Selo nadomak Petrovca na Mlavi postalo je poznato po tri sumnjive smrti za koje dosad niko nije odgovarao.
Tri sumnjiva smrtna slučaja tokom poslednje dve i po godine počela su da odmotavaju klupko veoma čudnih radnji u istočnoj Srbiji. Smrti Sanje (27), Veljka (25) i Dobrice (58) iz sela Šetonje kod Petrovca na Mlavi proglašene su nesrećnim slučajevima, po rečima porodica, bez adekvatne istrage. Njihovi najbliži smatraju da krivci postoje. Traže da se slučajevi konačno istraže, a odgovorni izađu pred lice pravde.
“NESREĆNI SLUČAJ” SANJE JOVANOVIĆ (27)
Bojan Jovanović svaki dan dolazi na groblje. Hoda vlažnom zemljom polako, kao da misli da tako neće stići na odredište. Ipak, tu je. Saginje se, ljubi sliku, krsti se i sa spomenika čita reči:
„Rasli smo zajedno, ista nas majka rodila, ista su nam srca kucala, ista i dalje kucaju, nezaboravljena sestro Sanja“
Tvoj brat Bojan
Od 8. decembra 2016. u tom grobu počiva osoba koju je najviše voleo na svetu – njegova zauvek dvadesetsedmogodišnja sestra. Dok počinje priču o njenoj preranoj smrti, briše suzne oči.
– Krenula je tog 8. decembra, na posao, kao i svaki drugi dan. Majka i ja nismo znali “da ide u drva”, mislili smo da ide da radi u hotelu gde je bila zaposlena. Ali, otišla je u planinu da pomogne jednom čoveku u seči šume. Vitlo koje sitni drva joj je povuklo šal i kosu i smrskalo joj lice – opisuje Bojan užasnu scenu.
U oronuloj kući u Šetonju ostao je sam sa majkom Radom. Gubitak ćerke njoj je najteže pao. Razbolela se i retklo izlazi iz kuće.
– Kako koji dan prolazi sve mi je gore. Gde god da pođem, ja pričam tako s njom. Krenem do prodavnice, pa joj kažem: “Sad ću Sanja da se vratim”. Kad ne mogu to da joj kažem uživo, pomislim da može preko slike da me čuje. Želim da zna da nismo odustali od nje i pronalaženja krivca za njenu smrt. Moja ćerka nije umrla nesrećnim slučajem, već je umrla tuđom krivicom – drhtavim glasom priča Rada Jovanović.
Porodica Jovanović smatra da je jedan od seoskih moćnika (ime poznato redakciji) nagovorio Sanju da pođe s njim u ilegalnu seču drva.
– Tog jutra kad je pošla, on ju je čekao u kolima malo dalje od naše kuće, na glavnom seoskom putu. Nije smeo da priđe bliže zbog mene i Bojana, jer nismo odobravali njihovu vezu. Nikad neću sebi oprostiti što je nisam zaustavila – kaže Rada odmahujući glavom.
Navodno, Sanja je pod prinudom otišla da obavlja težak fizički posao, za koji nije bila obučena, niti propisno zaštićena.
– Vrlo brzo je proglašeno nesrećnim slučajem. To ne može da bude nesrećni slučaj. Ako si radnik, onda moraš da imaš radnu opremu, moraš da imaš neku firmu ili dozvolu da bi mogao odeš u šumu. Posle njene smrti, njemu je dozvoljeno da on preveze drva do kuće i da ih slobodno istovari. Samo je bio ispitan tamo na licu mesta i ništa nikome. Nijedan sat nije proveo u zatvoru.
Kako je i posle nekoliko dana situacija ostala nepromenjena, otišao sam kod zamenika javnog tužioca u Petrovac na Mlavi, koji me je jedva primio da uđem unutra. On je meni rekao: “Ovde je potpuno jasno da je ovo nesrećan slučaj. Idi popričaj sa inspektorima, mada nemaš šta.” Ja sam odgovorio na to da ima i neko na višoj poziciji od njih i da neko mora da odgovara. Na šta je on meni odgovorio:
“Ti možeš da se žališ kome god hoćeš. Šta ja pošaljem, to će da se piše u zapisniku i niko ti tu ne može da pomogne ništa, jednostavno” – objašnjava Bojan.
Danas, dve i po godine nakon Sanjine smrti, istraga nije pokrenuta.
