Gornjačku klisuru su kroz istoriju pratile brojne legende, misteriozni događaji i ozbiljna versko-politička previranja. Od rimskog perioda, preko srednjeg veka, vremena hajduka, svetskih ratova pa sve do danas izgleda da se malo toga promenilo. U netaknutoj prirodi gornjačkih planina i beskrajnoj tišini homoljskih šuma, među ljudima se kroz vekove širilo pravo divljaštvo.
Poznato je da ovi monasi koriste i laptopove. Fotografija je sa nepoznate adrese stigla i na mejl naše redakcije. Ona bi, verujemo, trebalo da predstavlja pretnju pojedinim građanima Žagubice i nepoželjnim novinarima?
Ipak, ništa ne iznenađuje kao nedavni događaji u manastiru Gornjak koji nas na trenutak teraju da zaboravimo da smo u 21. veku i kao da nas uvode u neko davno vreme – periode ratnih razaranja, ubistava, drumskog razbojništva i drugih sličnih događaja koji nas vraćaju u mračnu prošlost.
Iz pouzdanih izvora koji su u strahu od crkvene kriminalne mašinerije želeli da ostanu anonimni dobili smo informacije iz prve ruke o nedavnim dešavanjima u “carskom” gornjačkom dvoru. Po dolasku mladih monaha u manastir Gornjak desile su se brojne promene o kojima smo već pisali. Od korišćenja najmodernijih tehnologija u religijskoj praksi, beskrajnog ispijanja alkohola u i oko manastira, bahate seče šuma na Ježevcu, upitnog odnosa sa monahinjama, trošenja priloga vernika na teretane i sprave za vežbanje do nedavnih oružanih sukoba u samom manastiru.
Vernici koji dolaze u manastir primetili su veoma čudno ponašanje pojedinih monaha čija je prošlost takođe upitna. Ispod tamnih mantija i zlatnog nakita kriju se, kako kažu, ljudi lakog morala, išarani tetovažama i naoružani do zuba. Nedavna poseta patrijarha Porfirija dokazala je da monasi ne oklevaju ni od upotrebe pištolja i dugih cevi protiv nepoželjnih vernika.
Prema informacijama koje smo dobili, grupa uglednih građana iz Žagubice želela je da na dan dolaska patrijarha prisustvuje svetoj liturgiji i ostavi veliki prilog manastiru. Nakon što su došli da najave svoje prisustvo, kada su monasi videli da se radi o imućnim građanima, vlasnicima restorana, hotela i lokalnih firmi, poželeli su znatno veći prilog. Prema rečima naših sagovornika nije im bio dovoljan samo novac, već su tražili veliki procenat i učešće u radu njihovih privatnih firmi i ugostiteljskih objekata.
Zbunjeni i zgroženi žagubički darodavci sa gnušanjem su odbili da na ovaj način plaćaju reket monasima i upitali su ih odakle im drskost da tako nešto traže. Na to su monasi, prema rečima sagovornika odgovorili sledeće:
“Šta se čudiš stoko!? – rekao je mladi monah – Zar niste videli da smo najavili pokretanje biznisa u Gornjaku? Nismo mi ovde došli da se zajeb*vamo sa vama i ovim glupim narodom nego da ovde dovučemo isto onol’ko ljudi k’o u Tumanu!”
“Kakve to veze ima s nama?” začuđeno je upitao jedan od žagubičkih preduzetnika.
“Nemoj ‘se praviš blesav ti matori!” rekao je drugi monah. “Pa ti što će da dođu kod nas u manastir ima da dolaze i kod vas da žderu i piju! Znaš ti kol’ko je to para?! Red je da i mi tu ućarimo neki dinar.”
“Momci, ovaj razgovor je završen!” rekao je preduzetnik iz Krepoljina i dodao: “Doći ćemo da vidimo patrijarha i da ispričamo sve o ovim vašim ucenama, a sa vama nećemo da imamo ništa! Mi smo verujući ljudi, a ovo što vi radite uopšte nije hrišćanski” dodao je jedan od gostiju.
Na to monasi izvadiše oružje i uperiše u već isprepadane ljude. Zapretili su im da se ni slučajno ne pojavljuju na dočeku patrijarha ako ne žele da im uskoro očitaju opelo…
Otac Petar je jedva zadržao svog prijatelja koji se spremao da otvori vatru na goste, a Žagubičani su počeli da beže preko reke koju su pregazili munjevitom brzinom.
Kada su se razbežani radnici vratili na posao monasi su kao da se ništa nije desilo nastavili sa komandovanjem i posipanjem šljunka preko zelenih površina.
Eto tako izgleda jedan dan u manastiru Gornjak kada su monasi tu. Na sreću, zbog svog duboko intimnog odnosa sa igumanom manastira Tumane i vođom ove organizovane grupe, monasi češće borave u Tumanu nego u Gornjaku. Trebali bismo da zahvalimo Bogu što je tako, jer da nije, možda bismo do sada imali i ljudskih žrtava u ovoj nekada velikoj, a danas nažalost posrnuloj svetinji.
(Dopisnik tpknews.com iz Žagubice)
Ovo bi policija trebala proveriti, jer ovakva vest i fotografija stvaraju uznemiravanje javnosti. Ako vest nije tačna, da se uhapsi novinar. Ako je tačna, da se pohapse monasi. Sve smo u Srbiji imali, još nam samo fali klan u mantijama.
Prvo Bagira, sada i ovi. Hapsi policijo, dok nije kasno.
Sramota je čime se Vi bavite, skrnavite veru i kaljate čast monaha i bratije montiranim fotografijama! Izrodi ljudskog roda!!!
Da li si ti sigurna da je fotomontaža i zašto bi to neko radio?
Nismo mi izrodi ali nam je dosta raznorazne Vučićevi mafije. A kakvo je ponašanje monaha u Tumanu a sada i u manastiru Gornjak ne može se sakriti jer istina uvek pobedi. Ne diramo u Gospoda i u našu veru pravoslavnu ali smo protiv pljačke naroda i uništavanje prirode zarad nečijeg bogaćenja.