Aleksandar Vučić i njegov SNS naprednjački kartel, naravno, uz podršku svih državnih institucija, vrši genocid nad Vlasima u Istočnoj Srbiji.
Po njegovom planu za “regulaciju stanovništva” do 2035. godine Istočna Srbija biće pretvorena u kinesku koloniju. Na potezu od Bora do Negotina naseliće se 1,5 milion Kineza. U realizaciji ovog projekta, kojim će se zauvek promeniti demografska slika Istočne Srbije, učestvuju Vlada Republike Srbije, lokalne samouprave, Srpska napredna stranka, državne agencije i mnoge nevladine organizacije. Otpor trenutno pružaju pojedina građanska udruženja u mestima koja su trenutno najugroženija, ali, to nije dovoljno, a uskoro neće biti ni bitno, jer više neće imati šta da se brani.
Kineska kolonija se pravi uz granicu s Rumunijom. Na potezu od Bora do Negotina i Zaječara gde vlast namerava da naseli milion i po Kineza, koji će raditi na eksploataciji rude iz borskog basena.
Kineska rudarska kompanija “Ziđin Mining Group” u decembru 2018. godine preuzela je Rudarsko-topioničarski basen Bor. Ziđin je postao većinski vlasnik RTB Bor bez ijednog dinara investicija, ali s brojnim ustupcima. Kinezi ne plaćaju struju i porez, ne poštuju srpske zakone i propise o zaštiti životne sredine i radničkim pravima. Kinezi plaćaju samo rudnu rentu, najmanju na svetu, od samo 3,8 odsto.
Procenjuje se da je u toj firmi angažovano oko 2.500 hiljade radnika, među kojima je samo 200 njih iz Bora. Ostali radnici su Kinezi, većinom robijaši koji su u Srbiju dovedeni na prinudni rad. Za bezbednost u basenu zaduženi su kineski vojnici, koji postupaju po njihovim zakonima. Kinezi se ponašaju u skladu sa svojim običajima.
Republička vlast i lokalna samouprava čini sve moguće ustupke Kinezima. Vlast ignoriše uništavanje eko-sistema, zagađenje vode i vazduha i torturu nad radnicima i meštanima. Umesto da spreče pretvaranje Istočne Srbije u pustinju, vlast Srpske napredne stranke na sve načine podržava širenje kineske kolonije.
Gradska vlast u Boru je usvojila prostorni plan kojim je predviđeno smanjenje broja stanovnika sa 120.000 na 57.000. Prostornim planom je predviđeno proširenje lokaliteta za eksploataciju rude. Ziđinu je dozvoljeno da kupuje obradivo zemljište i šume, iako to zakon zabranjuje, pošto se ta strana kompanija ne bavi poljoprivredom. Ziđin namerava da otkupi još nekoliko stotina hektara i da dovede još mnogo hiljada Kineza, koji će raditi na eksploataciji rude iz borskog basena. Kako postupa kineska firma vidi se na primeru sela Veliki Krivelj.
Kinezi su selo okružili kopovima i jalovištima, zagadili su vodu i zemlju. Sad žele da kupe sve kuće, sva domaćinstva. Ponuda nije zadovoljavajuća, s tim novcem, i kad bi prodali svoja imanja, ljudi ne bi mogli da se negde presele i normalno nastave život. To je tipična otimačina, a Gradska opština ne reaguje, ne rešava probleme, čak ne želi ni da ih stavi na dnevni red.
U istom stanju, kao i Veliki Krivelj, nalazi se selo Metovnica u okolini Bora. Kineski rudnik je zatrovao Brestovačku reku, koja se uliva u Crni Timok. Bunari su isušeni, a voda u rezervoarima je toliko zamućena i zagađena da se vidi golim okom. U Brestovačkoj reci više nema života, nema riba i rastinja, sve je uništeno otpadnim vodama iz rudnika. Meštani Metovice i okolnih sela više ne mogu da zalivaju bašte i da napajaju stoku vodom iz mrtve reke. Ne mogu ni da se zaštite od kineskih radnika, sklonih incidentima.