“NESREĆNI SLUČAJ” VELJKA STOJKOVIĆA (25)
Samo nekoliko stotina metara od Jovanovića, nalazi se kuća Stojkovića. Na trošnoj beloj fasadi njihove kuće je umrlica sa slikom mladića. Dvadesetpetogodišnji Veljko Stojković je 21. januara 2018. tragično poginuo u seči drva. Stajao je ispod debla koje je, nakon sečenja, palo na njega i na mestu ga ubilo.
Iako je Veljkova smrt proglašena nesrećnim slučajem, njegov otac smatra da odgovornost mora da bude nečija. Na kapiji on stoji pognute glave. Priča veoma tiho, dok mu se glas trese.
– Dete ili čovek koji nije još u šumi bio da radi sa drvima na tom poslu, treba da se obavesti unapred da se odalji sa mesta gde pada drvo, da ne bi njega zakačilo, kao što je mog sina zakačilo drvo i ubilo ga. Taj čovek koji ga je odveo u drva znao je da nije obučen, morao je da ga upozori – kaže Andrija Stojković, ukazujući na još jednog od seoskih moćnika (ime poznato redakciji).
Kako navodi nesrećni otac, ne može više da ćuti, sve ga ovo izjeda. Smatram da smrt mog sina nije nesrećni slučaj – ponavlja Andrija drhtavim glasom.
Kaže, smrt sina je predosetio.
– Kad je pošao tog jutra… Oblačio se… Meni kao da je nešto prekazu bilo. Pitao sam ga: „Gde ideš sine?“ Bio sam još u krevetu. Rekao mi je: „Idem na posao. U drva. Po drvima idem. Kažem mu: „Ma pusti to… Nemoj. Odmori“. Kao da mi je nešto pričalo da ga zaustavim. Izjeda me što sam ga pustio… – odmahuje glavom Andrija.
Zbog nedostatka finansijskih sredstava, ali i straha od mogućeg gneva seoskih moćnika porodica nije pokrenula slučaj. Četrnaest meseci nakon Veljkove smrti niko ko je bio sa njim u seči drva nije propisno kažnjen.
“NESREĆNI SLUČAJ” DOBRICE JEVREMOVIĆA (58)
Smrt još jednog meštanina Šetonja, Dobrice Jevremovića, možda je i najveća misterija ovog malog mesta. Naime, Dobrica je 21. maja 2018. podlegao povredama dobijenim u tuči u lokalnoj kafani. Njegova smrt takođe je proglašena nesrećnim slučajem, a svi osumnjičeni koji se dovode sa ovim slučajem i dalje su na slobodi.
Na pragu kuće na kojoj vijori crni barjak stoji Dobricin otac Vojislav. Izgubio je svog naslednika, ali ne i želju da, kako kaže, ubice sina stavi iza rešetaka. Prodao je nešto imanja i unajmio poznatog advokata iz Beograda, koji je uspeo da pokrene istragu.
– Prošlo je 10 meseci i ništa. Ovaj jedan dečko koji je tukao Dobricu je sin moćnog čoveka iz sela – kaže Vojislav, navodeći kao glavni problem za nerešavanje slučaja usku spregu lokalnih moćnika “kojima niko ne može ništa”.
Kako priča, Dobrica je nakon izlaska u lokalnu kafanu došao kući sa tragovima krvi na prstima.
– Ispičao mi je da su ga neki momci napali i da su ga tukli sve do kuće. Nije želeo da ide kod lekara, već samo da odmori. Kad sam otišao da ga obiđem video sam da ima ogromnu masnicu na leđima. Zaspao je, ali mu se narednog dana stanje pogoršalo. Naš jedan rođak ga je odveo u Hitnu pomoć u Požarevcu, ali on je već počeo da se gubi. Sedam dana je bio u komi i otišao… – seća se Vojislav sa tugom u glasu.
– Jedan od napadača mi je dolazio na kapiju i pretio i evo znam da i dan danas svi šetaju selom slobodni. Pa otac jednog od njih je poveo Sanju Jovanović u drva da pogine! Sve je to povezano, a mi smo užasno nemoćni – iskren je on.
Svi meštani sela upoznati su sa ovim slučajevima. Zato se često iz njihovih usta može čuti rečenica:
“Ako želite nekog da ubijete i prođete nekažnjeno, dođite u selo Šetonje“.
– Na molbu porodica stradalih informacije o ovim smrtnim slučajevima koje smo dobili od njih i prikupili na terenu, prosledili smo Sektoru unutrašnje kontrole MUP Srbije
(SUTRA NASTAVAK: Zbog čega tužilac osam meseci nije saslušao osumnjičene)
(Tpknews.com/Telegraf.rs)
