Obilne padavine prouzrokovale su haos na istoku Srbije, a najpogođenija je opština Petrovac na Mlavi gde je vanredna situacija proglašena u selima Dobrnje, Vošanovac, Lopušnik, Bošnjak, Tabanovac, Busur i Burovac. Ipak, situacija se u ovim mestima polako stabilizuje, a stručne službe ubrzano život vraćaju u normalu uz veliku podršku meštana i dijasporaca koji su stigli na odmor.
Najgore je prošlo selo Dobrnje koje se nalazi na magistralnom pravcu ka Svilajncu. Dobrnje je jedno od mnogih dijasporskih mesta u ovom delu Srbije. Od oko 200 domaćinstava najmanje polovina se nalazi u inostranstvu. Sezona godišnjih odmora je tek počela, pa su u selo prvi stigli “Austrijanci” i “Švajcarci”. Tek u avgustu, tradicionalno, na odmoru će biti i Srbi koji rade u Francuskoj i Nemačkoj. Trenutno je u selu oko 80 dijasporaca, onih koji tradicionalno u ovo doba godine stižu u otadžbinu.
Među njima je iz Beča stigao i 31-godišnji fudbaler i budući trener Ranko Ivković, sa suprugom Biljanom i ćerkicom Selenom od godinu i po dana. On kaže da su se meštani celog sela veoma brzo organizovali i pritekli u pomoć jedni drugima. Objašnjava, od pamtiveka je u Dobrnjama tako.
– Mi smo marljivi, čestiti i hrabri ljudi, uvek spremni da pomognemo drugome u nevolji. Tako i sada, kao i one crne 2018. Nije se gledalo ko radi u inostranstvu, a ko ne, čija je kuća veća, a čija manja. Jedni drugima smo se i sada našli u nevolji jer drugačije i ne znamo. Zar da nas se postidi naš slavni komšija, pokretač Prvog srpskog ustanka, Petar Todorović Dobrnjac – poručuje Ranko Ivković.
On priča da su meteorolozi još ranije najavljivali da njihov kraj očekuje jako nevreme sa grmljavinom, pa su im oči u subotu, sve do iza ponoći bili uprte čas u nebo, a čas u internet. Negde oko pola dva padavine su prestale i svi su odahnuli i legli da spavaju. A onda, oko četiri časa ujutro, začuo se taj stravičan zvuk vode sa planine i svima je bilo jasno šta sledi.
Brat Ranka Ivkovića je brže-bolje pretrčao kod komšija koji imaju dve bebe kako bi im pomogao u evakuaciji ljudi i stvari, a oni su se povukli na gornji sprat.
– Selena je na sreću spavala. Kuća nam ima visoke temelje tako da voda nije doprla unutra, ali su zato potopljeni letnja kuhinja i garaža. Stradali su samo veš-mašina i šporet. Ali, ima drugih domaćinstava koja su prošla mnogo gore. Ovde su vredni i radni ljudi, ali mnogi jednostavno nemaju sredstva za ovakve nepredviđene okolnosti. Ljudi su presrećni ako za pet godina mogu da ofarbaju ogradu. Sreća u nesreći je i što se sve događalo noću, jer da je voda krenula preko dana, ne smem ni da pomislim šta bi bilo da naše starije komšije, a mnogo ih je, pokušaju sami da spasu deo pokućstva – kaže Ivković.
Ranko Ivković s ponosom ističe da je Dobrnje oduvek bilo složno selo koje je uspevalo da izgradi mnogo toga što su u drugim sredinama očekivali od države.
– Samodoprinosom smo još početkom devedesetih godina doveli asfaltni put, izgradili četiri trafostanice, školu, pa čak i dva fudbalska kluba imamo. Kao fudbaleru najteže mi je što su oba terena bila za uzor, ni mnogi klubovi u prvoj ligi nisu imali takve. Ali, obnovićemo, kao i kuću vojvode Petra Dobrnjca. Slogom se sve može – ističe Ranko Ivković.
U Dobrnje su stigle mašine i kamioni za uklanjanje šuta i blata, mehanizacija Vodoprivrede Požarevac.
U Busurskom jezeru došlo je do kontrolisanog prelivanja brane, gde je višak vode sa nje odveden kanalima nizvodno. Putevi u selima Tabanovac, Dobrnje i Burovac su neko vreme bili u prekidu zbog izlivanja Busura i bujičnih potoka. Laolski put je bio neprohodan za saobraćaj, kao i saobraćajnica Petrovac na Mlavi – Svilajnac.
Periša Đorđević (61), nekadašnji predsednik Mesne zajednice, ali i prvi čovek FK “Petar Dobrnjac”, kaže da je u noći između 17. i 18. jula punih četiri sata selo bukvalno bilo presečeno na dva dela, a svi zaseoci odsečeni od sveta.
– Da je, ne dao bog, kiša padala samo još koji sat, plašim se da bi se ponovila kataklizma iz 2018. godine – kaže Đorđević.
Brzo se pročulo za jako nevreme oko Petrovca na Mlavi, ali i zbog poplava u Nemačkoj, odmah su ga pozvali sin Željko i snaja Sanja koji žive u Hajldebergu.
– I oni odlično pamte tu 2018. godinu kada je 55 kuća u našem mestu za samo nekoliko dana voda progutala. Smirio sam ih i malo se našalio sa sinom da smo dobili kuću pored reke. Najžalije mi je što sam već počeo da organizujem pripreme za veliko slavlje jer su mi se nedavno rodili unuka i unuk. Ali, biće vremena za proslavu, i to dolikuje – poručuje Đorđević.
On suzdržava suze dok pokazuje na nov fudbalski teren od koga su ostali bara i mulj.
– Najvažnije je da nije bilo ljudskih žrtava, a šteta će se tek procenjivati. Ovo je za poslednje tri godine četvrta poplava, pa smo postali malo iskusniji. Kada smo oko četiri ujutro začuli sa planine huk vode bilo nam je jasno šta se sprema i svi smo se dali u spasavanje nemoćnih i stvari – priča Đorđević i objašnjava da je nadošla voda bila najmanje metar duboka, a vodeni talas širok pedesetak metara.
On kaže da je vodena stihija bukvalno prekinula magistralni put od Petrovca ka Svilajncu, a zatim urušila sve makadamske puteve koji vode u zaseoke. Na sreću, oko osam časova ujutro padavine su stale i voda je polako počela da se povlači, pa su mahom nastradala samo domaćinska dvorišta i bašte.
Đorđević veli da su pred meštanima nedelje da uklone sve što je voda donela, a najviše mulj.
– Uništeni su porta naše Crkve Svete Trojice, školsko dvorište, oba fudbalska terena… Za sada se čini i da je u najmanje 15 domaćinstava voda poplavila podrume – kaže Đorđević.
(Tpknews.com/Vesti)