Osim čestih verbalnih i fizičkih sukoba s meštanima, zabeleženi su i slučajevi seksualnog uznemiravanja žena, pa i maloletnih devojčica. Javnost je bila zgrožena kad je objavljeno da su tri radnika Ziđina uznemiravali tri devojčice, uzrasta od 10 do 14 godina. Kinezi su im prišli dok su se devojčice igrale, nudili su im pivo i novac za seks.
Majka jedne od devojčica je za medije prepričala događaj. Devojčice u početku nisu ni shvatile šta im se dešava. Pošto u Metovnici često susreću Kineze, navikle su da budu na oprezu, ali tada nisu uspele da se na vreme sklone s ulice. Kinezi su im prišli i stalno ponavljali “seks”. Pokazivali su im novčanice i flaše s pivom. Uznemirene, devojčice su pobegle. Kad je majka čula šta se desilo, pozvala je policiju.
Naravno, policija SNS kartela je postupala po direktivi. Iako je patrola bila blizu mesta na kome se desilo seksualno uznemiravanje maloletnica, nije odmah reagovala. Policajci su došli tek posle sat vremena, kad su se uverili da su Kinezi otišli, kako ne bi morali da ih hapse, saslušavaju i otvaraju slučaj. U policiji kažu da se često dešavaju takvi incidenti i da će pojačati patroliranje Metovnicom, ali ne mogu mnogo da učine, pošto svi Kinezi liče jedni na druge, pa ih nije moguće kasnije identifikovati.
Policija, tužilaštvo i sudovi ne štite građane, nego kriminogene radnike kineske kompanije. Takav odnos predstavlja deo naopake državne strategije, koja se s vrha, preko Vlade i resornih ministarstava, spušta do nivoa lokalne vlasti.
SNS kartel je ozakonio zločine koje nad građanima Istočne Srbije vrše njihovi kineski politički i poslovni partneri. Odluka vlasti da neki rudarski projekat proglasi javnim interesom nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Još veći problem predstavlja to što je za javni interes proglašen poslovni projekat privatne strane kompanije. Posle toga, institucionalizovano je gaženje svih zakona i propisa države Srbije, a kineskoj kompaniji je omogućeno da radi šta hoće.
Metovnica, kao i još neka naselja u tom kraju, nije obuhvaćena studijom o proceni uticaja rudnika na životnu sredinu. Meštani su uložili žalbu, koja je odbijena. Republička i lokalna vlast prepustila je stanovnike borskog okruga na milost i nemilost kineskim kolonistima.
Srpska vlast i kineska kompanija zajednički rade protiv interesa građana Istočne Srbije. Zakoni su prilagođeni potrebama Ziđina, a vlast ne samo da toleriše, nego i podržava Kineze u svim spornim postupcima, kojima ugrožavaju ljude i životnu sredinu. Do koje to mere ide vidi se na primeru Zorane Mihajlović, ministarke rudarstva i energetike, koja je tvrdila da je zatvoren rudnik “Jama”, iako svi u Boru znaju da to nije tačno. Ziđin nije zaustavio gradnju tri ventilaciona okna, koja služe za smanjenje koncentracije štetnih gasova u rudniku. Naprotiv, kineski radnici i mašine probijaju još četiri ventilaciona okna u samom gradu, na 50 metara od kuća. Bez ikakvih dozvola, pa i obaveštenja građana, Ziđin danju i noću, uz nesnosnu buku, buši i ruši, ugrožavajući okolne stambene zgrade. Aktivisti udruženja “Borani se pitaju”, koji su snimili radove na jednoj od lokacija na kojima se prave ventilaciona okna, izloženi su pritiscima i pretnjama lokalnih funkcionera i simpatizera Srpske napredne stranke. U septembru, neposredno pred “Ekološki ustanak”, koji je održan u Beogradu, aktiviste tog udruženja građana zvali su iz policije i tražili da im kažu broj registarskih tablica automobila kojima će putovati i broj ljudi s kojima će ići na protest.
