Ironično je kako je Evropska unija na novčanicu evra stavila mostove kao simbol evropskog duha, saradnje i otvorenosti, dok je u stvarnosti Stari kontinent prošaran zidovima. Pored postojećih barijera postavljenih da se migranti zadrže sa druge strane, u poslednje vreme niču nove kao odgovor na talas izbeglica koji će uskoro krenuti iz Avganistana.
Desetine hiljada Avganistanaca pokušava da pobegne iz zemlje nakon što su talibani povratili kontrolu, skoro dve decenije od kada ih je svrgnula zapadna koalicija predvođena Amerikom. Avganistanci već čine 42 odsto migranata koji žive u bednim uslovima u kampovima na grčkim ostrvima, što je možda čak i veći udeo nego u 2015. kada je Evropa, kao posledica sirijske krize, preplavljena migrantima.
Ali Evropa 2021. nije Evropa 2015. godine. Lideri danas nemaju želju za reprizom političkih previranja koja su usledila nakon eksperimenta nemačke kancelarke Angele Merkel sa otvorenim granicama. Oštar stav prema migracijama, zbog kojeg je liberalna struja žestoko kritikovala mađarskog premijera Viktora Orbana, sada se može čuti širom kontinenta.
Primer Grčke najbolje oslikava, ne samo promenu stava država prema spoljnim granicama, već i promenu u samom Briselu. Кada je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prošlog proleća otvorio kopnene granice sa Grčkom i uputio migrante na drugu stranu, sukob se gotovo približio ratu, a militarizovani odgovor Grčke neočekivano je pobrao aplauz, a ne osudu hijerarhije EU.
Iz Brisela su brzo stigla i sredstva za izgradnju dodatnog graničnog zida, koji je ovih dana završen. U jeku haosa u Avganistanu, najavljeno je da će novi zid dug 40 kilometara biti pojačan nadzornim cepelinima i dronovima.
– Ne možemo pasivno da čekamo potencijalni talas – rekao je ministar za civilnu zaštitu Mihalis Krisohoidis i dodao da će granice Grčke ostati “nepovredive”.
Njegov komentar je došao nakon što je Turska pozvala zemlje EU da preuzmu odgovornost za izbeglice iz Avganistana. U telefonskom razgovoru sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom, Erdogan je rekao da je porast u dolascima ljudi iz Avganistana može da predstavlja “ozbiljan izazov za sve”.
U međuvremenu, u Turskoj, gde čak i sekularna opozicija traži deportaciju tri miliona sirijskih izbeglica u naredne dve godine i upozorava na priliv iz Avganistana, režim podiže betonske zidove na granici sa Iranom, preko kojeg najveći broj Avganistanaca stiže u zemlju. Zid će biti nalik onom koji je Turska već postavila duž granice sa Sirijom i Irakom. Prema rečima turskog predsednika, pet kilometara zida je već u izgradnji, a plan Turske je da podigne bedem dug 295 kilometara.
Ankara je već uputila vojna pojačanja na granicu prema Iranu. To područje se stalno nadzire iz vazduha, kao i preko elektronskih kamera. Pored pojačanih vojnih patrola i žandarmerije, u mobilnom stanju su i seoski čuvari, koji inače nadziru kretanja u regionu.
Turska je na neki način postala arhetip novih evropskih graničnih država, model za, kako se čini, budući prsten autoritarnih zemalja na južnom i istočnom rubu kontinenta čijim će liderima, baš kao i turskom, biti plaćeno da zadrže migrante na svojim teritorijama.
Poput Erdogana, koji je brzo naučio da izbeglice koristi kao oružje protiv Evrope kad god je pod pritiskom, i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je shvatio vrednost želje Brisela da migrante drži podalje.
Kada je Lukašenko pre nekoliko nedelja počeo da usmerava migrante na granicu sa Litvanijom kako bi, kako se tvrdi, izvršio pritisak na Brisel da ukine sankcije, Fronteks je odmah odgovorio raspoređivanjem graničara i podrškom za podizanje žičanog zida, a Estonija je čak donirala 100 kilometara bodljikave žice svom susedu. Isti projekat za koji je Orban osuđen 2015. godine, sada je predstavljen kao simbol EU solidarnosti.
Litvanija je u ponedeljak rekla da će do septembra sledeće godine završiti postavljane zaštitne ograde dugačke 508 kilometara duž svoje granice sa Belorusijom kako bi zaustavila ilegalni ulazak izbeglica.
– Podizanje fizičke barijere je od vitalnog značaja za nas kako bismo odbili ovaj hibridni napad koji beloruski režim preduzima protiv Litvanije i EU – rekla je premijerka Litvanije Ingrida Simonite.
Samo nekoliko sati kasnije, isti potez je najavila i Poljska. Nova čvrsta ograda visoka 2,5 metra biće izgrađena na granici sa Belorusijom, a njena najava usledila je nakon što je Varšava naišla na oštru kritiku zagovornika ljudskih prava zbog teškog stanja grupe migranata zarobljenih dve nedelje na otvorenom prostoru između poljske i beloruske granice.
Grčka je još 2012. godine podigla 10,5 kilometara dug zid na granici sa Turskom. Kopnena granica između dve zemlje je duga više od 200 kilometara i uglavnom je određena rečnim tokovima. Bodljikava žica je trebalo da smanji pritisak migranata na Grčku, ali je njen jedini efekat bio njihovo preusmeravanje na vodene puteve, gde se veliki broj njih davi u pokušaju da se domogne grčkih obala.
I Bugarska je 2013. godine iz istog razloga ojačala svoju granicu sa Turskom. Ta zemlja je 2016. podigla žičanu ogradu na granici sa Grčkom dužine 160 kilometara, a godinu dana kasnije 133 kilometra na celoj dužini kopnene granice sa Tuskom. Izgradnju su kritikovali i EU i UN, ali ona nije zaustavljena. Nisu zaustavljene ni izbeglice, koje su samo promenile rutu.
Zbog velikog priliva migranata i stvaranje “balkanske rute”, svoje granice ogradama obezbedila je i Severna Makedonija, na granici sa Grčkom. Mađarska je takođe na granicama sa Srbijom i Hrvatskom postavila ograde. Duž granice sa Srbijom, Mađarska je podigla ogradu koja je duga 175 kilometara i visoka četiri metra, a na vrh je postavljena bodljikava žica.
Ova zemlja stalno je pojačavala bezbednost na granici, pa je osim represije policije, ogradu ojačala i uvođenjem struje od 900 volti u žice. Na taj način, tvrde vlasti te zemlje, neće doći do ozbiljnijih povreda, ali će se tako detektovati pokušaj prelaska granice. Takođe, Mađarska je obezbedila i granicu sa Hrvatskom.
I Slovenija i Austrija, koje su na ruti migranata u sličnoj poziciji kao Mađarska, takođe su podigle žičane ograde, kako bi sprečile dalji prodor migranata u EU. Tokom krize 2015. godine, Slovenija je na granici sa Hrvatskom, koja još uvek nije deo Šengen zone, podigla ogradu dugu 196 kilometara. Nakon toga je više puta dodatno produžavana barijera, te je sada duža od 200 kilometara.
Slični zidovi postoje i između Danske i Nemačke, a Španija, koja se prva suočila sa prilivom migranata iz severne Afrike, postavila je fizičke barijere još devedesetih godina.
(Tpknews.com/Blic)
