Dnevna temperatura je bila prava prolećna, u vazduhu se osećao mir, a već ranom zorom dolazili su jedan po jedan meštanin iz sela i donosili isečene badnjake. Poslednji među njima, kao po običaju bio je Ljubivoje Paunović.
Paljenje badnjaka bilo je zakazano za 18 časova zbog obaveza oko paljenja badnjaka u susednom selu Kisiljevu. Da se još više ulepša sam taj čin pozvana su bila oba udruženja ia Topolovnika da donesu neko posluženje, dok oni iz Crkve bili su zaduženi za kuvanje dobre domaće rakije. Da rakija bude dobro skuvana pobrinuli su se Živoslav Grujić Gruja, i njegovi pomoćnici Dragan i Mića iz Popovca.
Ovaj badnji dan izgleda da polako postaje Dan sveopšteg okupljanja Topolovčana jer oko 18 časova sjati se masa sveta u crkvu i oko crkve pa čak i raja ostade napolju. Po nekoj proceni bilo nešto više od 300 ljudi.
nakon odslužene večernje službe, sveštenik se obratio svima okupljenima sa par reči blagoslova i pozvao ljude da pomognu oko renoviranja stare Crkvice posvećene Svetom Savi.
– Nadam se da će ovaj Božić probuditi ljude u selu na koje sam izuzetno ponosan i mnogo ih volim. Svi smo se stisli da završimo naš hram, znam da je teško, i znam da je kriza, ali u našem narodu nije bilo vremena kada nije bilo krize. Zato poručujem svim svojim žiteljima da dolaze u svoju crkvu, kao na badnji dan, kao na Božić, da se pričešćuju, da se mole Bogu svome i onda ćemo moći reći da ispunjavamo zadatak za koji smo naznačeni, a to je da budemo sapričasnici Božije blagodati. poručujem svim mladima u selu da ne brinu mnogo o finansijama nego da se uzimaju, da se venčavaju, da rađaju decu. I na kraju želim da svima čestitam Božič božićnim pozdravom – Mir Božiji – Hristos se rodi! -, poručio je sveštenik Sreten Milovanović.
Odmah nakon toga, sada već u selu tradicija, jer drugi put za redom Crkva Svetog Save na čelu sa njenim odborom obezbedila je 2 srebrnjaka i jedan zlatnik sa likom Svetog Save. Ovaj put je bilo mnogo više dece.
Nakon raspodele česnice paljen je badnjak u porti Crkve Svetog Save u Topolovniku a potom su se svi gostili bogatim posluženjem do 20:30 časova, nakon čega je svako otišao svojoj kući.
Ovom prilikom pozivaju se svi verni ljudi za pomoć u renoviranju male kapelice a takođe i pomoć u freskpisanju hrama.
