U Srbiji se već godinama odvija proces koji mnoge građane uvodi u dužničko ropstvo, uz prećutnu saglasnost vlasti. Banke, koje bi trebalo da budu garant finansijske stabilnosti, prodaju dugove građana privatnim agencijama za naplatu potraživanja.
Ove agencije, u saradnji sa javnim izvršiteljima, enormno uvećavaju dugove, često do iznosa koji višestruko premašuje originalni dug.
MEHANIZAM FINANSIJSKE EKSPLOATACIJE
Prodaja duga agencijama – Banke svoja nenaplativa potraživanja (loše kredite, dugove po karticama i računima) prodaju privatnim agencijama za naplatu dugova, često po veoma niskim cenama. Time se banke oslobađaju problematičnih potraživanja, dok agencije preuzimaju ulogu poverioca.
Uloga izvršitelja i višestruko uvećavanje duga – Kada agencija pokrene postupak prinudne naplate, javni izvršitelji dodaju svoje takse, troškove postupka, kamate i druge naknade. Ovi dodatni troškovi mogu dovesti do toga da se početni dug uveća i nekoliko desetina puta, čineći otplatu gotovo nemogućom za građane.
Dužničko ropstvo kao posledica – Građani koji nisu u mogućnosti da otplate ovako uvećane dugove suočavaju se sa zaplenom imovine, blokadom računa i oduzimanjem stanova ili kuća. Kako zakon trenutno ne predviđa efikasne mehanizme zaštite, poput instituta ličnog stečaja, mnogi ljudi postaju trajno finansijski ugroženi.
KAKO SE MOŽE ZAUSTAVITI OVA PRAKSA?
Da bi se stalo na put ovoj pošasti koja pogađa veliki broj građana, neophodno je sprovesti niz zakonskih reformi:
Ograničenje troškova izvršenja – Potrebno je jasno definisati maksimalne iznose koje izvršitelji i agencije mogu naplatiti, kako bi se sprečilo enormno uvećavanje dugova.
Uvođenje zakona o ličnom stečaju – Građanima bi trebalo omogućiti pravni mehanizam za izlazak iz finansijske krize, kao što je slučaj u razvijenim zemljama.
Jačanje kontrole nad agencijama za naplatu potraživanja – Mnoge od ovih agencija koriste agresivne i neetičke metode, često delujući bez adekvatnog nadzora.
Trenutna situacija jasno pokazuje da država ne preduzima dovoljno koraka kako bi zaštitila svoje građane. Umesto konkretnih mera, sve se svodi na politička obećanja koja ostaju neispunjena. Stoga je jasno da će se ovim problemom morati pozabaviti neka nova vlast – ona koja će biti spremna da se suprotstavi bankarskim i izvršiteljskim lobijima u interesu građana.
Dužničko ropstvo u Srbiji postalo je sistemski problem koji zahteva hitnu reakciju. Ukoliko se ne preduzmu konkretni koraci, hiljade građana nastaviće da gube imovinu i budućnost zbog mehanizama koji su pravno dozvoljeni, ali društveno neprihvatljivi.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