Svi u Boru, bez obzira na političke, nacionalne, verske i sve ostale razlike, svi znaju da će platiti visoku cenu zbog katastrofalnih posledica, koje stvara Ziđin. Za 30 godina, koliko je planirana eksploatacija u dva površinska kopa i dve jame, iza Kineza ostaće devastirana životna sredina i to bez građana Srbije, naseljena kineskim robijašima, kakvi i danas kao robovi rade u rudnicima Ziđina. Iako svi to znaju, većina Borana ćuti i trpi, ne reaguje ni kad se suoče s konkretnim slučajevima trovanja olovo-oksidom, kojim je nekoliko puta otrovano po desetak radnika Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru. U krvi jednog od obolelih radnika utvrđeno je prisustvo 25 puta više olova od dozvoljene količine. Po privatnoj krivičnoj prijavi vodi se postupak protiv Mileta Bugarina, direktora Instituta, koji je, kako se tvrdi, vršio pritisak na oštećene radnike ne bi li zataškao taj slučaj.
Aleksandar Vučić i njegov SNS kartel je prodao Srbiju svojim poslovnim partnerima, “čeličnoj braći” iz Kine, rasterao Srbe i ostale starosedeoce i napravio mesta za Kineze, Arape, Afrikance i ostale nesrećnike, koje će muka naterati da se nasele ovde. Za proviziju, koju je dobijao u raznim infrastrukturnim projektima i ostalim spornim kombinacijama, od Srbije je napravio deponiju kineske prljave industrije, i ako Vučić i njegov SNS kartel uspeju da realizuju projekat “regulacije stanovništva”, završiće proces stvaranja prve kineske kolonije na tlu Evrope, tako da onda Srbija i ne zaslužuje ništa drugo nego da bude sabirni centar za kineske robove i poražene islamske fanatike s Bliskog istoka.
Ovo je katastrofa, Vučić je prodao Istočnu Srbiju Kinezima. Mi se pitamo odakle pare za puteve i pomoć građanima kad eto odakle je. Nek ide u Bosni i nek tamo prodaje svoju dedovinu u Čipurićima kod Bugojna i neka se mane Istočne Srbije!!!
Ovo je samar za sve glasace Srpske napredne stranke u Istocnoj Srbiji. Vucic nista nije uradio za Istocnu Srbiji ali je uvek dobijao izbore. Ovo je kraj Vuciceve vladavine u Istocnoj Srbiji. Dosta nam je Vucica koji hoce da nas istera sa nase dedovine. Vucic treba da se stidi ovoga!
Ako ovog ludaka ne smenimo na izborima u aprilu crno nam se piše
“Laogai” logori su jedan od odgovora na pitanje kako Kina uspeva da proizvede tako jeftinu robu
Kineski logori u Srbiji mučilišta i besplatna radna snaga
Kina je reformisala svoj privredni sistem, ali je zadržala politički, pravosudni i penološki sistem uveden još za vreme Mao Cedunga, iz poznate “Kulturne revolucije”.O “Laogai” projektu se ovde malo zna, a upravo on nam dolazi u kineske enklave u Boru i Zrenjaninu i dovodi logoraše koji najmanje 12 sati dnevno rade za 1,90 evra u juanima i šaku pirinča. Naši radnici u Boru ne žele da rade pod takvim uslovima, pa su izloženi šikaniranju kako bi sami dali otkaz i napustili pogon, dok će u Zrenjaninu samo trećina zaposlenih biti državljani Srbije. “Laogai” logori su jedan od odgovora na pitanje kako Kina uspeva da proizvede tako jeftinu robu.
Laogai je kineski izraz koji se najčešće prevodi kao “Reforma kroz rad”. Pošto se ne radi o reformi sistema, već ljudi pravilnije bi bilo “Prevaspitavanje kroz rad”. U svakom slučaju, ovaj uzraz označava sistem radnih logora u Kini u kojima se logoraši (u nekim slučajevima osuđenici, a često pripadnici nacionalnih manjina koje traže više prava i sloboda – kao što su Ujguri) na neljudski našin teraju da rade i to ne samo na poljoprivrednim dobrima sa kojih se logor snabdeva, već i u komercijalnim fabrikama koje nisu u kazneno-popravnom sistemu.
