku, Markove saradnike i nas su teretili za tuču. Sudija Vidojković prvo ročište po našoj tužbi zakazala je tek 2003. Ona je odbijala da uvede u postupak Marka Miloševića sve dok nije dobio azil u Rusiji. Pre toga je zabranjivala da se njegovo ime spomene u sudnici – navodi Veljković.
Tek 2008. sudija Vidojković donosi sramnu prvostepenu oslobađajuću presudu protiv Miloševića juniora i njegovih saradnika uz obrazloženje da u postupku nije moglo da se utvrdi ko je tačno i kako od optuženih udarao oštećene.
– To je besmisleno. Znači da za ubistvo Brisa Tatona niko ne bi mogao da bude osuđen jer se ne zna ko je tačno zadao koji udarac – kaže oštećeni Sokolović, inače pravnik koji je i sam pisao brojne žalbe.
Veljković navodi da je oslobađajuću presudu iz 2008. Viši sud poništio u februaru 2009. i naložio novo suđenje.
– Sudija Vidojković 15 meseci nije zakazala nijedno ročište kada joj je vraćen predmet – podseća Veljković.
Na inicijativu oštećenih, ali i tadašnjeg Ministarstva pravde, pokrenut je 2011. disciplinski postupak protiv sudije Vidojković. Međutim, zakon je propisivao da njen rad može da se preispituje samo unazad do 2010, a da je sve ostalo zastarelo, tako da je odbačena disciplinska prijava.
Koliko košta nepravda
Oštećenima Momčilu Veljkoviću i Nebojši Sokoloviću prvo je sudija Gordana Vidojković, koja je vodila postupak, odredila da plate sudske troškove, dok takvu obavezu nemaju optuženi, pa ni Marko Milošević koji se nijednom nije pojavio na suđenju.
– Meni je ona prvo odredila 822.250 dinara za postupak koji je zastario zbog nje. Kasnije je to smanjeno na oko 50.000 dinara. I odmah mi je sudski izvršitelj to odbijao od plate, tako da je izašlo na ukupno 70.000 dinara. Nedavno mi je odbijena poslednja rata. Žalio sam se odmah Vrhovnom sudu, ali još nisu odlučili – navodi Veljković.
Sokolović kaže da je njemu određeno da plati oko 700.000 dinara za troškove suđenja, ali mu ne odbijaju od plate jer je nezaposlen.
– Meni su odbili da isplate odštetu zbog teških povreda, pritvora i suđenja koje nije bilo u razumnom roku – kaže Sokolović.
TPKNEWS/Blic/Vuk Z. Cvijić
