Operacije u srpskim bolnicama se otkazuju ili odlažu jer ne samo da nema anesteziologa, već više nema ni medicinskih sestara.
– Dvadeset godina, ravno 20 godina, mi pričamo šta će se desiti i iz godine u godinu ne uspavamo da nas iko čuje, ne uspevamo ništa da promenimo i popravimo. Jedino što uspevamo je da opstanemo, jer država i vlast poslednjih 20 godina rade iste stvari. Donose zakone koji diskriminišu zaposlene u zdravstvu – , kazala je za N1 predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije Radica Ilić.
Ona ističe da kada se govori o zdravstvu, govori se o lekarima i ostalom osoblju, u koje se ubrajaju i medicinske sestre.
– Ako ste ostali, može da bude svega po malo, danas toga i imamo. Danas imamo sve manje obrazovanih medicinskih sestara. Ako kupite diplomu za pola godine, ako budete spremačica u porodilištu i onda obučete beli mantil i porađate ženu… dosta je takvih, mi tome svedočimo – , kazala je sagovornica N1 kako stvari stoje u našim zdravstvenim ustanovama.
Govoreći o značaju medicinskih sestara u zdravstvenom sistemu, infektolog prof. dr Dragan Delić kaže da je prvo pitanje kada uđe na dežurstvo bilo ko je sestra koja s njim radi.
– Ne može lekar bez medicinske sestre, mi smo tim – , istakao je nekadašnji načelnik Infektivne klinike. Dodaje da sestra daje ton i atmosferu klinici i da je zanačajna za njeno funkcionisanje isto koliko i načelnik.
Profesor Delić naglašava da je suština u tome da se 2013. godine ušlo u pogrešan voz donošenjem Zakona o zabrani zapošljavanja. Podseća da je 2014. godine naveo sedam negativnih aspekata koji su proizašli iz tog zakona, među kojima i to da je u tom trenutku jedna petina lekara imala preko 60 godina, svega 2,8 odsto ispod 30 godina, a da je 57 odsto svih lekara bilo u Beogradu i Vojvodini.
– Naša populacija je sve starija i starija, a zdravstveni radnici su sve više opterećeni i sve ih je manje. Kada moram da pregledam 50 do 60 pacijenata u ambulanti, mogući su previdi i greške, uz sagorevanje – , istakao je dr Delić.
Dodaje da je jedna od posledica tog zakona i partijsko zapošljavanje lekara. Kao primer navodi slučaj zapošljavanja u jednoj ustanovi na jugu Srbije, gde je primljen isključivo partijski kadar.
– Mladi lekari shvataju da ne mogu da uđu u zdravstveni sistem ako ne pripadaju partijama na vlasti – , istakao je profesor.
LOŠI USLOVI RADA ZA MEDICINSKE SESTRE
Nedostatku medicinskih sestara doprinele su ne samo niske plate, već i loši uslovi rada. Tako postoje slučajevi da se na konkurs za posao u Kliničkom centru Srbije, na kojem se traži preko 30 sestara, javi njih desetak, od čega tri ili četiri budu primljene, a posle mesec dana ostanu jedna ili dve.
– Sindikat sestara i tehničara tvrdi da je država trebalo da se uhvati ukoštac s viškom nemedicinskog osoblja, tu mislim na administraciju. Dom zdravlja Aranđelovac ima sedam diplomiranih ekonomista i svi su plaćeni po sedmom stepenu stručne spreme. Ne znam ko njih zapošljava. Kao što ne mogu da objasnim kako neko postane medicinska sestra posle pet meseci, tako ne mogu da objasnim kako budete ekonomski tehničar i nekom igrankom postanete diplomirani ekonomista – , navodi Ilić.
Ona kaže da je prosečna plata medicinske sestre u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (Dom zdravlja) 76.000 dinara, dok u sekundarnoj zdravstvenoj ustanovi sa svim smenskim radom, toplim obrokom i regresom ne može da pređe 90.000 dinara.
Kaže da koleginice odustanu od posla kada vide uslove rada i priča da je u jednoj eminentnoj bolnici u Beogradu jedna sestra na tri odeljenja. Dodaje da su prekvalifikovane sestre tu na broju, a da jedna koja zna posao radi za tri preostale.
Delić kaže da je potrebno tri do pet godina da bi se zdravstveni sistem promenio i ističe da on ne govori o reformama već o novoj zdravstvenoj politici.
(Tpknews.com/N1)