Dnevnica u tim pogonima je nešto malo iznad 1,90 evra (u juanima), a radi se 12 sati dnevno (neretko i do 14 sati) svakog dana u godini. Uz ovu bednu dnevnicu logoraši dobijaju i tri mizerna obroka dnevno (koji su taman dovoljni da radnik ne umre od gladi), kao i nešto što bi veoma uslovno moglo da se nazove smeštajem. Reč je najšešće o barakama u krugu same fabrike u kojoj se radi i gde su kreveti na sprat zbijeni jedan do drugog kako bi se uštedeo prostor. Jedan krevet najćešće dele dvojica logoraša koji rade i spavaju u različitim smenama – kada jedan dođe sa posla, drugi polazi na posao.
Niko osim nekoliko članova Centralnog komiteta Komunistiške partije Kine ne zna koliko ima ovakvih logora i koliko je logoraša u njima. Zapadne organizacije za zaštitu ljudskih prava veruju da u celoj Kini ima oko 1.500 radnih logora, dok se broj logoraša procenjuje na oko četiri miliona.
Međutim, Kinezi imaju “pravni” sistem sasvim drugačiji od onog u Evropi, pa tako postoje i “administrativna” robija koju izriče ne sud, već neka ustanova, zbog čega pomenuti brojevi nikako nisu konačne cifre.
Pokušaji Zapada da spreči uvoz proizvoda iz “Laogai” sistema nisu postigli mnogo, mada se pretpostavlja da u ukupnom bruto domaćem proizvodu Narodne Republike oni nisu više toliko značajni kao na početku privrednih reformi. Mora se, međutim, uzeti u obzir i to da je veoma teško ući u trag svim proizvodima iz Kine koji se prodaju na tržištima Zapadne Evrope i Severne Amerike.
Posle Trampovih pokušaja da zaštiti američku privredu od nelojalne kineske konkurencije (kada je radno vreme 12 sati dnevno, a dnevnica jedva dva dolara, lako je shvatiti zašto su proizvodi iz Kine toliko jeftiniji od onih američkih) Kinezi su završnicu sklapanja prebacili u okolne države, pa se tako na etiketi ne pojavljuje više “made in China”. Do pre nekoliko godina najveći proizvođač bicikala na svetu bila je Kina, ali se posle uvođenja ameriških zaštitnih carina kao najveći izvoznik dvotočkaša u SAD pojavio – Vijetnam. Istraživanja američkih novinara su pokazala da se svi delovi za bicikl i dalje proizvode u Kini, a da se oni u Vijetnamu samo sklapaju u gotov proizvod kako bi se kao zemlja porekla navela ova država koja nije pod sankcijama.
Zbog svega ovoga je nemoguće utvrditi stvarni udeo “Laogai” logora u ukupnom kineskom bruto domaćem proizvodu.
Osim što se poluproizvodi iz Kine prebacuju u druge zemlje radi finalnog sklapanja, počelo se i sa prebacivanjem celih pogona, zajedno sa “Laogai” radnicima u inostranstvo, po programu koji nam je obelodanio dr Di Dongšeng .. Ovim je već sada pogođena i Srbija.
Kada je pisac ovih redova nekoliko dana pre protesta ispred pogona u izgradnji “Linglonga” napisao na društvenim mrežama kako u Zrenjaninu nastaje prva kineska kolonija u Srbiji, odmah je demantovan. Javilo mu se više osoba iz Bora ukazujući na to kako je prva kolonija već nastala na tlu ove opštine, tačnije iza kapija RTB Bora.
U ovom rudarskom basenu, koji je na poklon dobila kineska državna kompanija “Zijin” radi već nekoliko stotina Kineza koji su smešteni u posebnom, samo za njih izgrađenom naselju. Iako je ovaj “China Town” opasan visokom žicom i našim radnicima je zabranjen pristup, ipak se po nešto saznalo o unutrašnjem izgledu i rasporedu, tako da je iskusnijem posmatraču jasno da se tu nalaze i logoraši.
Pored smeštajnih kapaciteta u naselju postoje i prodavnice sa kineskom robom, kao i lokali sa kineskom hranom i vrtić za decu, a u planu je i izgradnja škole sa kineskim nastavnim kadrom. Svi ovi sadržaji dostupni su samo slobodnjacima, odnosno onim Kinezima koji i inače mogu slobodno da se kreću po basenu.
Postoji, međutim, i jedno izolovano naselje, “grad u gradu”, koje je dodatno opasano žicama i u kome je vidno više nadzornih kamera nego u ostalim delovima. Stanovnici ovog dela se ne mešaju sa ostalim radnicima, ni sa Srbima, a ni sa Kinezima. Organizovano odlaze i organizovano se vraćaju sa posla. Taj deo je i pod pojačanom stražom koju čine Kinezi obučeni u vojne uniforme i naoružani. Ti radnici ne odlaze u prodavnice, niti lokale, sa njima ne žive članovi porodica. To su “Laogai” sužnji.
U RTB Boru novi vlasnici su već zatekli veliki broj radnika iz Srbije, zbog čega su morali da malo diskretnije i kamuflirano formiraju svoje naselje za logoraše. Kod Zrenjanina je situacija bitno drugačija. Tamo na preko 100.000 kvadratnih metara brisanog prostora nastaje prva kineska fabrika guma u Evropi, koju grade skoro isključivo logoraši (samo su stručno osoblje i čuvari – takođe naoružani vojnici kao u Boru – slobodni).
Građani ovog kraja projekat zovu “Fabrikom za kršenje zakona”, jer skoro da nema propisa koji nije prekršen. “Linglong” je u suštini ovo parče zemlje (koje će vremenom biti prošireno) već oduzeo iz jurisdikcije Srbije i proglasio ga eksteritorijalnim, upravo onako kako je dr Di Dongšeng najavljivao. Isti slučaj je i u Boru gde u RTB naše inspekcije mogu da uđu samo po odobrenju kineskih vlasnika.
Oni koji prate ovaj slučaj sećaju se kako je još Boris Tadić pregovarao sa Kinezima da tu, na ledini koja je proglašena bescarinskom zonom, izgrade fabriku guma. “Linglong” je tada imao druge planove i problem, pa su pregovori odloženi za neko bolje vreme.
Kompanija “Shandong Linglong Tire Co., Ltd.” (popularno samo “Linglong”) osnovana je 1975. u gradu Džaojuen kao fabrika za popravku guma. Prva PCR guma proizvedena je 2001. godine, a iste godine, 10. novembra, započeta je izgradnja Linglong Tajer industrijskog parka. Linglong je 2007. godine ostvario nagli skok u razvoju, a ubrzo posle toga došla je ponuda iz Srbije o osnivanju proizvodnog pogona.
U narednim godinama kompanija je pristupila globalnoj mreži dobavljača za Ford, Folksvagen i druge poznate proizvođače automobila i ubrzo, 6. jula 2016. godine, listirana je i na Šangajskoj berzi. Nigde, međutim, ne mogu da se nađu podaci o većinskom vlasniku kompanije. Zna se da je to država, ali se ne zna koji nivo vlasti je u pitanju. Najverovatnije je, po ustaljenoj praksi, to grad u kome je preduzeće osnovano.
Do početka velike ekspanzije došlo je 2014. kada osim izgradnje novih pogona u Kini dolazi i do osnivanja prve fabrike u inostranstvu – u Tajlandu. Ovaj razvoj nije išao bez problema. Još 2009. godine na jednom testiranju se pokazalo da su gume ovog proizvođača veoma lošeg kvaliteta i da u nekim slučajevima vozilima koja ih imaju trebaju dodatne 22 stope kočionog puta i to pri brzini od 50 km/h u odnosu na konkurenciju. Ovo je „Linglong” auto-gumama donelo naziv „gume koje presporo koče”.
Da bi popravila imidž kompanija je počela sa proizvodnjom nove, poboljšane verzije i pokrenula masovnu marketinšku kampanju na Zapadu. Najskuplji deo ove kampanje je, verovatno, preuzimanje 2015. sponzorstva nad nemačkim fudbalskim klubom VfL Volfsburg čije je sedište u Volfsburgu, gradu u kome je sedište i nemačkog automobilskog giganta “Folksvagena” (VW).
Ovakve kampanje su veoma skupe, zbog čega je „Linglong” sveži kapital potražio izlaskom na berzu 2016. godine. Ni to, očigledno, nije donelo očekivani uspeh, pa se kompanija već sledeće godine propisno obrukala kada joj je na međunarodnom sajmu SEMA zaplenjena sva roba, reklamni materijali i oprema zbog neplaćenih računa. Zvuči gotovo neverovatno da kompanija koja ima pet proizvodnih fabrika u Kini (jedna je još u izgradnji) i dve u inostranstvu (jedna u izgradnji) i zapošljava preko 16.000 radnika nema nekoliko desetina hiljada dolara da plati sajamske usluge.
Poteškoće finansijske prirode su u međuvremenu dobrim delom prevaziđene i to, između ostalog i inevsticijama Republike Srbije.
Kako smo uspeli nezvanično da saznamo (zvanično je ugovor proglašen državnom tajnom i ne može se davati javnosti na uvid) naša opljačkana država je suinvestitor u ovom projektu sa najmanje 10 posto učeša, ali bez dobijanja vlasničkih prava za uzvrat. U stvari, naš udeo je trenutno daleko veći od 10 posto i može se slobodno reći da će Kinezi i ovu fabriku, kao prethodno Železaru u Smederevu i RTB Bor dobiti od nas na poklon.
Navodna kineska investicija iznosi 870 miliona evra, a u to spada i prenos autorskih prava na pojedine marke guma koje će se ovde proizvoditi, kao i već korišćene mašine iz pogona u Kini, koji se trenutno modernizuju, a krš oprema se po višestruko uvećanoj knjigovodstvenoj vrednosti prebacuje u Srbiju. Konačno, tu je i radna snaga koju su Kinezi angažovali za izgradnju, koja ima knjigovodstvenu cenu daleko iznad pomenutih 1,90 evra koliko dnevno dobijaju logoraši trenutno angažovani u Zrenjaninu. Sve u svemu, realna kineska investicija u ovom trenutku teško da prelazi 50 miliona evra.
Nasuprot tome, Republika Srbija je „investitoru” već poklonila građevinsko zemljište, a trenutno se završava i infrastruktura za koju Kinezi nisu platili ni centa. Osim toga, takozvane „subvencije” za otvaranje novih radnih mesta iznose neverovatnih 85 miliona evra i to za 1.200 radnika, od kojih će samo trećina biti iz Srbije. Ostali su Kinezi, delom slobodni, a delom logoraši iz programa „Laogai”.
Pošto su naše „subvencije” već isplaćene kineskm „investitoru”, to znači da je prva od planiranih pet faza izgrađena najvećim delom plaćena našim parama. Završetak ove faze najavljen je za kraj ove godine, a ostale faze će se graditi u narednih pet godina. Očigledno da je finansijski zamajac za ovaj posao predstavljala „subvencija” Srbije i da će se ostale faze raditi pošto se ova prva bude isplatila.
„Linglong” kod Zrenjanina nije samo „Fabrika za kršenje zakona”, već i jedna od najvećih “perionica” u ovoj zemlji. Pored pomenutih 85 miliona evra, Srbija je dala još novca za ovaj projekat, ali on ide u džepove Aleksandra Vučiča i njegovih saučesnika. Već odavno po zlu i isisavanju novca iz budžeta poznato preduzeće „Millennium team” doo iz Beograda i ovde se pojavljuje.
Njemu je grad Zrenjanin platio 400 miliona dinara neto (bez PDV-a) i to za razminiranje (?!?) zemljišta na kome se gradi fabrika „Linglong”, kako pokazuje obračun stanja do koga je došao zrenjaninski „Građanski pokret” i nama dostavio. Dokument je još iz 2020, ali je pomenuto zemljište već tada bilo uknjiženo na ime kompanije iz Kine, tako da ostaje nejasno po kojoj zakonskoj osnovi je grad platio radove na tuđoj, privatnoj imovini. Jedina svrha ove uplate je, očigledno, punjenje privatnih džepova.
Posle toga, vlada Republike Srbije na svojoj sednici održanoj 28. aprila ove godine donosi odluku da Zrenjaninu transferiše 448,2 miliona dinara iz državnog budžeta “za izvršavanje obaveza koje mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti” kako je tada navedeno u rešenju koje je objavio Službeni glasnik. Dvanaest dana kasnije na hitnoj sednici Skupština grada donosi odluku da se upravo ta suma dodeli JKP „Vodovod i kanalizacija” za izgradnju vodovodne i kanalizacione infrastrukture u industrijskoj zoni Jugoistok.
Kao što je poznato, građani Zrenjanina nemaju vodu koju mogu bezbedno da piju, a država četiri miliona evra ulaže kako bi ispravnu vodu dobili kineski logoraši i njihovi čuvari na objektu „Linglonga” koji jedini trenutno nije u takozvanoj „industrijskoj zoni Jugoistok”.
Ni ovo nije bilo dovoljno Kinezima, koji već celu Srbiju posmatraju kao svoj zabran, pa u „industrijskoj zoni Jugoistok” kod Zrenjanina preuzimaju u svoje ruke i zakonodavnu i izvršnu i sudsku vlast, a garanti da će ovako ostati su, pored visoke ograde, i naoružani pripadnici Narodne armije Kine, koji nikome ne dozvoljavaju da uđe na posed, a tamo zaposlene logoraše sprečavaju da izađu.
Kako je saznao „Građanski preokret” 27. aprila ove godine (dan pre nego što je vlada donela odluku o prebacivanju para na račun budžeta grada Zrenjanina) pokrajinski Sekretarijat za energetiku, građevinrastvo i saobraćaj izdaje rešenje kojim se „Linglongu” nalaže pod pretnjom prinudnog izvršenja da ukloni bespravno izgrađene objekte na 47.000 kvadrata. Do danas se ništa nije dogodilo, a do prinudnog rušenja može da dođe jedino uz asistenciju oklopnih jedinica Vojske Srbije.
U međuvremenu je „Građanski preokret” podneo krivične prijave protiv lica odgovornih za nezakonitu izgradnju i Upravnom sudu dostavio tužbu kojom se traži poništenje izdate građevinske dozvole zbog bitnog propusta: dozvola je izdata PRE donošenja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, kao prethodnom pitanju o kojem se još uvek odlučuje pred drugim državnim organom. Sama javna rasprava o ovoj Studiji je svojevrsni teatar apsurda u lošoj režiji lokalne vlasti i Kineza nenaviklih da se za bilo šta pita javnost.
Ona je bila zakazana u jednoj maloj Sali gradske kuće u kojoj je bilo taman toliko mesta da mogu da uđu članovi komisije koji su radili Studiju, delegacija „Linglonga” koja se pojavila u broju koji odgovara broju radnika koji su kod nas nekada odlazili na sindikalne proslave, kao i režimu potčinjeni mediji. Zainteresovani građani i stručnjaci koje je doveo „Građanski preokret” ostali su ispred vrata. „Rasprava” je protekla u atmosferi uzajamnog razumevanja, pa pošto su obe strane došle do zajedničkog zaključka o neškodljivosti tehnologije koja će biti korišćena, svi zajedno sa novinarima su otišli na banket koji su finansirali Kinezi.
Ništa od ovih dokumenata ne obavezuje ni kineske okupatore, a ni našu vlast, pa se izgradnja fabrike nastavlja. Naredne godine u njoj će početi i proizvodnja guma, a planira se da se na susednom placu izgradi, takođe u kineskoj režiji, i cinkara. I sve to u neposrednoj blizini jedinstvenog rezervata „Carska bara” čiji je mir do sada narušavao samo Željko Mitrović, kada je pod uticajem opijata privatnim helikopterom preletao gnezda u kojima su bili mali ptići. Uskoro će tuda leteti kineski vojni helikopteri koji će tako nadgledati granice „industrijske zone Jugoistok”, odnosno kineske kolonije na tlu Banata.
A:
Uputstvo za prislilnu upotrebu radne snage
Adrian Cenc je nemački etnolog i ekspert za Kinu. On već godinama istražuje progon Ujguraa, islamske manjine na krajnjem zapadu Kine koji žive u strateški važnoj provinciji koja spaja kineske industrijske centre sa drugim državama u Centralnoj Aziji. Krajem februara mu je dostavljen jedan dokument (o tome od koga ga je dobio Cenc iz razumljivih razloga ne želi da govori) na kineskom jeziku. Radi se o jednom izveštaju Nankai Univerziteta, koji je Cenc nazvao “Uputstvo za upotrebu prisilne radne snage”.
U ovoj studiji, koja hladnim naučničkim jezikom hvali logore za prinudni rad i, posebno, smeštaj Ujgura u njima, daju se predlozi kako da se ceo sistem “Laogai” poboljša i učini još produktivnijim. Kako Cenc objašnjava po “Nankai Izveštaju” administracija ispunjava tri cilja koja je zadala centrala u Pekingu.
Prvo je nabavka jeftine radne snage za privredno snažne regione na istoku i jugoistoku Kine. Drugo je smirivanje tenzija u Đinijangu naseljenom Ujgurima. I, konačno, ovim se ostvaruje jedan od projekata koje Si Đinping najviše voli – iskorenjivanje siromaštva. Po kineskoj definiciji siromašan je onaj ko ima dnevno manje od, preračunato, 1,90 evra na raspolaganju. Zbog toga dnevnica logoraša toliko iznosi.
Cenc je ovaj Izveštaj dostavio početkom marta ove godine vodećim medijskim kućama u svetu, koje su ga i objavile. Krajem tog meseca Ujedinjene nacije su izdale saopštenje kako se sumnja da je oko 150 pretežno stranih kompanija uključeno u „Laogai” sistem u Kini, najčešće bez direktnih saznanja o tome. Početkom juna je grupa najrazvijenijih industrijskih zemalja sveta G7 najavila oštru borbu protiv prisilnog rada i „Laogai” logora u Kini.
Naježio sam se…
Vučića i njegov SNS kartel zbog ovog treba strpati u zatvor i osuditi na doživotnu robiju
Ako se ovako nastavi i dalje i ako Vučić i njegov kartel ponovo ostanu na vlast, nama ne preostaje ništa drugo bez da se odselimo u susednu Rumuniju, naravno ako nas oni prihvataju?
Шта је браћо из Бора и Мајданпека, продали сте се за радна места и ћутите ко п***е. Кад дођу Кинези нећете имати радна места а ни куће и станове!
Da li narod shvata ko je Vucic? Deset godina vlada Srbijom i uveo je totalnu diktaturu. Ako jos jednom pobedi mi smo gotovi. Bicemo Severna Koreja
Plačem dok čitam ovaj tekst. Šta smo Bogu skrivili da dozvoljava Vučiću da nas ovako rezili. Nismo to od Vučića zaslužili. Ne želim više da čujem za njegovo ime
I mi u Kučevu imamo našeg Crnogorca Acu Karatistu koji je isti kao i Kinezi. Ne plaća struju, komunalije, porez, radnike, uzurpirao je pola Kučeva i ponaša se kao divljak. Zato treba da glasamo protiv Vučića jer ćemo se na taj način oslobodi Ace Karatiste ali i Kineza
Koje su kukavice ovi bufani,ćute i trpe.
Ljudi delite preko mreža ovo obaveštenje sa TPK da cela Srbija sazna šta se sprema narodu. Ako ovaj narod i pored toga ponovo glasa za ovog zlotvora naroda koji živi u Srbiji, bolje nije ni zaslužio. Kina je na ime datih para Vučiću vlasnik preko 50 % teritorije Srbije. Doći će žuti Tarabići nisu slagali. Samo nisu rekli da će im narod prodati sopstvenu domovinu glasajući ludaka za predsednika.
Bravo Vucko jebi i ne popustaj ne vadi. Ako kad smo glup narod ako bre. Bapred kinezi pisajte po nama kad smo pizde.
Gradska vlast u Boru je usvojila prostorni plan kojim je predviđeno smanjenje broja stanovnika sa 120.000 na 57.000 KADA JE U BORU BILO 120 000 ILI 57 000 STANOVNIKA ?????????? Ako neko zna odgovor na to pitanje bice mi drago da ga cujem